Izrael je počeo da ograničava upotrebu visokokvalitetnih raketa presretača, nadajući se da će očuvati zalihe svog najsposobnijeg odbrambenog oružja usled svakodnevnih iranskih raketnih udara koji ne prestaju od početka trenutnog rata, piše Volstrit žurnal.
Par iranskih balističkih raketa nedavno je direktno pogodio gradove Dimonu i Arad, nakon što je Izrael pokušao i nije uspeo da ih presretne modifikovanim verzijama manje napredne municije.
Kako Izrael prilagođava PVO zbog nestašice presretača
Izrael je do sada, kao i u sukobu sa Iranom prošlog juna, uspešno i u velikoj meri koristio svoje vrhunske presretače „Strela“ (Arrow) za obaranje balističkih raketa. Nedavno je počeo da koristi unapređene verzije sistema „Davidova praćka“ (David’s Sling), koji je originalno dizajniran za obaranje raketa i balističkih projektila kraćeg dometa, kako bi presreo veće varijante dugog dometa, ali sa promenljivim rezultatima.
Odluka o korišćenju manje efikasne municije odražava pritisak pod kojim se nalaze vojske širom regiona dok troše skupo oružje koje se teško proizvodi kako bi odbile napade iranskih masovno proizvedenih raketa i dronova. SAD i Izrael su uništili veliki deo iranskih kapaciteta za ispaljivanje raketa, ali ne sve, pretvarajući rat delom u trku ko će prvi ostati bez zaliha.
„Broj presretača svakog tipa je konačan“, rekao je Tal Inbar, viši analitičar u Američkoj koaliciji za raketnu odbranu.
„Kako se borba nastavlja, on se smanjuje. A kako se smanjuje, morate praviti pažljivije proračune o tome šta ćete koristiti“, naveo je Inbar.
Iran je ispalio više od 400 raketa i stotine dronova na Izrael od početka rata.
Iako su brojevi bili veći u prvim danima, brojevi lansiranih raketa su ostali relativno stabilni poslednjih nedelja, uz dodatni izazov u vidu libanskog Hezbolaha koji svakodnevno ispaljuje desetine projektila na Izrael.
Oboriti projektil ili sačuvati skupi presretač za sutra?
Sa svakom nadolazećom raketom, zvaničnici moraju odlučiti da li da je pustite da padne na nenaseljena područja ili da je obore, i ako da, kojim sistemom.
Takođe moraju imati u vidu očuvanje zaliha za pokrivanje pretnji koje bi mogle nastati u narednim danima.
Izraelski višeslojni sistem vazdušne odbrane, od kojeg je veliki deo razvijen zajedno sa SAD, koristi različitu municiju dizajniranu za suočavanje sa različitim tipovima pretnji.
Na nižem nivou je „Gvozdena kupola“ (Iron Dome), koja se koristi za obaranje raketa kratkog dometa uz cenu od desetina hiljada dolara po presretaču, a sledi je „Davidova praćka“, koji se može koristiti protiv raketa dugog dometa, taktičkih balističkih raketa i krstarećih raketa.
Na najvišem nivou je „Strela 3“, koji presreće balističke rakete dugog dometa koje izlaze iz Zemljine atmosfere i spada u red najbolje protivraketne municije na svetu. Ranija verzija poznata kao „Strela 2“ se i dalje koristi za raketne pretnje srednjeg do dugog dometa.
Izrael je ušao u trenutni sukob sa zalihama presretača „Strela“ koje su već bile smanjene ratom u junu prošle godine. Sistemi vazdušne odbrane projektuju putanju nadolazeće vatre na osnovu senzora poput radara i preporučuju koje presretače operateri treba da koriste.
Izrael je pokušao da sebi obezbedi više opcija modifikacijama, uključujući ažuriranja softvera koja čine presretače nižeg nivoa sposobnijim za uništavanje raketa dužeg dometa.
„Davidova praćka“ je prošla kroz seriju nadogradnji i testova neposredno pre rata sa Iranom kako bi mu se proširio domet.
„Trudimo se da ga rastegnemo do gornjeg sloja i što više udaljimo presretanje od zemlje“, rekao je Ran Kohav, rezervni brigadni general i bivši komandant izraelskih snaga vazdušne i raketne odbrane.
„U nekim oblastima to radi dobro, u drugima ne“, naveo je on.
„Gvozdena kupola“, koja je prvobitno razvijena za presretanje raketa na dometu od oko 70 kilometara, takođe je unapređen i sada se koristi za obaranje raketa i projektila dužeg dometa, kao i dronova.
„Danas on presreće rakete na dometu od više stotina kilometara, kao i bespilotne letelice“, rekao je Kohav.
„Isparile su godine proizvodnje“
Kada je iranska raketa pogodila južni grad Dimonu, gde se nalazi glavni izraelski nuklearni objekat, a druga pala u dvorište stare stambene zgrade u obližnjem gradu Aradu, to je podiglo uzbunu širom zemlje.
Zajednica preko puta mesta udara u Dimoni izmestila je deo svojih starijih sugrađana u veliko sklonište u jednoj školi, gde planiraju da ostanu do kraja rata.
„Ovo nije gotovo“, rekao je Ahmadi Ben Jehuda (69), koji živi u blizini mesta eksplozije u Dimoni.
„Podsećaju nas svakih nekoliko sati upozorenjima na telefonu i novim sirenama i eksplozijama“, rekao je on.
Zemlje Zaliva, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i Bahrein, pod sličnim su pritiskom i traže presretače od SAD. Da bi pomogle u rešavanju problema sa kapacitetom, SAD su preplavile region sistemima za borbu protiv dronova, koji mogu obarati niže i sporije pretnje poput iranskih „Šaheda“.
Ali svet se suočava sa problemima u snabdevanju. Među njima, presretači potrebni za američke „THAAD“ sisteme, koji se koriste za odbranu američkih saveznika, ponestaju usled globalne nestašice zaliha i dugih proizvodnih ciklusa.
Najmanje jedan sistem „THAAD“ raspoređen u Jordanu oštećen je u napadu iranskog drona, prema navodima američkih zvaničnika.
„U poslednjih par nedelja isparile su godine proizvodnje“, rekao je Tom Karako, direktor Projekta raketne odbrane u Centru za strateške i međunarodne studije.
„Čak i ako potpuno maksimiziramo proizvodnju sa predstojećim povećanjem misija, što moramo da uradimo, i dalje će proći mnogo godina pre nego što zamenimo ono što je upravo iskorišćeno“, naveo je on.
Analitičari kažu da model borbe protiv Irana nije održiv na duge staze.
Borci na drugim ratištima, kao što je Ukrajina, verovatno će snositi posledice nestašica koje se sada produbljuju.
„Ovo su oskudni nacionalni resursi i potrebni su nam za druge delove sveta“, rekao je Karako i dodao, „to nije nešto što možemo nastaviti da radimo“.
Tagovi
