“Kada je u pitanju Srbija…”: Kako će izgledati Milanovićev odnos sa Vučićem

0
Foto: Tanjug-AP

Pobeda Zorana Milanovića na predsedničkim izborima u Hrvatskoj otvorila je neke nove perspektive za Socijaldemokratsku partiju koja ga je kandidovala i kojoj je nekada bio na čelu. Aktuelni predsednik stranke Davor Bernardić, Milanovića je još u septembru 2018. optuživao za autoritarnost i klijentelizam, ali mišljenje je očigledno u međuvremenu promenio.

Razdragani govor koji je održao u izbornoj noći, neposredno pre nego što je na pozornicu stao Milanović, mnogi su ocenili kao nepotreban. „Ponosan sam na vas, na Hrvatsku i na novog predsednika Zorana Milanovića. On ne izvikuje prazne fraze pod kojima je Hrvatska pokradena. On je iskren i govori istinu“, rekao je Bernardić kroz suze i osvojio podsmeh javnosti.

Može li SDP nakon ove pobede da osvoji izbore i da li je Bernardić sposoban za premijera – to su pitanja koja se postavljaju nakon izbora, piše Dojče vele.

„To što mu je Milanović dao jeste lep poklon“, komentariše za DW politički analitičar Dragan Bagić, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

„To znači da će pozicije SDP i samog Bernardića biti bitno bolje generalno u javnosti, u medijima, među analitičarima, kolumnistima, komentatorima i finansijerima. Osnažena pozicija u javnom prostoru jeste resurs za SDP, ali to samo po sebi nije dovoljno za pobedu na parlamentarnim izborima“, navodi naš sagovornik i dodaje da se od stranaka očekuju ipak neke druge stvari, a to su vođstvo i program, sveže, nove ideje za rešavanje dobro poznatih problema. „Mislim da su to ključna pitanja koja i dalje ostaju neodgovorena i ova pobeda ne može da prekrije izostanak odgovora na ta pitanja“, upozorava analitičar.

Milanović će napadati Bandića, a ne Plenkovića

Rezultati izbora otvorili su i pitanje budućnosti zagrebačkoga gradonačelnika Milana Bandića koji troši svoj šesti mandat na čelu metropole i koga mnogi optužuju za poraz kandidatkinje HDZ. Naime, snažna tačka u Milanovićevoj kampanji bilo je ukazivanje na političke i lične veze još uvek aktuelne predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i Bandića, koji joj je dao i podršku na izborima. Uz to, Bandić je osumnjičen u čitavom nizu korupcionaških afera, a predsednica je izjavila da će mu nositi kolače u zatvor, ako bude osuđen po optužnicama Ureda za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK). Kasnije je neuspešno objašnjavala da je u stvari mislila da nikoga u demokratskoj državi ne bi smelo unapred osuditi.

Analitičar Bagić smatra da će Milanović nastaviti rad na demontaži dugovečnog gradonačelnika. „On je radio na demontaži Bandića i dok je bio premijer. Nije baš slučajno to što su tokom njegovog mandata pokrenute neke istrage zbog kojih je gradonačelnik bio i u pritvoru. Milanović smatra da, uslovno rečeno, ima nedovršen posao s Bandićem koji je toga svestan. On će biti jedna od meta novog predsednika, mnogo više nego Plenković na početku kohabitacije.“

Bagić podseća da sam Bandić na nacionalnim izborima ne ostvaruje uspehe: „Poslednji neki uspeh su izbori 2009. godine kada je ušao u drugi krug, ali tada je izgubio od Ive Josipovića. Otada niže poraze i velike neuspehe u samom Zagrebu. Na zadnjim parlamentarnim izborima dobio je jedva jednog poslanika. To što danas ima veliku poslaničku grupu, nema veze s njegovom podrškom na nacionalnim izborima. On je nacionalno potpuno irelevantan političar u smislu podrške.“

Šta se zapravo dogodilo?

Komentar jednog nemačkog medija da je Hrvatska na ovim izborima izabrala normalnost Bagić potvrđuje, budući da je to bio faktor mobilizacije među biračima centra i levog centra. „Zoran Milanović u proteklom periodu nije bio omiljena osoba među tim biračima. Jedan od razloga jeste percepcija rezultata njegove vlade. Drugi razlog je njegovo koketiranje sa suverenizmom. Tako da ne možemo reći da je on pobedio isključivo zbog sebe, ali uspeo je te birače da uveri da će braniti neke osnovne vrednosti koje su im važne“, kaže Bagić za DW.

„Ti birači su mislili da su te vrednosti ugrožene i da dosadašnja predsednica nije učinila dovoljno da ih odbrani. Kolinda Grabar-Kitarović je slala dvosmislene poruke, koketirala je s radikalnom desnicom koja je te civilizacijske vrednosti, a koje se mogu svesti pod pojam ’normalnost’, dovodila u pitanje“, navodi naš sagovornik. Bagić dodaje da je slogan „Normalno“ Milanovićeve kampanje dobro odabran baš za mobilizaciju birača koji su frustrirani i uplašeni povremenim izlivima desnog radikalizma i činjenicom da predsednik, vlada i neke sudske institucije nisu preduzimale dovoljno da bi te vrednosti zaštitile.

Predsednik podela ili predsednik svih građana?

S druge strane, centralna tačka kampanje HDZ bila je tvrdnja da Milanović ne može biti predsednik svih hrvatskih građana, s obzirom na to da Hrvatsku deli na „mi“ i „oni“. To je posledica Milanovićeve izjave sa stranačkog skupa iz 2015. godine. „Ili mi ili oni. Pritom ne mislim ni na kakav obračun, nego na jasan izbor između dobrog i lošeg, između svetlog i tamnog“, rekao je tada novi hrvatski predsednik.

Bagić komentariše da se ta izjava „mi ili oni“ eksploatiše već duže vreme: „HDZ je uspešan u nametanju interpretacije da se tu radi o velikom znaku podela. To nije preterano osnovano. Milanović nije primarno usmeren na stvaranje podela i to nije njegov osnovni izvor političke moći i delovanja. Upravo suprotno, HDZ i desnica mnogo više profitiraju na stvaranju podela.“

Što se politike prema susednim državama tiče, Bagić ne očekuje promene. „Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Milanović je jasno pokazao da je zagovornik nekih zahteva koji dolaze iz hrvatskog korpusa u toj zemlji. Prvenstveno kada je reč o političkom statusu Hrvata kroz izborni zakon. To je sličan smer kao i do sada. Možda će imati nešto drugačiju taktiku. Možda će biti bolje primljen u Sarajevu i u tom smislu, možda će moći više da uradi od dosadašnje predsednice.“

„Kada je u pitanju Srbija“, kaže Bagić, „možda će biti i oštriji prema predsedniku Aleksandru Vučiću, nego što je bila Grabar-Kitarović.“