“Kad nema nezavisnih medija, oni sa megafonom oblikuju stvarnost”: Ko je Marija Resa, “ta mnogo pametna cura”, dobitnica Nobelove nagrade za mir

Piše Ben Smit, Njujork tajms

0
Maria TAN / AFP / Profimedia

U poslednjem periodu proveo sam dosta vremena vodeći strastvene diskusije o slobodi govora. Pitao sam se da li bih mogao za sebe da kažem da sam “veteran ratova na Tviteru”, kada je Stiven Gan počeo da mi priča o svojim kolima.

Gan, koosnivač i glavni urednik najvažnijeg političkog sajta u Maleziji, ostavio je automobil kod kuće 13. jula i sa kolegom se odvezao do suda. A to je bilo zato što je Gan shvatao da su velike šanse da će pravo iz sudnice biti prebačen u zatvor.

Optužba s kojom se suočio bila je nepoštovanje suda, a podignuta je zato što je njegov sajt “Malaysiakini” nakratko puštao komentare u kojima su se vređale sudije. No njegov pravi zločin, onaj prema vladi, zapravo su bile godine pravog novinarstva, koje su dokumentovale korupciju partije koja se nedavno vratila na vlast u Maleziji. Njegovo suđenje je odloženo.

“Moć učvršćuje moć”, širom sveta, kaže Marija Resa, koosnivačica sajta “Rappler” sa Filipina. “Kada se obračunate sa nezavisnim medijima, onda je onome sa najglasnijim megafonom lako da oblikuje stvarnost.”

Resa je na slobodi samo zahvaljujući kauciji, pošto je osuđena po novom zakonu o “sajber kleveti”. Ona je možda i najveći glasnogovornik novinarstva koji se suprotstavlja moći. Ta moć je, u njenom slučaju, autokratski predsednik Filipina Rodrigo Duterte, koji je nedavno govorio o “tim mnogo pametnim curama” koje ga napadaju i rekao da je počeo da prikuplja informacije o Resi.

Upoznao sam Mariju Resu i Ganovog kolegu Premeša Čadrana još kada sam uređivao BuzzFeed, tada novi sajt. Često su dolazili u našu redakciju na Menhetnu i tražili savete od američke kompanije koja je rukovodila globalnom eksplozijom digitalnih medija.

Ubrzo je postalo jasno da je čitava premisa naših razgovora suluda. U stvari je trebalo da ja tražim savete od njih. Oni su imali veoma male budžete i suočavali se sa neviđenim pritiskom vlade, ali su ipak uspeli da naprave hrabre i uspešne sajtove s vestima o kakvim su američki startapovi mogli samo da sanjaju. “Malaysiakini”, pokrenut devedesetih, uspeo je da privuče toliko pretplatnika da sada mnogi kopiraju njihov pristup.

Kada im je za samo jedan mesec 2018, zbog napada sa vrha, prihod od oglašavanja pao za trećinu, oni su počeli da se bave analizom podataka za druge kompanije, kako bi preživeli. Ruski sajt “Meduza” počeo je mrežu podkasta sa par mikrofona u malenom stanu u Rigi, u Letoniji. Imali su aplikaciju sa posebnim podešavanjima za korisnike iz Kazahstana i Uzbekistana, koji bi inače bili blokirani.

Lina Atalah, glavna urednica jednog od retkih preostalih nezavisnih glasila u Egiptu, “Mada Masr”, uhapšena je dok je intervjuisala jednog aktivistu u maju, i takođe je puštena uz kauciju.

Novinari i urednici ove globalne generacije digitalnih startapova najimpresivniji su novinari na svetu.

Njihovi mediji sada su u većoj opasnosti nego ikada ranije. Oni se suprotstavljaju autokratama koji kao da koriste isti udžbenik. Mnoge vlade širom sveta žele da se ugledaju na kineski model. Tamo država čvrsto kontroliše sve domaće medije.

A onda su tu i napadi na štampu bivšeg predsednika Donalda Trampa. “Kada znaju da će Sjedinjene Države i druge zemlje zapadne demokratije dići glas, to neke autoritarne lidere sprečava da preduzimaju takve akcije”, kaže kongresmen Tom Malinovski iz Nju Džerzija.

“Ali sada su se stvari promenile”, dodaje. “Zvanična politika predsednika Sjedinjenih Država je da su slobodni i nezavisni mediji neprijatelji naroda.”

Nemoguće je ne primetiti optimizam gospodina Gana i gospođe Rese i njihovu ljubav prema poslu.

“To što smo jedini daje nam neviđenu snagu i značaj”, kaže Atalah. “Zbog toga se osećate kao da radite nešto zaista važno, uprkos tome što je sve protiv vas.”

Lus Meli Rejes, koja je osnovala jedan sajt u Venecueli, primetila je da vladini zvaničnici često citiraju izveštaje tog sajta o koronavirusu, jer ne veruju zvaničnim podacima.

“Oni znaju da ljudima trebaju prave informacije, i svesni su da im građani ne veruju.”

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime