Janković: “Beograd na vodi će sam odumreti, mnogo je štetnih projekata ove vlasti”

1
Printscreen/YouTube/Al Jazeera Balkans

(Beta) – Kandidat koalicije Ujedinje na Srbijaza gradonačelnika Beograda Vladeta Janković izjavio je danas da se “ne sme praviti metro, terminal i naselje na izvorištu pitke vode, to je kriminal”, navodeći da se radi o “vitalnoj stvari i sa tim nema šale”.

“Plan metroa koji to podrazumeva ne dolazi u obzir, iako je sam metro neophodan gradu”, rekao je Janković za list Danas, na pitanje o štetnim projektima sadašnje vlasti.

Za “Beograd na vodi”, on je naveo da je “tu i ništa se ne može uraditi”.

“Ali ja verujem da će on sam odumreti, da će to za 10 ili 20 godina biti poput onih zgrada u svetu u kojima beskućnici prebivaju. Jer oni koji su kupili te stanove mogu da odu i drugde i otići će kad – tad, dosadiće im, pogotovo ako se ne dopusti da centar grada bude njima pod prozorom, što bi Vučić hteo”, rekao je Janković.

On je ocenio da je aktuelna vlast načinila u Beogradu mnogo štete i “da gde god krenete, kao čarapa koja se para, vidite da nešto ozbiljno ne valja”.

1 KOMENTAR

  1. Господин Јанковић не би смео себи да допушта да буде толико недоречен, поготово не у ово предизборно време. Становницима Маринкове баре, како и сам каже, дугује овјашњење, железничку станицу, каже, треба вратити у центар града,… Одлично, али како, или још боље, колико би то коштало,…? И сада, да ће нешто у Београду “одумрети”, тј. да ћемо на простору где су некада царовале жабе и пацови, сада имати бескућнике ! Најблаже, ово никако не би смела да буде судбина ниједног дела овог града, још мање визија развоја града једног (могуће будућег) градоначелника, и свакако не за некога ко је у њему рођен и у њему одрастао. Да, суочени смо са “спомеником прању новца”, можда кичерају од неког споменика, натурању естетских критеријума од стране једог аутократе и дилетанта, али некаква освета преко леђа изгледа и функционалности града као целине, не може бити прихватљива. Да, јесте трагедија што се догодило да један човек узурпира власт и избетонира оно што он сматра да је лепо и то натура другима, али решење није да се то препусти времену и од тога направи ругло, већ прилагоди постојећој средини, функционално, колко је год то могуће. Са временом постаје све јасније да је за госн’ Јанковића и његов “тим” овакав ток ствари имагинаран, а што је врло лоше.

Comments are closed.