“Kada ja umrem, zar ne bi trebalo da, ono što mi je preostalo, vratim ovoj planeti?”: Kako će izgledati “ekološke” sahrane

4
Foto: Profimedia

Zamislite da se tela umrlih nakon smrti upotrebe kao hrana za cveće u vašoj bašti ili dohrana korenju drveća u obližnjem parku.

Upravo takvu viziju su imali čelnici kompanije Rikompoz (Recompose) kada su predstavili ideju koja podrazumeva da se u budućnosti preminuli sahranjuju kompostiranjem njihovog mekog tkiva, odnosno, organskim razlaganjem tela. Umesto ogromnih parcela ili krematorijuma, pravili bi se zatvoreni vrtovi čije bi zidove krasile ćelije nalik strukturi pčelinjeg saća, a svaka izolovana ćelija bila bi mesto u kojoj se telo preminulog razgrađuje oko mesec dana. Naposletku, tako kompostirano telo umrle osobe bi postalo neka vrsta đubriva koje se može koristiti u poljojprivredi ili vrtlarstvu.

Američka kompanija veruje da bi kompostiranja preminulih ljudi pozitivno uticao na životnu sredinu, piše BBC. Štaviše, iz Rikompoza tvrde da proces organske razgradnje, ili kompostiranja, oslobađa tonu ugljenika (1,4 tone) manje nego što je trenutni slučaj sa postupkom kremacije. Takođe, u kompaniji smatraju da je postupak sahranjivanja koje podrazumeva kompostiranje umrlih daleko isplativiji i finansijski, ali i ekološki, od tradicionalnog načina sahranjivanja. Najviše zbog prevoza i izrade velikog broj kovčega širom sveta.

Rikompoz je sproveo pilot projekat kojim je testirano da li tela preminulih osoba mogu bezbedno razgraditi. Nakon 30 dana je utvrđeno da se meko tkivo razložilo u potpunosti. Najveći doprinos pilot studiji je dalo šest dobrovoljaca koji su zaveštali svoja tela i na taj način pomogli istraživanje.

Generalna direktorka i osnivačica kompanije Rikompoz Katrina Spejd je za BBC rekla da intersovanje za ovakav način sahranjivanja raste konstantno, a posebno i najviše nakon globalnih klimatskih promena koje sve češće pogađaju čitav svet.

“Do sada se za redovno dobijanje informacija mejlom prijavilo 15.000 ljudi, a zakon koji bi dozvolio ovakav vid sahranjivanje, što je ekološki bezbednije dobio je podršku kako Republikanaca, tako i Demokrata. Projekat je prošao tako brzo zbog alarmantnog stanja klimatskih promena i svesti o tome da moramo mnogo stvari da ispravimo na više nivoa”, rekla je Spejd.

Ona dodaje da razume osobe kojima je iz religijskih razloga takav čin sahranjivanja neprihvatljiv, ali veruje da će ljudi uskoro prihvatiti ideju kompostiranja tela preminulih osoba “kao nešto što je praktično”.

Spejd je na ideju o kompostiranju umrlih, koju je prethodne godine predstavila kroz pomenuti projekat dobila pre 13 godina, razmišljajući o vlastitoj smrtnosti.

“Razmišlja sam jednostavno i razumno. Kada ja umrem, zar ne bi trebalo da, ono što mi je preostalo, vratim ovoj planeti. Zemlji koja me je štitila i davala mi podršku tokom čitavog života? Mislim da je to i prelepo, ali i sasvim logično”, rekla je Spejd za BBC.

Spejd takođe napominje da je važno napraviti razliku između preslaganja (kompostiranja) i raspadanja tela. Telo se raspada kada se nalazi iznad zemlje, dok preslaganje podrazumeva integraciju sa zemljom.

