“Kako da druge sačuvamo od sebe”, pismo predsednici Vlade, priča o jednom hrabrom maratoncu…: Dnevnik Verana Matića na Nedeljnik.rs

0
Foto Nebojša Babić

Čuveni prvi deo misli Marka Miljanova “čojstvo je čuvati druge od sebe” pronašao je novi smisao, i to ne samo sada, već i za budućnost. Nošenje maske kao prvi refleks ima da se sami zaštitimo od kapljica koje prenose kovid-virus zarazu.

Sada se sve češće govori o tome da je u tom činu najvažnija zaštita drugih od vas, koja polazi od toga da možete biti prenosilac zaraze a da toga i niste svesni jer nemate simptome, i to u mnogo većem procentu od onog broja koji dobije simptome.

Govorilo se da se na pola smanjuje broj obolelih ako bi svi nosili maske, a nedavno je jedan kalifornijski mikrobiolog tvrdio da se čak 70 odsto smanjuje rizik prenošenja zaraze.

Svakako moramo štititi druge od sebe i tako što ćemo promeniti obrasce ponašanja, snažno se pridržavati pristojnosti, saosećanja, predusretljivosti, tolerancije. Čuvamo druge od sebe i kada ostanemo kod kuće ako ne doprinosimo povećanju šansi da se zaraza prenese.

Čuvamo druge od sebe i ako ne dozvolimo svojim ponašanjem da sami budemo zaraženi, jer to predstavlja teret, naročito bližnjima, a i komplikuje ceo sistem ako je preopterećen velikim brojem obolelih. Tako čuvajući druge od sebe, najbolje čuvamo i sebe same.

Ovo sa maskama je važno ponavljati, propisati i za vreme koje dolazi posle proglašenja kraja pandemije. To su ti novi obrasci ponašanja koji moraju biti uvedeni, ne samo kako bismo se zaštitili od drugog talasa pandemije već i privikli na budućnost sa stalnim opasnostima od sličnih zaraza.

***

Stalno ponavljam da treba osnažiti zdravstveni sistem, trajno, ne samo ad hoc vezano za novu situaciju. Zbog toga i prilagođavamo i strategiju Fonda B92 i akcija Srpskog filantropskog foruma. Danas smo ispitivali kako stojimo sa sanitetskim vozilima i opremljenošću za transport obolelih od koronavirusa, odnosno za zarazne bolesti.

Posle prvog kruga razgovora, jasno je da postoji potreba i pokrenuli smo komunikaciju sa donatorima, ali i isporučiocima vozila. Ispostavlja se da se, u najvećem broju, postojeća vozila prerađuju u sprecijalizovanim firmama i opremaju se neophodnom opremom. Verujem da smo na dobrom tragu i da ćemo ubrzo imati prve realizovane donacije i narudžbine. Da utičemo na trajno rešavanje i ovog problema.

Stvaranje uslova da u pružanju zdravstvenih usluga maksimalno budu zaštićeni lekari i medicinsko osoblje ispostavlja se kao prioritet za snaženje zdravstvenog sistema, jer inače imamo manjak zdravstvenih radnika u sistemu, a sa oboljevanjem lekara bitno se smanjuje i uspešnost lečenja pacijenata.

***

Zanimljivo je kako i pored ograničenja, rada od kuće, kada je reč o administriranju donacija, odobravanju upravnih odbora, kao i realizaciji istih, nestaju birokratske barijere. Odjednom je za dva-tri dana moguće uraditi ono što u normalnim uslovima nismo mogli za dve-tri nedelje. Svest o urgentnim potrebama doprinosi efikasnijem radu, ali mislim da se moraju izvući pouke i praviti novi modeli za veću efikasnost u donošenju odluka i realizaciji. Vidi se da je moguće, šta god da je motiv, a efikasniji rad sigurno će doprinositi i većoj profitabilnosti. Tako da ima još motiva protiv preterane birokratije, ogromne administracije, dupliranja dokumentovanja…

Upravo danas smo, posle samo par dana, dobili odobrenje za realizaciju donacije inkubatora i maski za neivnazivnu ventilaciju, inhalete… A sa druge strane, već su nabavljeni proizvodi ušli u zemlju.

***

Koalicija za dobročinstvo, NALED, Građanske inicijative, Fond B92 i Banka hrane pripremili su dopis predsednici vlade, ministrima finansija i poljoprivrede, sa inicijativom da se dorade mere vlade u delu koji se tiče oslobađanja od PDV-a za robu i usluge na sva davanja.

Vlada je nedavno donela odluku da se donatori oslobode PDV-a, ali samo za davanja Ministarstvu zdravlja, RFZO i zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, i to do dana prestanka važenja vanrednog stanja.

U pismu koje sam danas poslao u ime potpisnika ukazali smo i na ekonomske posledice pandemije koje pogađaju ugrožene grupe stanovništva, posebno u slabije razvijenim i devastiranim područjima Srbije, i potrebu da se predvide i dodatne pogodnosti koje bi podstakle davanja privatnog sektora u cilju podrške socijalno ugroženim kategorijama.

