Bežao je Kajri Irving iz Klivlenda u Boston da bi pobegao iz Lebronove senke, ali nikako nije mogao da se uklopi u Seltikse; bežao je posle u Bruklin, što bliže kući i Nju Džersiju, pa onda u plej-of seriji protiv Bostona nakon utakmice gazio po logou jedne od najvećih NBA franšiza (istom onom koji je Kevin Garnet ljubio), žalio se na rasističke uvrede i na sebe samo još više navukao gnev Seltiksovih navijača; potom se sporečkao i sa Netsima, oko novca i nakon suspenzije koju je fasovao zbog promovisanja antisemitskog filma na društvenim mrežama odlučio da je vreme za rastanak.
Novi dom Kajri je pronašao u Dalasu. Tim prelaskom u Maverikse Irving je na simboličan način zatvorio krug koji je svojim odlaskom iz Kavalirsa otvorio, jer se sada ponovo, nakon sedam godina lunjanja po ligi, našao u skrovitoj senci od sebe većeg igrača – Luke Dončića.
I baš kao što mu je dobro išlo sa Lebronom, tako mu i sada dobro ide sa Dončićem. Naravno, samo je sa Džejmsom uspeo da osvoji prsten, ali on i Dončić sada zajedno predstavljaju jedan od najboljih i najopasnijih dvojaca Lige, deluju veoma kompatibilno, i dopunjavaju jedan drugog.
Okej, Dončić jeste već bezbroj puta dokazao da može protivniku i sam da saspe 50 poena i reši utakmicu, ali još jedan superstar u ekipi i igrač tog kalibra svakako Dalasu nije na odmet. Naročito kada Luki nije veče (u njima, recimo, postigne samo 25 poena, he-he), ili – što je po protivnika najgori mogući scenario – kada je potpuno suprotno i kada nastupe one noći u kojima Dončić deluje kao da ga ama baš niko na kugli zemaljskoj ne može zaustaviti.
E baš jedna od takvih noći je iza nas, noć u kojoj su Maveriksi na svom terenu porazili Jokićeve Nagetse, koji bi, da se ta utakmica nije završila tako kako se završila, danas i dalje bili prvoplasirana ekipa na Zapadu, i noć u kojoj su se susreli sa najgorim mogućim scenariom. Po tom scenariju, glavnu ulogu, sa 37 poena, 9 skokova i 3 asistencije odigrao je Luka Dončić, dok je u glavnoj sporednoj briljirao Kajri Irving sa 24 poena, 7 skokova i 9 asistencija, i jednom sekvencom za Oskara.
Naravno, reč je o šutu koji je dosad već obišao sve društvene mreže, a koji je Maveriksima doneo pobedu uz zvuk sirene. Polu-horog iz trka, levom rukom, preko Nikole Jokića, gotovo sa linije penala, u poslednjoj stotinki. And the Oscar goes to… Kyrie Irving!
KYRIE IRVING GAME WINNER MY GOODNESS. 🔥🔥🔥🔥
— Hoop Central (@TheHoopCentral) March 17, 2024
Košarkaški portal Eurohoops piše kako je ovaj Irvingov šut jedan od najboljih u njegovoj “hall-of-fame” karijeri (2016 NBA šampion, 8 All-Star nastupa, Rookie of the Year 2012), i dopunjavajući se s nestvarnim Dončićem, zaista deluje da bi Irving s Maveriksima ove sezone u plej-ofu mnogim konkurentnijim ekipama sa Zapada mogao da pomrsi konce.
Iako za pet dana puni 32 godine, Kajrija i dalje krase ista ona eksplozivnost i agilnost, ista ona sposobnost menjanja ritma, vrtoglavi dribling i jedan od najboljih „bolhendlinga“ u istoriji igre. A lepo je videti da u sebi i dalje ima i taj ubilački clutch instinkt zahvaljujući kojem je toliko puta u neizvesnim završnicama (pre svih) Klivlendu donosio prevagu. Razmrdavanje tog usnulog instinkta zasigurno raduje sve navijače Mavsa.
Šut kojim je sinoć svojoj ekipi doneo pobedu nad aktuelnim prvakom i najboljim igračem sveta, samo je još jednom pokazao koliko je Kajri Irving zapravo dobar košarkaš. I sve to tokom Ramazana, kada muslimanski vernici od zore do sumraka ne jedu i ne piju, čak ni vodu. Kajri Irving tako možda nije jeo, ali je „kuvao“. O, još kako je kuvao.
U ostalom, reči Luke Dončića dovoljno i bolje od svih drugih govore o tome.
“Neverovatan je, čoveče”, rekao je Dončić nakon sinoćnje utakmice. “Mislim da ljudi zapravo ne shvataju koliko je to bio težak šut. I to još šut koji je uzeo slabijom rukom… Ja to ne bih mogao da uradim. Impresioniran sam. Kao što sam već rekao, on je drugačiji. Kajri Irving je jednostavno drugačiji.”
Tagovi
