Kako ekstremna toplota utiče na naš mozak?

    0
    (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC)

    Ko će da radi po ovoj vrućini? Pitanje je na mestu jer bilo kakav zadatak, posao ili obaveza, pa čak i kratak izlazak iz kuće do prodavnice, na visokoj temperaturi zahteva dodatan napor.

    Velike vrućine ne samo da usporavaju naše telo, već nas usporavaju i na druge načine kojih nismo možda svesni. Ako ste se ikada osećali kao da ne možete pravilno da razmišljate ili da se koncentrišete na zadatak kada je vruće i vlažno, niste sami jer mnogi imaju sličan problem. Visoke temperature, kao ove sada, utiču i na mozak.

    Sve je više istraživanja koja pokazuju kako uslovi okoline, kao što je zagađen vazduh, a posebno toplota mogu da utiču na mentalne performanse.

    Studija iz 2006. godine pokazala je da povećanje unutrašnje temperature može da smanji produktivnost rada u kancelariji. Istraživači su procenili koliko dobro su učesnici obavljali uobičajene kancelarijske zadatke i videli da postoji konzistentan pad performansi kada temperatura poraste iznad 24 stepena Celzijusa. Ovaj pad mentalne funkcije nije ograničen samo na kancelarijske radnike ili odrasle, a primećen je i kod srednjoškolaca.

    Studija iz 2018. je ilustrovala kako vrućina sa temperaturom od 32 stepena može da smanji učinak na ispitima do 14 posto i rezultira 10,9 posto manjom verovatnoćom polaganja predmeta.

    Druga, novija studija upoređivala je radni učinak u “zelenim” zgradama i tipičnim poslovnim zgradama. Otkrili su pad u kognitivnim funkcijama povezan sa uslovima u zatvorenom okruženju, uključujući više temperature u zatvorenom prostoru i loše osvetljenje.

    Toplotne bolesti i povrede kreću se od jednostavnog osipa i opekotina od sunca do ozbiljnijih stanja kao što su toplotna iscrpljenost (blaži oblik) i toplotni udar.

    Pitanje je zašto toplota utiče na našu sposobnost da tačno razmišljamo i izvršavamo zadatke? Može biti uzrokovano raznim faktorima.

    Toplotni stres

    Toplotni stres nastaje kada telo ne može da se ohladi dovoljno da održi zdravu temperaturu, što može da umanji našu kognitivnu funkciju, objasnio je Lav Varšnej, neuronaučnik i vanredni profesor elektrotehnike i računarstva na Univerzitetu Ilinois. Mnogo izlaganja toploti takođe može da dovede protoka krvi i snabdevanja mozga kiseonikom, što može da dovede do nesvestice.

    “Na dovoljno visokim temperaturama, krvno-moždana barijera počinje da se razbija i tako se neželjeni proteini i joni mogu nakupiti u mozgu, izazivajući upalu i poremetiti normalno funkcionisanje. Mogu se takođe razviti proteini, što može izazvati smrt ćelija u mozgu”, kaže Varšnej.

    Stručnjaci veruju da hipotalamus takođe može da utiče na to kako toplota utiče na nas. To je deo mozga koji reguliše unutrašnju telesnu temperaturu, šaljući signale znojnim žlezdama da proizvode znoj i ohlade telo.

    “Više temperature dovode do gubitka vode zbog prekomernog znojenja, što je kompenzacioni mehanizam za održavanje telesne temperature. Ako se ne uskladi sa adekvatnom hidratacijom, to može dovesti do stanja dehidracije koje može uticati na funkciju vašeg mozga. Svima nam je potrebno dovoljno tečnosti da bi naša tela funkcionisala optimalno”, objasnio je Amit Mahajan, neuroradiolog sa Jejl za Discover magazine.

    Više temperature predstavljaju još veći problem za ljude sa neurološkim stanjima jer možda nisu u stanju da regulišu telesnu temperaturu i tolerišu toplotu tako lako kao drugi.

    Viktorija M. Lavit, profesor neuropsihologije na Medicinskom centru Irving Univerziteta Kolumbija objašnjava da “za osobe sa multiplom sklerozom, neurološkim stanjem koje utiče na mozak, izlaganje toploti ima negativne posledice na efikasnost mozga”.

    Toplotni udar

    Toplotni udar je stanje uzrokovano pregrevanjem tela, obično kao rezultat dužeg izlaganja ili fizičkog napora na visokim temperaturama.

    Ovaj najozbiljniji oblik toplotne povrede može da se desi ako vaša telesna temperatura poraste na 40 C ili više. Toplotni udar zahteva hitan tretman. Nelečeni toplotni udar može brzo da ošteti vaš mozak, srce, bubrege i mišiće. Šteta se pogoršava što se duže lečenje odlaže, povećavajući rizik od ozbiljnih komplikacija ili smrti.

    Bez brzog odgovora na nižu telesnu temperaturu, toplotni udar može izazvati oticanje mozga ili drugih vitalnih organa, što može dovesti do trajnog oštećenja. Bez pravovremenog i adekvatnog lečenja, toplotni udar može biti fatalan, navodi se na sajtu klinike Mejo.

    Dr Mark Maroko, profesor hitne medicine na Medicinskom fakultetu na UCLA kaže da je upotreba termina “moždani udar” zato što biste o njemu zaista trebal da se razmišlja kao o toplotnoj bolesti opasnoj po život.

    “Toplotni udar je hitan slučaj, veoma veliki hitan slučaj, kao što je običan moždani udar. To je nešto na šta morate odmah da reagujete i dovedete osobu do nekoga ko može da joj pomogne. To znači pozvati hitnu”.

    Tako visoke temperature “kuvaju” telo na ćelijskom nivou, “tako da proteini prestaju da rade i osnovne telesne funkcije počinju da se razgrađuju”, objašanjava je Maroko.

    Ljudi koji dožive toplotni udar često počinju da se ponašaju čudno, kao da su “pijani od vrućine”, dodaje Maroko. Osoba može još da delujte zbunjeno ili uznemireno, ima problema sa hodanjem ili govorom, ima mučninu ili vrtoglavicu.

    Više o tome kako možete da se zaštitite od sunčanice, toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara pročitajte na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.