Jokić i Denver pate od “Vestbrukovog sindroma”, a Meloun ne može da pogodi akorde: Poraz Nagetsa od Finiks Sansa

0
Foto: Profimedia

Finiks Sansi su odlično pročitali izveštaje svojih skauta.

Odbrana Denver Nagetsa je treća (najgora) u ligi po broju trojki koje dozvoli svojim protivnicima od početka sezone (15,3) i upravo su to Sansi eksploatisali. Izgledali su, kako je dobro primetio Majk Singer, novinar Denver posta, kao preiskusan tim, koji ne dozvoljava protivniku ni milimetar nade, čak i onda kada je u naletu.

Od iskustva Finiks ima samo Krisa Pola, ali čini se da je bivši gradonačelnik “Lob sitija”, bio dovoljan da razgori vatru pomalo frustriranih Nagetsa. Na kraju su sagoreli u želji.

Denver je doživeo četvrti poraz u sezoni, rezultatom 106:103. Imao je Džamal Marej šut za produžetak, ali nije samo pozicija iz koje je šutirao bila potpuno neizgledna, nego se u tim trenucima javila ona izreka da se sreća zaslužuje.

Tim Majkla Melouna vodio je tokom gotovo čitave prve četvrtine, posle nešto više od sedam minuta igre i sa osam razlike, ali je volšebno dozvolio protivniku da u egalu završi prvu deonicu. I onda se dogodilo ono što se od početka sezone dešava kao pravilo. Nagetsi su neobjašnjivo lako dozvolili protivniku da im pobegne na dvocifrenu razliku.

Kako se to bude događalo u budućnosti, Denver će iz utakmice u utakmicu biti nervozniji. Tim koji je igrao finale Zapadne konferencije ne može zdravo za gotovo da prihvati činjenicu da svako može da im pobegne i da od početka sezone baš sve moraju da jure.

Ta vrsta pritiska koja skameni ruke, videla se u govoru tela Melounovog tima tokom čitavog meča.

“Momci su imali veliku želju, borili su se snažno, ali ovo nije prva ili druga zajednička sezona pa da se time zadovoljimo. Imamo 1-4 i samo to mora da nam bude u glavi”, rekao je Meloun.

Čini se da je upravo taj podatak i bio problem.

Tim bi posle poluvremena na parket trebalo da izađe osvežen, sa boljim stavom, a Nagetsi su u trećoj četvrtini izgledali frustrirano, gore nego u drugoj kada im je Finiks pobegao.

Najveći trenutak frustracije bio je kada je Jokiću dosuđen peti faul i to u napadu, na dva minuta pre kraja treće deonice. U tom trenutku gubili su Nagetsi 16 razlike i sve je ličilo na brodolom.

Možda bi psihički i lakše podneli da je utakmica u tom trenutku završena, od onoga što je usledilo. Sve je zaličilo na veliki povratak, sličan nekom od onih iz prethodne sezone – igrači sa klupe razliku su sveli na jednocifrenu, Jokić se nakon toga vratio na teren i u poslednjih šest minuta on i Marej su preuzeli odgovornost, tako da je rezultatska klackalica svedena na jedan posed.

Na tridesetak sekundi do kraja meča, pri rezultatu 102:100, Jokić i Ejton su imali sudijsko podbacivanje, loptu su osvojili Sansi i Pol je povećao prednost na 104:100. Jokić je zatim dodatno preuzeo odgovornost i pogodio trojku, da bi Pol rutinski realizovao dva slobodna bacanja i Marejev šut nije mogao da uđe.

Tako su Nagetsi shvatili da pored toga što svima dopuštaju da se protiv njih razgoropade, nisu još uvek ni rasplamsali onu iskru koja ih je prošle godine krasila, već se sva vatra i želja pretvaraju u pepeo.

Da se vratimo na početak testka i skauting Sansa.

Znajući šta se događa sa Denverovim branjenjem linije za tri poena, šutnuli su 35 trojki i ubacili 13, a Denver svoju najveću defanzivnu boljku nije uspeo nikako da prikrije. To ide na dušu trenera – mnogi bi mu navijači Nagetsa svašta još nešto pripisali – koji je istakao da je linija za tri poena morala bolje da se brani.

Suština je u tome da Denver od početka sezone lako pokazuje svoje slabosti, da stav ekipe nije stav finaliste zapadne konferencije i da zbog toga nema ni sreće, ni pozitivne energije koja donosi preokrete. Sve se svodi na Nikolu Jokića i sve pomalo liči na Vestbrukove ekipe.

Jokić će uraditi svoj posao, biće na skok od novog tripl-dabla čak i u utakmici u kojoj ga faulovima urnišu, ali ekipa neće napraviti timski iskorak. Jeste Džamal Marej ubacio 31 poen, ali je za to potrošio 22 lopte i nije razigravao tim na pravi način. Vil Barton i Geri Heris nisu mogli da pogode olimpijski bazen, a Majkl Porter je prekršio korona protokole i nije bio ni u opticaju.

Meloun svira kantri sa raštimovanom gitarom. A i sam maši akorde.