“Kad Valjevac podigne obe ruke uvis…”, ili šta spaja Bogoljuba Arsenijevića Makija i Aleksandra Obradovića – Čitajte u Nedeljniku

Šta spaja Bogoljuba Arsenijevića Makija, zvezdu pobune protiv Miloševića, i Aleksandra Obradovića, zvezdu pobune protiv Vučića

Foto Tanjug i Profimedia

Bio je decembar 2002, prošle su dve godine od 5. oktobra, za svakog od onih silnih DOS revolucionara znalo se gde je, šta radi, šta sanja i šta mu se dešava, jedino niko nije znao: „Gde je, bre, onaj Maki iz Valjeva?“

Malo revolucionara netragom nestane posle neke srpske revolucije, obično se presele u televizor odakle nas stalno drže na oku, tako da ni mi njih ne možemo da promašimo, čak i da hoćemo. Maki je, ipak, nestao negde, čak su mu te godine ukrali i mobilni telefon, pa se nije javljao ni onima koji su imali njegov broj.

Tešili smo se da revolucija jede svoju decu, pa je postojala teorija da je Makija revolucija jednog dana progutala, sažvakala i svarila, tako da je na sigurnom.

Činilo nam se sasvim nemoguće da jedino on, od onih silnih otporaša, dosovaca & petooktobaraca, nije dobio nikakvu funkciju, nije osnovao nikakvu međunarodnu agenciju za nenasilno rušenje diktatora, nije postao makar direktor Parking servisa u Valjevu, čak nije napisao ni knjigu: „Kako sam srušio Miloševića“, koju su već pisali svi, naročito oni koji ga nisu ni rušili.

U mioničkoj kafani „Vojvoda“, 20 kilometara od Valjeva, te godine, neke noći pred ponoć, jedan je došao i rekao: „Znate ko je u našoj crkvi? Maki!“

Hm, mionička šljivovica zna da bude halucinogena, jedared je neki novinar „Zone sumraka“ napio dvojicu pa ih naterao da za naslovnu stranu novog broja svedoče kako su u okolnim šumama videli dlakave zmije.

Podvrnem nogavice pa odem kroz decembarski mionički mrak pravo u Sabornu crkvu, pred ponoć, da proverim. U crkvi nije bilo nikoga, na sredini podignuta skela do samog plafona i upaljeno svetlo.

– Ehej, ima li koga? – kažem poluglasno, ubeđen da Maki u crkvi postoji koliko i one dlakave zmije.

Ko da mi se javio sam Svevišnji, tek, na moje pitanje sa vrha skele stigao je odgovor: „Ko pita?“

– Novinar! – odgovorio sam…

Ceo tekst kolumne Draže Petrovića čitajte u aktuelnom Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 19. decembra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

U Nedeljniku je objavljena i velika ispovest Aleksandra Obradovića

Svi čitaoci Nedeljnika dobijaju dva poklona: Knjigu “Stvari koje Srbi vole” i Mond diplomatik na srpskom jeziku