Kako je Pekić na Vembliju, pod Njegoševom slikom, stvarao svoje likove: “Londonska adresa” pisca i proroka – Poklon uz novi Nedeljnik

0
Foto privatna arhiva porodice Pekić

Prvi razgovori o „Besnilu“ vodili su se u drugoj londonskoj kući Pekićevih, na Mazvel Hilu, na adresi Grand Avenue broj 6, gde su se preselili krajem sedamdesetih.

A ta kuća bila je izvor mašte za pisca. O tome kako je svoje likove stvarao otkriva i Predrag Palavestra: „Dok je ranije stanovao u londonskim predgrađima, daleko od centra, najpre u Ulici Sent Endru u Vembliju, gde sam ga prvi put posetio, Pekić je preko dana pisao, sedeći po ceo dan ispod Njegoševe slike i jedne velike table od plute, na kojoj su, u divnom šarenilu boja, na ceduljicama bili okačeni genealoški podaci sa imenima i međusobnim vezama pojedinih ličnosti u romanu ’Zlatno runo’. Odmarao se od pisanja i dugog kuckanja na mašini, gajeći cveće u bašti i omanjem zagrejanom stakleniku iza kuće. Kad sam ga tu našao, bio je ozbiljno nameran da jednu svoju odnegovanu ružu pošalje na lokalnu opštinsku izložbu cveća. Docnije je od te strasti odustao, prihvativši trezvena i razumna uverenja svoje supruge da se više struje utroši na besmisleno zagrevanje staklenika nego na grejanje kuće. Nešto kasnije, bio sam kod Pekićevih i na Mazvel Hilu, gde su se iz Vemblija preselili približavajući se mansardi u centralnom Londonu. Tu je bašta već bila prilično zapuštena. Negovanje ruže zamenila je nova navika sakupljanja raznovrsnog kamenja, a potom trajna i neodoljiva, prava kockarska strast prema uporednom korišćenju nekoliko džepnih magnetofona i diktafona. Nosio ih je po dva-tri stalno sa sobom, oko vrata, u torbi i po džepovima. U jedan diktafon je govorio dnevnička zapažanja, u drugi naletne misli, asocijacije, prizore i rečenice za roman na kojem je radio…“

Dom Pekićevih u Londonu služio je kao neka vrsta hotela u kome su odsedali svi njegovi beogradski prijatelji. Ostalo je zabeleženo da je pored njegovog pisaćeg stola od tavanice do poda stajao jedan pakpapir na kome su bile ispisane sve potencijalne situacije romana koji piše. Naravno, tokom rada se mnogo toga menjalo, ali je uvek u početku imao „kostur“ onoga što hoće da ispriča. Ustajao je rano, odlazio u baštu i dok je okopavao leje, plevio korov i ratovao sa bubama, koje su pretile da ugroze njegovo cveće, smišljao je šta će tog prepodneva preneti iz plana ispisanog na pakpapiru u prvu verziju svog romana.

Govorio je: „Najbolje je čitati knjige u predvečerje, jer u prozračno vreme se najbolje otkrivaju sve podvale autora.“

O njegovim navikama Palavestra dalje piše: „Po robijaškoj navici, pušio je neumereno i nerazumno, sa opakom strašću sužnja, noseći u džepovima po nekoliko kutija cigareta ljutog duvana. Bio je kapetan duge plovidbe u noćnim sedeljkama koje se po pravilu nisu završavale dok se ne bi iscedila i poslednja kap viskija u koji je on, po navici stečenoj među Englezima, sipao nekoliko kapi obične vode. Bolje vrste pića, kao što je škotski molt-viski, smatrao je svetogrđem čak i nuditi, a nekmoli piti s ledom. Mršav i visok, upalih grudi i sa blago povijenim leđima, bio je dugorečivi prijatan sabesednik u svakom razgovoru, blagog podsmeha bez imalo zlobe, čovek ironije koja je dobro pogađala cilj a nikada nikog nije vređala.“

„Besnilo“ nije bilo jedini roman za koji su izdavači tražili da se skrati. Ta muka ga je proganjala često, i sa njom se borio na razne načine.

***

Iz knjige Aleksandra Đuričića “Borislav Pekić: Pisac i prorok” koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 1. jula.

Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.

U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.

Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.

U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Milošu Crnjanskom, Isidori Sekulić, Zoranu Đinđiću, Dobrici Ćosiću…

U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.

Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.