U ponedeljak su svet u jednom danu zauvek napustile dve ključne osobe našeg odrastanja. Kit Flint iz benda Prodidži i glumac Luk Peri. Te noći mi se odmotao život i na toj trasi odmotavanja pucalo je od simbolike.
Kit Flint i Prodidži su veliki engleski i još veći srpski bend, i to zbog decembra 1995. kada su došli u Beograd u halu Pionir. Flint &co su te noći u Pioniru postali ukazanje onoga što nam je ukinuto svim mirovnim konferencijama, odlukama UN, izolacijom od strane banditskog režima Slobodana Miloševića. Neka instant nadoknada propuštenog puberteta i neko ukazivanje sveta koji nam je ukinut i koji smo mogli samo zamišljati uz pomoć spotova snimljenih na VHS kasete i bugarske diskove. Bili su jedini stranci koji su u Beograd stigli ne da bi prisilili režim na potpis nekog primirja i sporazuma već da bi za nekoliko generacija prisutnih te noći priredili veče u kojem se publika nije razlikovala od one u Minhenu ili Londonu.
Taj koncert Prodidžija je datum zauvek utisnut u kulturu ovog grada i zemlje prevazilazeći simbolikom običan nastup tada prestižnog svetskog benda. Ako je koncert Deep Purple bio ključan za sedamdesete i za dokaz da je naš socijalizam drugačiji, onda je koncert Prodidžija drugi po značaju za istoriju ovog grada. Događaj koji je prevazišao običan koncert. Bilo je nerealno gledati članove benda kako u Skupštini grada dobijaju ključeve Beograda, kao što je bilo nerealno kada su se nekoliko sati kasnije decibeli hitova sručili po krcatom Pioniru.
U ponedeljak uveče agencije su objavile da je preminuo Luk Peri – Dilan iz serije „Beverli Hils“. I odmah je usledila kanonada postova na mrežama. Pamtim jedan: „Dilan i ekipa su bili moje devedesete.“ Serija „Beverli Hils“ i subota negde pred ručak bio je termin odrastanja nekoliko generacija, uglavnom devojaka koje su odrastale uz Brendona, Brendu i Dilana naravno. Serija je bila možda poslednja tačka u kojoj je Srbija bila izjednačena sa svetom i da devojčice u Beogradu luduju za istim TV junacima kao vršnjakinje u Bostonu. Poslednji ključni plakati lista Bravo u sobama tinejdžerki.
„Beverli Hils“ bio je simbolično rastanak sa svetom u devedesetim, a Prodidži je bio ukazanje tog ukinutog sveta makar na nekoliko sati. Zato je normalno što je umrlica za Kitom Flintom objavljena u srpskom dnevnom listu a gomile elektronskih umrlica za Lukom Perijem lepe se po mrežama. Jer dečak i devojčica koji nije odrastao uz Prodidži nije postao čovek, a ona koja nije odrasla uz „Beverli Hils“ nije postala žena.
Tagovi