Do sada su Koalicija za dobročinstvo i NALED, zajedno sa korporativnim sektorom, obezbedili donacije u iznosu od preko 7 miliona evra, što pokazuje da postoji kapacitet za značajan doprinos rešavanju problema u zdravstvenom sistemu, ali i kada je reč o siromaštvu i ugroženim kategorijama stanovništva.

Predložili smo da se mera oslobađanja od PDV-a odnosi na robu i usluge za sva davanja, a pre svega hranu i proizvode široke potrošnje, koju PDV obveznici upućuju lokalnim samoupravama, drugim državnim organima, socijalnim i javnim institucijama i nedobitnim organizacijama (udruženjima, fondacijama i zadužbnama). Očekujem da bude razuma u donošenju odluke da se usvoji ovaj predlog jer nam predstoje novi veliki izazovi, u socijalnoj sferi prevashodno.

Čuveni svetski ekonomista Toma Piketi govori o potrebi jačanja socijalnih država a ne država-zatvora. Kaže da su usled hitnosti situacije, nužni izdaci za zdravstvo i socijalnu pomoć i da se oni mogu jedino pokriti pozajmicama i svežim novcem. On govori o rastu nejednakosti i velikoj ugroženosti najsiromašnijih do nove pošasti sve većeg umiranja od neuhranjenosti i drugih bolesti izazvanih nedostatkom čiste vode i hrane uopšte. Zalaže se za efikasna pravičnija oporezivanja najbogatijih, onog jednog procenta stanovništva zemaljske kugle.

Ali ono što je važno i za našu zemlju, treba dati mnogo veću šansu i filantropiji i dobročinstvu, stvaranjem stimulativnih uslova da privatni sektor i fondacije i udruženja pomognu i ugroženom stanovništvu, a samim tim i samoj državi koja neće moći sve sama da pokrije.

***

Pripremajući se da istrčim polumaraton na Beogradskom maratonu koji je trebalo da se održi sada u nedelju 26. aprila (odložen za jesen, ali će se trčati virtuelno u Kini…), upoznao sam Slobodana Jotića iz Petke kod Požarevca. Pre nekoliko godina oboleo je od multipla skleroze, i kao oblik terapije preporučena mu je šetnja, ali je počeo da trčkara, dopalo mu se i vrlo brzo je trčao i po nekoliko kilometara dnevno. Kako je povećavao kilometražu, i bolest se povlačila. Do danas je Slobobodan istrčao dva maratona i tridesetak polumaratona. I ovih dana je, vidim, istrčao polumaraton i pozvao druge da na načine koji su im dostupni istrče svoj polumaraton. Slobodan svedoči o lekovitosti vežbanja. Svakako u obimu koji ne ugrožava organizam.

Verujem da ćemo na jesen imati Bg maraton kako bi realizovali i ideju Srpskog filantropskog foruma da na njemu učestvuje bar 2.000 učesnika-osoba sa invaliditetom, u znak borbe protiv barijera, fizičkih i mentalnih prepreka. Imamo još mnogo nerešenih problema iako nam se čini da sada imamo samo jedan.

***

Sloboda medija i novinara je sve ugroženija. Ne govorim to povodom pozicije na svetskim listama sloboda, već iz neposrednog uvida u devastiranu medijsku scenu.

Retki su mediji koji su pronašli stabilan biznis model. A kvalitetno novinarstvo, mediji, zahtevaju podršku i države i donatora. Svake godine Ministarstvo kulture i informisanja raspisuje konkurs za podršku programskim sadržajima. Podrška koju kroz ovaj konkurs dobiju mediji, produkcije, udruženja pomažu u jednom delu opstanak. Ove godine raspisan je konkurs i komisije su završile svoj posao, sve osim jedne, ali se sredstva ne isplaćuju. I na ovaj način se urušava stabilnost medija, samim tim i medijskog sistema, stvaraju se uslovi za nova otpuštanja…

Izuzetno je važno očuvati ono što imamo od medijskog kapitala i unaprediti koliko god je moguće. Zbog toga se sredstva koja su odobrena moraju isplatiti. Inače se neisplaćivanje neće moći drugačije tumačiti osim kao još jedan doprinos urušavanju medija i novinarstva.

I to su teme zbog kojih padamo na listama sloboda, sistemski pristup, ne samo paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, ili opstrukcija u ovom procesu. Jednostavno, puno je sistemskih ometanja rada profesionalnih medija i novinara, tako da je to postalo veoma vidljivo i jedino sistemskim pristupom može se stabilizovati stanje i postići određen nivo oporavka.

***

Isti slučaj je i sa kulturom, konkursima za kulturu koji su poništeni, nedostatkom podrške kulturnim radnicima… Ali o tome narednih dana.