Jeste li srećni na poslu? Rad može biti i robija i nagrada

0

Najveći deo dana, tokom ni manje ni više nego četrdeset godina, čovek provede na radnom mestu, u radu. Gde god da provedete sve te desetine hiljada sati, posledice po opšte i duševno zdravlje, pozitivne ili negativne, moraju biti značajne. Da li obraćate dovoljno pažnje na to?

Fizičko okruženje u kojem radite može imati ogroman uticaj na vaše zdravlje. Današnji gradovi su, na primer, neuporedivo bučniji nego što naš organizam to mogu da izdrži. Ako ste stalno izloženi buci, vi naučite da je ne primećujete i da se skoncentrišete na posao. Srce i krvni sudovi, međutim, nemaju načina da se od nje zaštite, i zbog toga je buka uzrok desetina hiljada infarkta i smrti svake godine samo u SAD.

Slično je i sa otrovnim isparenjima koja se mogu pojaviti u industrijskim postrojenjima i izazvati bolesti pluća ili jetre, ali i halucinacije i bolesti mozga. Oblik i nivo aktivnosti na radnom mestu takođe su nešto na šta se mora obratiti pažnju. Ukoliko neko satima samo sedi ili neprekidno stoji, bez prilike da se kreće i aktivira mišiće, velika je verovatnoća da će njegovo zdravlje početi da posustaje.

Radna aktivnost koja iscrpljuje mozak više nego ijedna druga je tzv. multitasking. Mi nismo pripremljeni za to da koncentraciju, našu najzahtevniju mentalnu funkciju, svaki čas zaustavljamo i preusmeravamo, pa su radna mesta koja to zahtevaju veliki izazov za zdravlje i dobrobit.

U psihološkom smislu, rad utiče na zdravlje zato što je stalni izvor različitih međuljudskih odnosa. Saradnja i prilike za ispoljavanje inicijativa mogu mnogo pomoći da se osećamo bolje, radimo produktivnije i imamo više energije za sve ostale važne aktivnosti. Nasuprot tome, konfliktni odnosi ili mobing mogu uništiti motivaciju, entuzijazam, pa i samo zdravlje.

Rad je važan za psihičko zdravlje, ali samo ako se u njemu ostvarujemo kao slobodne ličnosti

Vremenom, nažalost, postepeno nestaje opšta svest o značaju izražavanja sebe kroz rad. Danas se često nameće slika da su obrazovanje i rad pre svega povezani s novcem, pa bi onda zaključak trebalo da bude da je svejedno šta radiš samo ako mnogo zarađuješ.

Nijedna plata, međutim, ne pomaže ako je rad rutinski, ako ne mogu da utičem na proces ili ciljeve, ako moje predloge ili mišljenje ne poštuju. Sigmund Frojd, bečki lekar koji se proslavio kao osnivač psihoanalize, tvrdio je da je sposobnost da se radi jedna od dve komponente psihičkog zdravlja. Ali ne bilo koji rad, već samo onaj u kojem se vidi lični odraz onoga ko radi.

Ovakav položaj je danas, u svetu koji nije građen po meri čoveka, nažalost, moguć samo za ograničen broj ljudi. Stotine miliona ljudi širom sveta svakodnevno se bori za egzistenciju i polaže sve nade u bolju budućnost za svoju decu.

Ipak, ni tada ne treba zaboravljati da kad je nemoguće slobodno raditi na poslu, to je samo dvostruki izazov, i treba stvoriti uslove za njega na drugom mestu. Jer je rad jedna od retkih prilika da ostavimo svoj trag u svetu. U suprotnom, mogli bismo osećati da smo temeljno i trajno uskraćeni.