“Kada osećam da imam privatnost, mogu istinski da budem ono što jesam”

Čak 76 procenata ljudi u Srbiji smatra da je važno imati privatnost i za nju pronaći i vreme i prostor, zato što za njih ona podrazumeva lični rast. Još veći broj ljudi veruje da je privatnost važna za njihovo mentalno zdravlje (84 odsto). Zapravo, ona nam pomaže da preživimo dan, sve one stresove i nesigurnosti

0

Uvek smo nekako bili osetljivi na tu privatnost, i pre nego što je Mark Zakerberg počeo da se izvinjava zbog toga što je prilično dobro zaradio od odavanja naših podataka sa Fejsbuka. Iako su se slike šerovale bez razmišljanja gde bi mogle da završe, lica dece, lokacije i tagovanja, svako od nas ima iskonsku potrebu za onim što nazivamo privatnošću, što „ne mora baš svako da zna” kada okrenemo ključ za sobom po ulasku u topli dom.

„Možda sam predsednik Sjedinjenih Država, ali moj privatan život nije ničiji prokleti posao”, rekao je Čester A. Artur, 21. lider Amerike.

Privatnost nisu samo podaci koji se učitaju kod čipovanih ličnih karata ili pasoša, ili kod ukucavanja profila na društvenim mrežama, ili na „belim stranama”. Pa ni ono što komšije znaju o nama. Privatnost su i onih toliko pominjanih četrdeset i nešto centimetara razdaljine, koji nam navodno daju osećaj da nismo ugroženi. Gradski autobusi su mnogo toga promenili. I socijalno građeni stanovi u kojima su cele generacije morale da se smeste, pa smo imali i domaće serije na tu temu. Zapravo, najbolji delovi naših života odvijaju se van društvenih mreža, van buke i vreve, u tih recimo pet minuta, onda kada smo „mi zaista mi”. Nije to samo „ne raditi ništa”.

„Bez privatnosti ne bih mogao da imam vezu sa samim sobom. Privatnost je moje pravo jer moram da budem sa sobom kako bih mogao da volim druge”, rekao je jedan 65-godišnji Njujorčanin pod imenom Rendi, koji je učestvovao u obimnom istraživanju rađenom za IKEA Izveštaj o životu kod kuće za 2019. godinu, a koje je naručila Ingka Grupa, a sprovela ga je agencija za kupce iz Londona C Space. To istraživanje, vođeno u periodu od maja do avgusta 2019. godine, u 35 zemalja sveta, među kojima je i Srbija, bavilo se važnim pitanjem: potrebom za privatnošću. Ispostavilo se da je prošle godine svaka četvrta osoba na svetu imala problem da ostvari punu privatnost kod kuće i to je zaintrigiralo ljude u IKEA da sprovedu studiju koja će „zaviriti” u privatnost ljudi širom sveta, s potragom za odgovorom kako je obezbediti i pored svih prepreka.

Čak 76 procenata ljudi u Srbiji smatra da je važno imati privatnost i za nju pronaći i vreme i prostor, zato što za njih ona podrazumeva lični rast. Još veći broj ljudi veruje da je privatnost važna za njihovo mentalno zdravlje (84 odsto). Zapravo, ona nam pomaže da preživimo dan, sve one stresove i nesigurnosti.

„Kada osećam da imam privatnost, mogu istinski da budem ono što jesam”, to je izjava koju bez problema potpisuje 28 odsto građana Srbije.

Imati privatnost znači imati prilike za odmor, za oporavak, za razonodu ili fokus. Privatnost je i kada imate s kim da se šćućurite u sobi i konačno progovorite o najdubljim emocijama koje vas obuzimaju.

„Nedavno sam izgubio dve vrlo bliske osobe. Moja supruga i ja smo razgovarali o njima, i to su privatni trenuci koje smo podelili”, rekao je još jedan ispitanik, Faruk iz Londona.

Postoje neka društvena pravila kojih se pridržavamo i koja nas nekad ograničavaju. Recimo, u Kini postoji pritisak biti otvoren i bez tajni, u Indiji je uobičajen suživot više generacija, u Holandiji imate velike prozore (kroz koje svi vole da provire). A opet, kada smo sami, ne osećamo pritisak, niti osudu. Imamo neka svoja „pravila” kojih se pridržavamo.

„Ne moram da se oblačim, ne moram da se brijem”, kaže pedesetogodišnji Frank iz Amsterdama.