Proces kompostiranja tela koji predstavlja kompanija Rikompoz podrazumeva polaganje tela u zatvorenu posudu sa ivericom, lucerkom i slamom. U pojedinačnima ćelijama, telo se u posudi lagno rotira i tako integriše sa travom, slamom, i iverjem, kako bi se mikrobima omogućilo da ga razlože i učine organskim đubrivom. Tridesetak dana kasnije, najbliži članovi porodice ili rodbine preuzimaju ostatke i imaju mogućnost da ih rasprše po biljkama, drveću ili cveću. Pošto preslaganje tela traje mesec dana, u nekom trenutku tkivo dostiže temperaturu od 55 stepeni Celzijusa, što je prema tvrdnjama Spejdove sasvim dovoljno da se ubiju svi bakterijski organizami i hemikalije koje se u čovekovom telu natalože tokom života. Stoga, ona smatra da je proces ekološki potpuno ispravan i bezbedan i da se kompostiranjem biljke kvalitetnije hrane što im omogućava brži rast.

Kako navodi BBC, savezna država Vašington je tokom 2019. godine usvojila zakon kojim će kompostiranje ljudskih tela od februara 2021. biti legalan. Vašington je bio i prva država u SAD-u koja je postupak kompostiranja primenjivala na umrloj stoci. Praksa kompostiranja stoke je prilično razvijena u državi na severozapadu SAD-a. Međutim, iako je proces prilično jednostavan, bilo je potrebno četiri godine predanog naučnog istraživanja kako bi se usavršila tehnika, a zatim čitav proces prilagodio ljudima i učino bezbednim, odnosno, pogodnim po životnu sredinu. Spejd je u ovom segmentu imala pomoć profesorke Lin Karpenter Bogz.

Rikompoz će zvanično početi da posluje tokom naredne godine kada u Vašingtonu i konačno počne da važi zakon koji omogućava kompostiranje ljudskih tela. Svako može da se odluči na ovakav način “sahranjivanja”, ali je to u ovom trenutku moguće učiniti jedino u saveznoj državi Vašington. Isti predlog se razmatra i u Koloradu. Ipak, Spejd se nada da će u skorije vreme i druge države prihvatiti projekat kompanije Rikompoz, te da će kompostiranje tela preminuli osoba biti dostupna širom sveta.

“Nadamo se da će i druge države preuzeti ideju kada je najpre razradimo u Vašingtonu. Mnogo ljudi je zainteresovano i u Velikoj Britaniji, ali i drugim delovima sveta, i nadamo se da ćemo otvoriti ogranke preko okeana čim budemo mogli”, rekla je Spejdova u intervjuu za BBC.

4 KOMENTARA

  1. Da nije novi ogranak monsanto-a? Deluje tako. Samo da se ljudska vrsta izuzme, jer odmah pomislim na klasne razlike i na koga se to odnosi, i veoma je ponizavajuce, jer coveku je u interesu velika zarada. Nema smisla imati godisnje nekoliko puta prinos iste kulture, a na drugoj strani ljudi umiru od gladi. Dakle o tome se radi, i ne treba pominjati oblike humanosti od donacija organa, kome i kako, do hemije koju smo pojeli i popili. Ko finansira nauku znate i sami.
    Mi i sva ziva bica smo svakako kompost nadolazecim generacijama , tako je od pocetka, i misljenja sam da tako treba da ostane, dostojanstveno. Inace, gore pomenuti su jedni od najvecih zagadjivaca i znaju to jako dobro, onomad su kupili bayer, kupice jos svasta..

  2. Baš nešto nisam siguran da sve može da se razgradi tako brzo. Kosti budu milenijumima u zemlji i ne razgrade se, a sad će da istruli za mesec dana.

    • Kosti bi mogle da se izmrve pod velikim presama i dodaju ostacima komposta.
      U tekstu nije navedeno kako se oslobađaju patoloških bakterija, koje su jedan od osnovnih razloga kremacije i sahranjivanja.

  3. Lepo napisan članak ali je autor pomešao saveznu državu Vašington (velika država na severozapadu) sa glavnim gradom Amerike Vašington, D.C.-om, pa ga naziva “državica” […] “na severoistoku”. Drugo, u D.C.-u nema stoke osim u laboratorijskim uslovima (“Vašington je bio i prva državica u SAD-u koja je postupak kompostiranja primenjivala na umrloj stoci”). Iz konteksta mislim da se clanak odnosi na prvi Vašington.

Comments are closed.