Kako bi trebalo da izgleda početak školske godine u Srbiji? Tri (boje) modela nastave, konačna odluka na Kriznom štabu…

0
Foto: Profimedia/Ilustracija

Sezona godišnjih odmora je pri kraju. Početak školske godine se bliži. Korona statistika u Srbiji je sve nepovoljnija, a Krizni štab bi u narednim danima trebalo da na sednici odluči kako će i definitivno odvijati nastava u osnovnim i srednjim školama širom zemlje. Govoreći o početku školske godine, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da je još rano govoriti kako će škole funkcinisati od 1. septembra, kao i da će takva odluka biti doneta “dan ili dva pred početak školske godine”.

Međutim, neke naznake postoje, mada i dalje ne postoje zvanični predlozi, niti je bilo koji usvojen.

„Iako u ovom momentu nemamo konačnu odluku o modelu nastave od 1. septembra spremni smo za sve opcije, ali težimo redovnoj nastavi”, napisao je 18. avgusta ministar prosvete Branko Ružić na Fejsbuku.

Odluka na nivou Školskih uprava

Ministarstvo prosvete predložilo je da se ove godine ne odlučuje o svemu na republičkom nivou, već da škole dobiju modele koje će primenjivati u zavisnosti od broja zaraženih, navode predstavnici prosvetnih sindikata.

„Školska godina kreće sa časovima 45 minuta, a onda se prati kakva će da bude epidemiološka situacija i primenjuju se modeli različitih boja. Nijedna škola neće zavisiti od druge škole, kako su nam predočili, kaže Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti Srbije, a prenosi BBC na srpskom jeziku.

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić ocenjuje da je dobro što je konačno uspostavljen neki sistem, makar to bilo i manje od mesec dana pre početka školke godine. Cilje je da se nastava bude uživo. Predložena je decentralizacija, sve će biti prebačeno na lokalni nivo – Školskih uprava, koje su teritorijalne organizacije, a svaka je zadužena za nekoliko opština i ima ih 18 u Srbiji.

„Direktori škola će morati svakog utorka da šalju izveštaje o situacijama po školama i na osnovu toga predlog je da se primenjuju različiti modeli – zeleni, narandžasti ili crveni, svakako uz poštovanje epidemioloških mera. Definitivnu odluku o tome doneće Krizni štab”, objašnjava Ilićeva.

Zeleno – narandžasto – crveno

Prema rečima Valentine Ilić, predlozi sa sastanka o modelima različitih boja svode se na tri nivoa, uz ogradu da modeli nisu zvanični već su i dalje u formi nacrta.

Zeleni model bi podrazumevao manje od pet odsto zaraženih i đaka i zaposlenih, redovna nastava, đake u školama i časove u trajanju od 45 minuta.

Narandžasti model značio bi se primenio u slučaju da je epideimiološka situacija takva da je procenat zaraženih učenika, nastavnika i drugog osoblja između pet i deset odsto zaraženih. Podrazumeva kombinovanu nastavu – onlajn i uživo – ali će onlajn nastava biti svaki drugi dan, a ne svake druge nedelje kao dosad.

Poslednji, takozvani crveni model bi trebalo da bude na snazi ukoliko procenat zaraženih u školama bude iznade deset odsto, i u tom slučaju nastava bi u potpunosti bila onlajn.

Konačna odluka na Kriznom štabu

Krizni štab odlučiće, kako mediji prenose, u toku naredne radne nedelje. Do sada su pojedini članovi Štaba davali izjave koje idu u ovom pravcu odlučivanja od aktuelne situacije u pojediničanim slučajevima.

„U svakom slučaju ćemo dati prednost normalnoj nastavi, onlajn nastava ne može kvalitetom i kvantitetom da zameni regularnu nastavu. Međutim, u mestima gde ima više zaraženih ili ako su deca iz porodice pozitivnih, onda će tamo morati da bude kombinovana nastava”, istakao je epidemiolog nedavno epidemiolog dr Branislav Tiodorović.

zdravlje „Batut”, naveli su zvaničnici.

Epidemiolog Predrag Kon se u prethodnom periodu posebno zalagao za vakcinaciju dece.

„Insistiram na tome da je vakcinacija dece u situaciji kada imamo pandemiju nešto što je najvažnije”, poručio je dr Kon.

aglasio je da imamo vakcine i da one jesu registrovane za starije od 12 godina.

„Kada govorimo o deci preko 12 godina, ja stalno napominjem da je svega jedan odsto dece vakcinisano, a preko 50 odsto odraslih i pitam sve šta to znači? Da li mi decu izlažemo zarazi i više verujemo da je tako bolje zbog prirodnog imuniteta, zbog dosadašnjih saznanja da je to blaža bolest kod dece, a istovremeno imamo vakcinu koja je potpuno bezbedna“, dodao je dr Kon.

Prema podacima Valentine Ilić, u Srbiji je vakcinisano između dve i tri hiljade dece, od ukupno oko 850.000 đaka.