Kako napraviti balans u procesu obrazovanja deteta? Učiteljica izdvaja ključne savete za roditelje

0

Šta nam je dalo, a šta oduzelo učenje online i kako da uspostavimo balans koristeći najbolje od oba modela? Učiteljica Milana Pivaš iz osnovne škole “Vuk Karadžić” u Beogradu govorila je o ovoj temi na vebinaru “Kako da pomognemo svojoj deci u digitalnoj eri”, koji je organizovao A1 Srbija, pod okriljem platforme „Bezbedni klinci“. Tim povodom, prosvetna radnica izdvojila je ključne savete koji roditeljima mogu da pomognu u radu sa decom.

#1 Кljučna promena – fizička razdvojenost

Prvi izazov koji treba premostiti u novim okolnostima je česta fizička razdvojenost nastavnika i dece. Kako ističe Milana Pivaš, da bi se proces učenja nastavio, potreban je određeni kanal komunikacije između njih. „Online nastava odrazila se na sadržaje učenja, porodične i društvene uloge. Jedna od najvećih prednosti učenja na daljinu je dostupnost sadržaja sa različitih uređaja i u različito vreme, čak i u više navrata, a u skladu sa tim kako je nastavnik podesio dostupnost“, objašnjava Milana Pivaš. Ipak, praćenje ovakvog vida nastave podrazumeva visok stepen samoorganizovanja i motivacije učenika, ističe ona.

„Ukoliko su sadržaji preobimni ili nedovoljno atraktivni, učenici mogu brzo odustajati. Osećaj usamljenosti i nedovoljno informacija o tome kako drugi učenici napreduju, takođe može negativno uticati na napredak učenika. Prepreku predstavljaju i preveliki zahtevi i neprilagođenost okruženja njihovim sposobnostima i sklonostima“, kaže učiteljica i dodaje:  „Učenje na daljinu ne može, ali i ne treba u potpunosti da zameni školu. Ono može biti i jeste sjajna dopuna neposrednoj nastavi. Time se doprinosi razvoju digitalnih kompetencija kod učenika, koji često koriste savremene tehnologije, ali ne uvek u svrhu obrazovanja.“

#2 Emocija pod maskom

Prosvetna radnica pojašnjava da se učenici uglavnom ne osvrću na to kako uče i koji im je način najjednostavniji, a prethodne dve godine su doprinele da imaju slabija postignuća i nedostatak motivacije. „Sve se to projektovalo na strah od neuspeha. Pažnja je rasuta, a primetni su i odsustvo osećaja za obaveze i radne navike. Nedostajao nam je taj kontakt „oči u oči“. Učenici su se otuđili, nedostajalo im je druženje. Socijalne veštine su izbledele, pa smo ponovo u procesu upoznavanja i obnavljanja drugarskih odnosa. Sve to utiče na proces učenja“, ističe Pivaš.

#3 Osluškujte decu, ona i ćutanjem mnogo kažu

„Plan realizacije nastave se jeste izmenio u skladu sa situacijom, ali svaki sadržaj je obiman ukoliko nam je online učenje nepoznato, ukoliko nemamo opremu, nismo digitalno pismeni, nemamo povratnu informaciju, nije ostvarena saradnja sa roditeljima. Govorimo konkretno o prvom ciklusu obrazovanja gde se, nažalost, više ističu nedostaci ovog modela zbog uzrasta učenika“, navodi učiteljica.

Ona pojašnjava da je plan nastave jedinstven za celu teritoriju Srbije zbog praćena časova  online. Struktura časova jeste redukovana, a sve to zavisi od dinamike razreda i njihovih sposobnosti.

„Sadržaj se nadovezuje i ne možemo da nastavimo dalje ako osnova nije dobra. Zato je važno da osluškujemo grupu. Tu se javlja problem da su se učenici otuđili, javio se strah od greške i često se desi i da kada ne razumeju sadržaj to ne kažu. Osećaju se da samo njima nije jasno, ali kad vide u učionici da i drugari ne razumeju, tek onda se malo opuste“, naglašava prosvetna radnica.

#4 Idealan model

Milena Pivaš ističe da obrazovni sistem treba da funkcioniše kao sistem i da sve promene treba da se sprovode kontinuirano i dosledno.

„Nastavnici su generalno nezadovoljni svojom pozicijom u društvu i uslovima rada pa su samim tim i željni promene. Кada se javi neka promena najčešće se javlja otpor jer im je nametnuta promena. Dakle, oni nisu uključeni u proces kreiranja te promene, a trebalo bi jer oni u praksi i prepoznaju teškoće. Sa druge strane, deca bi svaku promenu oberučke prihvatila. Oni se raduju svemu što je novo i u radu sa njima treba biti inovativan. Vole da imaju aktivnu ulogu u procesu učenja i vole da se pitaju“, kaže Pivaš.

Ona ističe da ne postoji univerzalni savet, ali preporučuje da se deca postepeno osamostaljuju i da im je neophodna vaspitna podrška kako bi obrazovna uloga bila efikasnija. „Savet i za decu i roditelje jeste da svakodnevno razgovaraju o dešavanjima u školi. Važno je da u svakom modelu, imamo cilj da deca imaju osnovna znanja, radne navike i socijalne veštine. Takođe, svaku promenu odlikuje to da nemamo visoka očekivanja, ali da težimo pozitivnim ishodima“, zaključuje učiteljica.

U cilju da osnaži roditelje u savladavanju izazova koje donosi digitalni svet u kom odrastaju njihova deca, A1 Srbija organizuje još jedan vebinar, ovoga puta na temu “Kvantitet ili kvalitet? Vreme koje deca provode na internetu”. Svi građani će moći da isprate diskusiju stručnjaka na ovu temu u četvrtak, 16. decembra, u 18 časova na Facebook profilu A1 Srbija. Razgovor će voditi psiholozi Ana Mirković i Vukašin Čobeljić, kao i novinarka Nataša Miljković.