“Jedini čovek koji je upoznao i Gavrila Principa i Adolfa Hitlera”: Iz poklon knjige koja se dobija uz Nedeljnik

0
AFP / AFP / Profimedia

Devetnaestog aprila te godine, Andrića je u audijenciju, prilikom predaje akreditiva, primio Adolf Hitler. Komentarišući taj susret, Dušan Glišović piše:

“Iako je Hitler svojim odlukama krojio istoriju i sudbinu miliona ljudi, a Andrić bio samo izvršilac odluka svoje vlade, oni su svojim funkcijama bili delovi istorijskog toka u kome je, prema hirovitoj logici istorije, najverovatnije ono što se najmanje može pretpostaviti. Tada niko od njih dvojice nije mogao da pretpostavi kako će odlični jugoslovensko-nemački odnosi završiti, na kakav ponižavajući način okončati Andrićeva diplomatska misija u Berlinu, niti da će neprikosnoveni nemački vođa skončati u bunkeru upravo ispod prostorija u kojima je primio Andrića. Pucanj Principa u nadvojvodu Ferdinanda 28. juna 1914. označen je povod za početak Prvog svetskog rata, čiji su nerešeni sporovi zaraćenih strana doveli do izbijanja njegovog nastavka, Drugog svetskog rata, koji je okončan Hitlerovim pucnjem 30. aprila 1945. sebi u glavu. Andrić je bio jedini čovek koji je lično upoznao obojicu.“

Ima nečeg moćnog, nečeg otkrivalačkog u poslednjoj citiranoj rečenici. Glišović od nje ne pravi statement, ne piše je kurzivom, ne završava je uskličnikom, ali je to rečenica od koje se čovjek smrzne. Andrić je bio jedini čovek, jedini na svetu i u istoriji, koji je lično poznavao i Gavrila Principa i Adolfa Hitlera. Ta rečenica, jedna jedina, jedinstvena kao život jedinog čoveka koji je upoznao i Principa i Hitlera, stvara filter kroz koji se Andrić može gledati na posve novi način.

Sutrašnji dan, dvadeseti april 1939, pedeseti rođendan “Firera nemačkog naroda i kancelara Nemačkog rajha“, prvi put je proslavljen kao oficijelni nacionalni praznik, nakon što su tri dana ranije za to stvoreni zakonski preduslovi. Od 17. do 20. aprila, nemačke novine opširno pišu o pripremama za proslavu novog praznika. Ovo je spisak zemalja koje su uputile delegaciju na proslavu Hitlerovog pedesetog rođendana: SAD, SSSR, Francuska, Poljska, Italija, Japan, Španija, Mađarska, Belgija, Bolivija, Brazil, Bugarska, Estonija, Finska, Grčka, Velika Britanija, Jugoslavija, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Portugalija, Rumunija, Švedska, Sijam, Slovačka i Turska. Slovačku i Jugoslaviju predstavljali su novi poslanici koji su samo dan ranije predali akreditivna pisma: Matus Černak i Ivo Andrić.

Pretprazničke večeri, Hitler i Albert Šper su otvorili Osovinu istok-zapad, bulevar sedam kilometara dugačak na kojem je Brandenburška kapija. Proslava na dan samog praznika obeležena je ogromnom vojnom paradom u trajanju od četiri i po sata, od jedanaest pre podne do pola četiri posle podne. Učestvovalo je šest divizija u marševskoj dužini od 45 kilometara. Paradiralo je 1.500 oficira, 40.000 posada, skoro 10.000 vojnih vozila. Ima istoričara koji pedeseti Hitlerov rođendan smatraju vrhuncem njegovog života. Po jednoj efektnoj i sugestivnoj oceni: “Da je Hitler umro toga dana, ušao bi u istoriju kao najveći Nemac.“

***

*Izvodi iz knjige Muharema Bazdulja “Ivo Andrić – Život u dvanaest meseci” koja se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika koji na kioske dolazi u četvrtak 3. juna

Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše novije istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.