Ursula fon der Lajen oporavlja Vučića od nelagode jubileja – dve decenije obnovljene crnogorske suverenosti – pripremajući ga za predstojeći Samit EU i Zapadnog Balkana koji će se 5. juna održati u Tivtu. Paula Pinjo je na konferenciji za novinare u Briselu naglasila da su Fon der Lajenova i Vučić u telefonskom razgovoru u prošlu subotu razgovarali i o predstojećem samitu o Zapadnom Balkanu, i naravno o trenutnom stanju reformi koje se odnose na pristupanje EU i Planu rasta za Zapadni Balkan.
Samit EU – Zapadni Balkan biće prvi događaj ovakvog ranga u istoriji Crne Gore. Samit koji okuplja 27 lidera država članica EU, čelnike evropskih institucija i lidere zemalja regiona. U Tivat stižu Antonio Košta, Ursula fon der Lajen, Roberta Metsola, Kaja Kalas, Emanuel Makron, Fridrih Merc, Đorđa Meloni, Pedro Sančez… Iz kabineta crnogorskog predsednika se čuje ono što trenutno ne može iz kabineta srpskog – inicijativu da Crna Gora bude domaćin pokrenuo je predsednik Crne Gore, sa jasnom ambicijom da se evropska agenda regiona vodi iz države koja je najdalje odmakla u pregovorima. Ovo, dakle, nije protokolarni skup, već strateški politički trenutak u kojem se odlučuje o dinamici proširenja, bezbednosti i stabilnosti evropskog kontinenta. Može li umesto utiska „ostavljenosti“ srpski predsednik smoći snage da kaže da bi bilo dobro da bar deo srpskog naroda – onaj koji živi u Crnoj Gori – postane deo EU (i sa standardima identiteta koje to podrazumeva), kad već Srbija ne može ili neće, ili je neće? Delom, ruku na srce, i zbog „strukturalnih razloga“.
Može li Srbija pokazati nefrustriranost ovim samitom, uprkos zabrani koncerta Baje Malog Knindže u Pljevljima, i hoće li u tome pomoći psihološka priprema Ursule fon der Lajen? Realno, Vučiću je mnogo strukturalno teže da drugu antibirokratsku revoluciju izvozi u Crnu Goru nego što je to sa prvom antibirokratskom revolucijom bilo Slobodanu Miloševiću koji je poznih osamdesetih prošlog veka narušio ravnotežu republičkih i pokrajinskih partijskih oligarhija i uspeo u Prištini, Novom Sadu i Titogradu, da bi doživeo debakl u Ljubljani. Raskol u Demokratskoj partiji socijalista i pobeda frakcije Mila Đukanovića nad onom Momira Bulatovića omogućili su Crnoj Gori ono što, sada već zaceljeni, raskol u radikalima nije Srbiji. Iako je pobeda naprednjaka 2012. u Đukanovićevoj Crnoj Gori primljena sa olakšanjem.
Ne treba zaboraviti da je Vučić telefonski razgovarao sa Ursulon fon der Lajen i krajem aprila ove godine, što je sad već indikativna dinamika. Tada je on predsednici Evropske komisije poručio ono što ona najviše voli da čuje – kako mi cinično kaže jedna osoba upućena u te stvari, a to je da „Srbija nastavlja odgovorno i posvećeno da radi na usklađivanju sa evropskim standardima“. Preciznije, Vučić je u razgovoru sa Ursulom tada ritualno naglasio posvećenost Srbije sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava i jačanju nezavisnosti institucija. Koje bi valjda sad trebalo da se dokažu u „aferi Milić“. To su, uglavnom, kako se diplomatskim rečnikom kaže – dobri i otvoreni razgovori koji se i tiču ključnih pitanja odnosa Srbije i Evropske unije, kao i daljeg napretka Srbije na evropskom putu. Tema je, naravno, i famozni Plan rasta, odnosno pare EU iz njega namenjene Srbiji.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 21. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
