Svi putevi vode u Beograd. Barem tako izgleda ovog marta. Pešačili su studenti i do Novog Sada, i do Kragujevca i do Niša. Organizovali su mnoge akcije i skupove, i time čak ušli u istoriju (najveći skup na našim je prostorima je upravo onaj na Slaviji). Konačno pešačiće i do naše prestonice. I kako se čini sva nada, koja je preostala na ovim prostorima, uprta je u taj, kako ga nazivaju „Dan D“, 15. mart.
Da li će to biti kraj i(li) novi početak i kako će izgledati petnaesti, a kako 16. mart u Beogradu i Srbiji čitajte u novom broju Nedeljnika. Za ovaj golemi tekst istraživali su naši novinari Ana Ćosić i Vukašin Karadžić, a njihovo istraživanje u tekst su pretočili Dušan Telesković i Veljko Miladinović.
„Ko je imao uvid u procese među studentima uoči ovog demokratskog ‘dana D’ za Srbiju, mogao je da primeti mirnoću. Mirnoća se vidi kod studenata koji planiraju pre svega nenasilne demonstracije, uprkos tome što vlast insistira da će biti ‘nasilja’. Aleksandar Vučić i naprednjaci nisu navikli da igraju na protivničkom terenu…“
Ko planira da izazove nerede i kome oni odgovaraju; Koja je uloga „paralelne“ strukture u centru Beograda; Šta podrazumeva plan studenata za dalje proteste i akcije; Kako je noćna akcija ispred RTS-a iznenadila vlast i ko je čiji u MUP-u – Sve su to pitanja kojima se bavimo u nosećem tekstu novog broja Nedeljnika.
Zoran Panović je u političkoj analizi za novi broj pisao o trenutnom stanju u našoj zemlji – „Srbija u masrtovskom ekspres loncu“.
„Vučić za 15. mart ove godine, kad su studenti zakazali narodni skup u Beogradu, predviđa nasilje, ali dok završavamo ovaj tekst ni on, ni niko od njegovih bar još nije pomenuo nikakve ‘ustaške bombe’. Pa valjda bi državne službe, za razliku od nekad, sprečile tako nešto“, piše Panović.
U našem novom broju čeka vas i istorijska eksluziva – nepoznate beleške našeg nobelovca.
Izgovorio je: „To je strašno! Užasno je!“ i oborene glave vratio se u svoju sobu. Bio je decembar 1974. godine… Sutradan je Ivo Andrić odveden u bolnicu – Poslednji dani Ive Andrića 50 godina kasnije čitajte u novom broju Nedeljnika.
„Ko su ljudi koji ne plaćaju alimentaciju“ je tekst koji vas takođe očekuje u našem novom broju.
„Svaki drugi roditelj u Srbiji ne plaća alimentaciju a druga polovina ne šalje novac za izdržavanje svoje dece redovno. U 2021. godini je zbog neplaćanja alimentacije podneto 1.795 krivičnih prijava, a u zatvoru su završile 123 osobe. Ali to nije suština – da neko završi u zatvoru, već da se isplati alimentacija, a mehanizmi koje imamo očigledno nisu dovoljni. Da li je najava Alimentacionog fonda samo populizam ili način da se reši ovaj veliki problem“, piše Ana Mitić.
ZA TO VREME U SVETU
Željko Pantelić u georeportu za novi broje Nedeljnika pisao o Rusiji i Evropi i tome da „Nije pitanje da li će, nego kada će Rusija napasti EU“.
„Cilj Rusije nije da napadne celu Evropu, već njene najranjivije i najizloženije delove: Estoniju, Letoniju i Litvaniju na severu i Moldaviju na jugu. Nije rečeno da će Moskva upotrebiti klasičnu invaziju, kao u slučaju Ukrajine. Rusija igra na kartu straha u Evropi i zato širi defetizam i apokaliptične teorije jer su Evropljani, imajući u vidu prosečnu starost i blagostanje, lako ucenjivi i lako plašljivi“, piše Pantelić.
Aleksandar Radić u vojnoj analizi za novi broj Nedeljnika pisao je o stanju na frontu u Ukrajini i „Zauzimanju položaja za stolom“.
„Sada se NATO trudi da pruži ono što su Amerikanci rekli da više neće dati, ali zasada ukrajinska armija ima tehnike koja je ranije primljena i može preživeti tokom nekoliko nedelja pregovora“, piše Radić.
RUBRIKA NIKAD BOLJE
Miljenko Jergović i Svetislav Basara, dvojica verovatno najpopularnijih pisaca s ovih prostora, redovno se, na sajtu Velike priče i u Nedeljniku, dopisiju svake nedelje, u rubrici „Nikad bolje“.
Basara i Jergović nekoliko godina unatrag redovno su razmenjivali pisma i utiske o svemu što se događa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u svetu…
„Bili smo opet u Beogradu, dragi Basara, ali vam se nismo javljali. To samo da znaš dojave li ti da su me vidjeli. Proveli smo nekoliko noći na istoj adresi na Dorćolu, na kojoj već godinama konačimo, svako jutro išli na kavu u kafić u koji nešto kraće idemo – prije smo odlazili u jedan koji drugi, nazvan po Puškinu, a onda smo se bez nekog naročitog razloga premjestili – tumarali smo, uglavnom pješice, po poznatim dijelovima grada, išli kod Sneže u knjižarnicu Zlatno runo, vidjeli se s još nekim ljudima, i onda se, kao i svaki put, vraćali preko Batrovaca i Bajakova za Zagreb.
Već je i četvrt stoljeća otkako sam prvi put poslije rata išao u Beograd, tada je Milošević još bio na vlasti, mnogo toga je drukčije izgledalo, kako u vezi Beograda tako i u vezi mene, recimo nije mi bio među milijim gradovima, o tome sam ti već govorimo, o tome sam ti i u nekim pismima pisao, a to što Beograd baš nisam volio nije imalo nikakve veze s politikom i ratom, ni s onih godinu i kusur opsade Sarajeva, koliko sam proveo u rodnome gradu.“, piše Jergović u novom broju Nedeljnika.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