Mir nam je potreban da bismo ostvarili lični rast, što su i ispitanici potvrdili. Čak 70 odsto njih na svetu kaže da im je za lični napredak potrebno i vreme i mesto, tj. jednom rečju privatnost.

„Bez privatnosti ne bi bilo mesta da se izazovu nova razmišljanja i ideje. To bi brutalno uništilo svu moju kreativnost i strast”, konstatovao je Rinkal, star tridesetak godina, iz Mumbaja.

Ti trenuci osame, ličnog vremena i prostora važni su i kao zabava (49 odsto), ali i kao nešto što će unaprediti međuljudske odnose. Tri od šest ispitanika veruju da ti periodi koje posvete sebi utiču vrlo blagorodno na odnose sa ostalim ukućanima. Posvećujući se sebi, stičemo i bolju efikasnost i fokusiranost (koliko misli 68 odsto ispitanika).

„Iako imamo dobar odnos, moj dečko i ja imamo potrebu za tim ‘ličnim prostorom’. Potrebna mi je privatnost koju niko neće poremetiti, tako tihi momenti u kojima se osećam kao da sam sama na svetu”, kaže Aibo, dvadeset i nešto godina star ispitanik iz Šangaja.

Život u domu je život po sopstvenim pravilima, kako se navodi u IKEA studiji. Mogu da vam čarape budu i pocepane i ne baš najčistije, da čačkate nos (priznajte!) ili hodate oskudnije obučeni. Pevate pod tušem, ili igrate kad ste radosni, čak i tračate. „Kada ste sami kod kuće, možete da isprobavate i nove uglove za selfije… to se uvek dešava, zar ne?”

Kada je moguće ostvariti privatnost u domu, globalna većina se oseća smireno (74%), zadovoljno (57%) i radosno (42%). Rezultati pozitivnog uticaja na građane Srbije kada imaju privatnost u domu su slični: 77% oseća smirenost, 71% oseća zadovoljstvo, a 37% radost.

Ipak, pet procenata stanovnika Srbije ne oseća da ima pravo na to. Još pet procenata naših sugrađana oseća da im je teško da zamole za privatnost u kući. Kada ljudi ne dobiju privatnost koja im je potrebna, osećaju frustraciju (56%) i anksioznost (35%, koja raste do 40% kod mladih ljudi uzrasta 18-24 godine). U našoj zemlji, frustracija pogađa 54% građana. Problem je što je istraživanje pokazalo da oko 26 odsto ljudi misli da kod kuće nemaju dovoljno prostora za privatnost.

Zapravo, vrlo je važno primetiti kada partner ili bilo ko iz porodice ima potrebu za mirom i osamom, ili bar za onim trenutkom kada će sabrati misli. Ili samo popiti kafu u tišini.

„Ja sam spadala u te osobe koje nisu mogle da zatraže privatnost. Ali sam vrlo otvorena po tom pitanju sada. Ljudi treba da preuzmu više kontrole nad svojim životom i postave realne granice za sebe”, rekla je jedna od ispitanica.

Vrlo je lako prepoznati onoga ko nema svoju privatnost. I kao što je i studija navela, umemo da pošaljemo signale kada nam je potrebna različita vrsta osame. Zatvaranje vrata, odlazak u kupatilo, navlačenje zavese (fizičke barijere), ili slanje poruka, gledanje TV, pijenje kafe i sl. (vreme samo za nas), ili stavljanje slušalica, gledanje videa… (stvara se mentalna barijera).

Naši sugrađani nisu razmaženi kada je privatnost u pitanju i oko 95 procenata smatra da je ima. Ali važno je i naučiti izboriti se za nju. A kako to učiniti ako nemamo vremena, ili nemamo prostor ili osećaj obaveze. Ispitanici iz različitih krajeva sveta imaju slične načine: duga kupka, dremka u sofi, pa čak zatvaranje vrata ili navlačenje zavese, ili pomenuto lakiranje noktiju. Kao što je navela studija, privatnost nije u tome gde ste, već šta radite.

„IKEA svake godine sprovodi istraživanja kako bi saznala više o potrebama i navikama ljudi kada je u pitanju svakodnevni život kod kuće. Na temelju ovih rezultata IKEA će nastojati da razvija rešenja koja će većini ljudi pomoći u ostvarivanju privatnosti, doprinoseći tako boljem životu kod kuće”, istakla je Marija Zornić, menadžerka za strategiju, planiranje i istraživanje tržišta u IKEA Jugoistočna Evropa.