Na sastanku u Briselu, 27 ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije raspravljalo je o pomoći Ukrajini, kao i o dodatnim sankcijama Rusiji. Osim simbolike, radilo se pre svega o praktičnim problemima.
Ovog petka obeležava se godišnjica početka ruskog napada na Ukrajinu. Evropska unija rano je počela da pruža vojnu pomoć Ukrajini, a nedavno je na samitu u Kijevu ponovo potvrdila svoju solidarnost.
Sa sastanka ministara spoljnih poslova održanog ovog ponedeljka u Briselu, Moskvi su poslate snažne poruke. No, nije bilo reči samo o simbolici, već pre svega o rešavanju konkretnih problema.
Zajednička nabavka municije
„Ukrajini ponestaje municije“, rekao je estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu uoči sastanka sa svojim evropskim kolegama u Briselu. I visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel takođe je istakao da je najvažnije i najhitnije pitanje za Ukrajinu kontinuirano snabdevanje municijom. Konkretno, radi se pre svega o artiljerijskoj municiji kalibra 155 milimetara. Borel je rekao da Rusija trenutno ispaljuje 50.000 metaka dnevno u ratu protiv Ukrajine. „Ukrajina mora da ima isti kapacitet“, rekao je visoki predstavnik Unije pre sastanka.
Na stolu ministara spoljnih poslova nalazi se i takozvani „estonski predlog“. Radi se o ideji o zajedničkoj kupovini municije za Ukrajinu, slično kao što je to bio slučaj s vakcinama protiv korone. Sveukupno, predlog podrazumeva isporuku milion projektila u vrednosti od četiri milijarde evra, objasnio je Reinsalu.
I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe se izjasnila za kupovne garancije za vojnu industriju. „To bi odbrambenoj industriji dalo mogućnost ulaganja u proizvodne linije kako bi postale brže i povećale proizvodnju“, rekla je Fon der Lajen na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti održanoj proteklog vikenda.
Odakle novac za municiju?
Očekuje se da će ministri odbrane raspravljati o pojedinostima predloga na svom sledećem nezvaničnom sastanku u Stokholmu 7. i 8. marta, potvrdio je za DW jedan diplomata EU.
Planira se tzv. European Peace Facility za finansiranje zajedničke nabavke municije. Do sada je za Ukrajinu namenjeno 3,6 milijardi evra. Države-članice Unije učestvuju u mirovnoj pomoći prema ključu raspodele koji se bazira na pojedinačnom BDP-u.
„Osnovno pitanje koje se postavlja je gde naći više novca za taj projekt“, kaže Ronja Kempin iz nemačkog trusta mozgova Fondacija za nauku i politiku. U tom kontekstu nejasno je da li bi trebalo stvoriti poseban fond za Ukrajinu, ali i pitanje da li sve zemlje pa tako i one koje same nemaju vojnu industriju, žele da plaćaju zajedničku nabavku municije.
Deseti paket sankcija protiv Rusije
Ministri spoljnih poslova razgovarali su i o desetom paketu sankcija Rusiji. Žozep Borel je nakon sastanka naglasio da će to biti usvojeno u sledećih nekoliko dana, odnosno pre petka, godišnjice ruskog napada na Ukrajinu.
U prethodnim rundama sankcija EU je već ciljala na privredu Rusije i nametnula je sankcije u sektorima kao što su energetska industrija, luksuzna roba, ali i u vazduhoplovnoj industriji. Novim paketom sankcija Evropska komisija želi da uvede dodatna ograničenja za elektroniku, specijalna vozila i delove mašina.
Niklas Pojtije iz trusta mozgova Brugel smatra, isto kao i Borel, da su sankcije EU efikasne, čak i ako nisu ispunile početna očekivanja: „Može se s prilično visokim stepenom sigurnosti reći da ruska privreda (bez sankcija) ne bi do te mere pala.“ Prema nemačkim statistikama, ruski BDP je prošle godine pao za 2,1 odsto, a godinu dana ranije, 2021, ona je beležila rast.
Tagovi
