Kako će izgledati gradovi budućnosti u post-kovid okruženju?

    0

    Pandemija je potpuno izmenila svet kakav poznajemo i nametnula potrebu za brzim i inovativnim rešenjima u mnogim segmentima naših života. Neka od tih rešenja, tačnije trendova identifikuje novi Deloitte-ov izveštaj o urbanoj transformaciji koji gradovima treba da služe kao smernica u kreiranju održivosti, otpornosti i prosperiteta u post-kovid okruženju. Izveštaj „Urbana budućnost sa svrhom: 12 trendova koji oblikuju budućnost gradova do 2030. godine“ pokazuje na koji način gradovi mogu da koriste ove trendove kao vodič za bolju izgradnju koristeći tehnologiju i inovacije.

    Iako je pandemija poremetila samu suštinu gradskog života – od socijalnog distanciranja i zaključavanja do destabilizovanja ekonomije – gradovi su i dalje u dobroj poziciji da odgovore na krizu i postave pravila za obnovu i izgradnju.

    “Ovi trendovi ne samo da mogu da pomognu vladama da razviju svoje strategije urbane transformacije, nego mogu i da ih upute kako na najbolji način da izbalansiraju kratkoročne pritiske sa dugoročnim potrebama”, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Deloitte-ovom Sektoru za upravljanje rizicima.

    Oslanjajući se na uvide istraživača, kreatora politika i gradskih lidera, 12 trendova uključuju:

    Zeleno planiranje javnih površina. Gradove tradicionalno karakteriše velika gustina naseljenosti, i sve više se suočavaju sa pritiskom rastućeg stanovništva, ograničenim resursima i sve većim uticajem klimatskih promena. Zbog toga sada preispituju svoju strukturu i funkcije kako bi održivi urbani život uopšte bio moguć u budućnosti.

    Sve na 15 minuta. Urbanisti imaju za cilj da osmisle kvartove tako da se glavni sadržaji nalaze na 15 minuta hoda ili vožnje biciklom, sa nizom stambenih objekata, više zelenih površina i naznačenim pešačkim i biciklističkim stazama. Cilj je smanjenje emisije ugljen-dioksida usled manje upotrebe automobila, kao i jačanje decentralizacije gde bi svako lokalno naselje imalo sve što je neophodno za nesmetan život i rad.

    Inkluzivne usluge i planiranje. Vlade širom sveta proaktivno sprovode rešenja usmerena na inkluziju, sa ciljem da svako ima ista prava i mogućnosti – od pristupa stanovanju i infrastrukturi do jednakih šansi za zaposlenje.

    Pametne zdravstvene zajednice. Gradovi razvijaju ekosisteme zdravstvene zaštite koji se ne fokusiraju samo na dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već i na prevenciju i rane intervencije koristeći digitalne tehnologije.

    Inteligentna i održiva mobilnost. Gradovi budućnosti su zamišljeni sa mnogo više pešačkih i biciklističkih staza, ali i brojnim promenama kada je u pitanju kretanje ljudi koje će se u sledećoj deceniji ubrzati elektrifikacijom, autonomnom vožnjom, pametnom i povezanom infrastrukturom, intermodalnom mobilnošću.

    Ekosistem digitalnih inovacija. Težeći privlačenju talenata, omogućavanju kreativnosti i podsticanju disruptivnog razmišljanja, gradovi promovišu nove izvore zapošljavanja i privredni rast vezan za tehnološke inovacije.

    • Cirkularna ekonomija i lokalna proizvodnja. Gradovi usvajaju cirkularne modele zasnovane na zdravoj cirkulaciji resursa i principima deljenja, ponovne upotrebe i obnove.

    Masovno učešće. Gradovi se razvijaju tako da budu više usredsređeni na ljude i dizajnirani uz pomoć i u skladu sa potrebama svojih građana. To su mesta na kojima građani, društveni inovatori, organizacije civilnog društva, firme i akademska zajednica zajedno rade na procesu izgradnje svojih gradova.

    Svest o sajber bezbednosti i privatnosti. Razvijanje inicijativa pametnih gradova bez razmatranja sajber bezbednosti i privatnosti može rezultirati izuzetno ranjivim okruženjem koje predstavlja bezbednosni rizik za ključnu infrastrukturu i podatke, a u nekim slučajevima čak može stvoriti bezbednosne rizike za građane.

    Pametne i održive zgrade i infrastruktura. Koristeći digitalne tehnologije, gradovi mogu koristiti podatke za optimizaciju potrošnje energije i upotrebe resursa u zgradama i komunalnim službama, uključujući otpad, vodu i energiju.

    Funkcionisanje grada uz pomoć veštačke inteligencije. Koristeći veštačku inteligenciju, tehnološka infrastruktura može podržati gradove u automatizaciji operacija, stvaranju efikasnosti, rešavanju problema i pružanju boljih usluga.

    Nadzor i policijska predviđanja putem AI. Gradovi koriste veštačku inteligenciju (AI) kako bi osigurali bezbednost i sigurnost svojih građana, a istovremeno zaštitili privatnost i osnovna ljudska prava.

    Iako su oporavak od pandemije, kao i pritisak rastućeg stanovništva ključni faktori za gradove, urbanisti se moraju pozabaviti i drugim relevantnim izazovima kako bi stvorili održive gradove.