Kada ćemo opet živeti “kao pre”; Ima li privrede posle pandemije; Svetozar Cvetković o reprizama i umetnosti – Šta vas očekuje u novom Nedeljniku

0
Fotografije: Profimedia; Nebojša Babić

POVRATAK U BUDUĆNOST – Do nekoliko dana pred Uskrs, strepeli smo od “zatvaranja 24 časa”, “italijanskog scenarija” i karantina kakav je viđen možda samo u Kini. A onda je, posle optimistički opreznih izjava Kriznog štaba, predsednik Aleksandar Vučić “sada za utorak” najavio postepeno otvaranje zemlje. Kakav nas to život čeka sada kada polako stičemo imunitet od straha? Veliko istraživanje u novom Nedeljniku.

STARE NAVIKE – Naše protivepidemijske mere bile su dobro zamišljene, ali je zakazala njihova primena. Jasno su se pokazale sve slabosti sistema, kaže dr Zoran Radovanović u intervjuu za novi broj Nedeljnika.

KAO PRE – “Svet se trenutno nalazi u oku tornada. Tu je najbezbednije i najmirnije. Makar za sve one koji još nemaju prve simptome kašlja ili im poslodavci nisu javili da su ostali bez posla…”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

POPOVIĆ – O petnaest mera za izlečenje i o tome šta sve moramo naučiti iz pandemije, za novi Nedeljnik piše dr Dragoslav Popović, konsultant Unicefa i Svetske banke, predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije.

AZIJSKE VREDNOSTI – Političku polarizaciju možda će samo smeniti još dublja i zlokobnija, na građane sa antitelima i bez njih, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.

PROPAGANDA I PRIVREDA – Vlast ponavlja da će nakon okončanja epidemije automatski početi visok privredni rast. A Srbiju čekaju problemi poput neefikasne partijske države, visoke korupcije, nereformisanih državnih preduzeća, koji su sputavali privredni napredak. Autorski tekst dr Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u novom Nedeljniku.

PAD I PAD – Problem za Srbiju ne leži toliko u padu BDP-a od 3%, već u projektovanom rastu nezaposlenosti, te u visokom deficitu javne potrošnje, čije će uglavnom spoljno finansiranje snažno podići javni i spoljni dug. Ekonomska analiza Gorana Nikolića u novom Nedeljniku.

LABORATORIJE – O važnom pitanju da li smo zapostavili srpske laboratorije za novi Nedeljnik piše prof. dr Valentina Arsić Arsenijević, redovni profesor mikrobiologije, Institut za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

KINA, SZO I SAD – Zaustavljanje finansiranja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) klasičan je primer Trampovog diplomatskog autogola. Vašington izdvaja gotovo 450 miliona dolara godišnje za SZO dok Kina doprinosi tek sa 43 miliona dolara. Lako je zamisliti Trampovu naprasitu reakciju kada mu je neko od njegovih savetnika natuknuo da oni daju deset puta više novca od Kine a generalni direktor igra kako Kinezi sviraju. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.

ŽIVOT NEMA REPRIZU – Volećemo pozorište, partnere, partnerke, volećemo i tu publiku što nas ovih dana gleda po strimovima, ali siguran sam – neko će reći: ajd udalji se malo od mene, ne moraš baš toliko da mi se unosiš u lice! Siguran sam, neko će pomisliti: možda baš i nije bezbedno sedeti večeras u dvorani i gledati kako neko u „dronjke cepa svoju strast” dok mi za vratom kašlje osoba koja možda baš ima 37 sa osam… Šta o kulturnom životu posle krize ima da nam kaže Svetozar Cvetković? Čitajte u novom Nedeljniku.

DRAŽA I LUKAS – “Ne može, bre, jedan epidemiolog da bude popularniji od jednog Ace Lukasa – rekao je sam za sebe Aca Lukas, sedeći na krovnoj terasi svoje vile”, počinje zaplet novog teksta Dragoljuba Draže Petrovića u Nedeljniku.

FRIC, DOBRILA, KORONA – Čitajte nastavak kolumne “Fric i Dobrila” Srđana Valjarevića u novom Nedeljniku.

ŠTAJNER I KANDINSKI – Tabloidna medijska mašinerija dohvatila se jedne objave Jelene Đoković na društvenim mrežama proglasivši je spornom, naročito nakon što je pod nekim formalnim obrazloženjem uklonjena. Sama Jelena Đoković branila se pozivanjem na Rudolfa Štajnera. Iako rođen na prostoru koji je nekad pripadao Jugoslaviji, Štajner na našim prostorima nije preterano poznat. A njegov uticaj na umetnost dvadesetog veka isprepliće se sa gomilom imena i naše i svetske kulture. Tekst Muharema Bazdulja u novom Nedeljniku.

23 – Pred nama je deset epizoda i lagana šampionska šetnja od Jelisejskih polja 1997. na kojima Džordan nosi beretku i zabavlja francuske novinare, do godina na koledžu, drafta i dolaska u Čikago. I natrag… Zašto je ceo svet toliko željno iščekivao seriju “The Last Dance” o Majklu Džordanu i da li ona ispunila očekivanja.

Naslovna strana novog Nedeljnika