Jednakost na radnom mestu – kako je ostvariti?

    0

    Većina zaposlenih i poslodavaca mašta o tome da se na radnom mestu oseća priznato i uvaženo. Ideal kome često težimo ne samo u poslovnom, već i u opštem društvenom kontekstu jeste jednakost.

    Pitanje koje sebi postavljamo jeste kako se ona najlakše može ostvariti. 

    U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, nelegalno je izdvajanje zaposlenog zbog bilo kog njegovog ličnog svojstva, koje podrazumeva rasu, boju kože, pretke, državljanstvo, nacionalnu pripadnost ili etničko poreklo, jezik, verska ili politička ubeđenja, pol, rodni identitet, seksualnu orijentaciju, imovno stanje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet, bračni i porodični status, osuđivanost, starosno doba, izgled, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, ali i druga stvarna, odnosno pretpostavljena lična svojstva. 

    Tokom 2020. godine Komisija za jednake poslovne prilike (EEOC) u SAD primila je 67.448 tužbi za diskriminaciju na radnom mestu. Preko 55% tužbi vezano je za odmazdu na poslu, pre svega za prekide radnog odnosa, a potom slede one za diskriminaciju zasnovanu na rasi, invaliditetu ili polu. U Srbiji ne postoji precizna statistika o broju tužbi za mobing, ali se smatra da se oko 90% slučajeva rešava vansudskim poravnanjem.

    Na globalnom nivou posmatrano, situacija s Kovid-19 krizom u posebno nezgodan položaj je stavila i inače ugrožene grupe. Primera radi, istraživanja pokazuju da zaposlene žene pre stradaju nego muškarci, ostaju bez radnog mesta i preuzimaju na sebe brigu o deci i kući.

    Dobar glas daleko se čuje

    U današnje vreme jednakost među zaposlenima i dalje nije uspostavljena, a vi, kao poslodavac, gotovo izvesno možete dosta da učinite da vaši zaposleni osećaju kako ih tretirate s poštovanjem i pružate im jednake prilike. 

    Tužbe za mobing nisu dobre ni za jedan biznis, a čak i kada nema zvanične tužbe, negativna iskustva trenutnih ili bivših zaposlenih se neretko daleko čuju, što nije dobro za imidž nijednog poslodavca. Na sreću, i pozitivni primeri postaju deo priče. Iz ovog razloga, između ostalog, treba da nastojite da razvijete kulturu poslovanja u kojoj će svi zaposleni, na čelu s vama, voditi računa o tome da ne diskriminišu kolege.

    Jako je značajno da obratite pažnju na to da ne diskriminišete ni potencijalne zaposlene, te da se na razgovoru za posao potrudite da ne postavljate pitanja koja nisu u vezi s kvalifikacijama kandidata, ali i da odluke o zaposlenju ne donosite na osnovu bilo kakvih ličnih svojstava. 

    Komunikacija u poslovnom okruženju

    Pokušajte da podržite otvorenu i transparentnu komunikaciju u svom radnom okruženju, koja će se fokusirati na poslovne teme, ciljeve i zaduženja zaposlenih. Ključno je i da prepoznate slučajeve diskriminacije u kolektivu i na njih reagujete brzo i adekvatno. Ne želite da bilo kome rad s vama bude mučno iskustvo tokom kog bi se osećao nezaštićeno ili ugroženo. 

    Kako biste bili sigurni da svima pružate jednake šanse, razmislite o primeni pozitivne diskriminacije, tokom koje u situacijama kada su dva kandidata ili zaposlena na sličnom nivou kvalifikacija ili sposobnosti, prednost dajete pripadnicima tradicionalno ugroženih grupa, što može uticati na poboljšanje njihovog položaja.

    Najjednostavnije rečeno – ukoliko želite da u okvirima sopstvenog biznisa ostvarite jednakost, postarajte se da svoje zaposlene vrednujete isključivo na osnovu njihovih profesionalnih veština, umeća i učinkovitosti.

    Izvor: Naša mreža