Izrael na raskršću: hoće li se spasiti ili skliznuti u despotizam?

Izraelskoj desnici pobeda nije strana. Desničarske stranke etablirale su se na vlasti i drže je čvrsto već četiri decenije. Na svakim izborima od 2009. na kojima bi Benjamin Netanjahu odneo pobedu, u Izraelu bi došlo do identične situacije: njegove pristalice ekstatično bi pozdravljale „Kralja Bibija“, a gubitnici oplakivali nastupajući kraj demokratije.
Ali Netanjahuova šesta vlada, oformljena s kraja 2022, alarmantno je drugačija od onih koje su joj prethodile, tvrdi Gardijan.

Ranije desničarske vlade uglavnom su htele da prošire naselja, prodube uticaj jevrejskog verskog zakona na izraelski javni i privatni život, ali i zastraše palestinsko-arapske građane Izraela. Da bi to uradile, neliberalne populističke vlade u poslednjoj dekadi pretile su ograničenjem pravosuđa, pa je tako došlo do reforme u vidu imenovanja sudija po njihovom izboru. Današnja izraelska vlada ne batrga se više u plićaku neliberalnih voda, već je smelo zaplivala ka najcrnjim dubinama, u nameri da konačno dokusuri demokratske institucije.
Nedelju dana nakon polaganje zakletve, Jariv Levin, ministar pravde, iz Netanjahuove partije Likud, predložio je radikalan skup reformi osmišljenih okončaju nezavisnost pravosuđa.

Sa čvrstom parlamentarnom većinom u koaliciji, Kneset je već usvojio prvo čitanje zakona kojim se koaliciji daje kontrola nad imenovanjima sudija i zabranjuje sudsko preispitivanje osnovnih zakona Izraela (koji služe kao vrsta ustava). Sledeći koraci su nacrti zakona kojima bi se izvršila sudska revizija zakona i ozbiljno ograničio takav nadzor nad delovanjem izvršne vlasti, dok bi se savetnici ministara pretvorili u puke političke lojaliste.
Vlada je ponudila bizarna opravdanja, poput uspostavljanja demokratije i vraćanja podele vlasti, ali zakonodavne inicijative mnogo su rečitije.

Jedan zakon bi omogućio političarima osuđenim za korupciju da zauzmu ministarske položaje, a drugi bi učvrstio premijerovu moć tako što bi zabranio njegovu suspenziju iz bilo kojih razloga koji nisu povezani sa zdravljem, osim ako ih ne odobri beslovesna većina u Knesetu. Ovo će biti korisno za Netanjahua, nakon što su građani podneli zahtev Vrhovnom sudu da ga suspenduje zbog sukoba interesa, dok mu se sudi po tri tačke za korupciju. Vredi napomenuti da čak ni osnovno izraelsko zakonodavstvo o ljudskim pravima, Osnovni zakon – ljudsko dostojanstvo i sloboda – nije ukorenjeno i može se, teoretski, poništiti najprostijom većinom.Osim Netanjahuovih neposrednih interesa, drugi koalicioni partneri vrše pritisak ne bi li se uspostavila teška ideološka agenda za unapređenje militantne neliberalne i antimanjinske politike i aneksije.

Izrael je nedavno usvojio zakon o oduzimanju državljanstva arapskim Izraelcima koji su osuđeni za terorizam (formulisan tako da se ne odnosi na jevrejske teroriste) i promoviše zakon kojim se uspostavlja smrtna kazna za teroriste. Vlada je pristala da prenese ovlašćenja nad izraelskim naseljenicima na Zapadnoj obali na novog civilnog ministra u okviru ministarstva odbrane sa upravljanja okupiranom teritorijom preko vojske, što je potez koji advokati izjednačavaju sa aneksijom. Vlada nije sentimentalna po pitanju uloge Izraela kao svetskog jevrejskog utočišta; članovi koalicije nadaju se da će izvojevati zabranu unucima Jevreja da imigriraju u Izrael. očigledno strahujuči za „jevrejsku čistoću“.
Neliberalni apetiti, neliberalne vlade, ne zadovoljavaju se samo reformisanjem pravosuđa. Vlada je zapretila da će zatvoriti Kan, voljenu javnu radiodifuznu korporaciju, koja je, kako se čini previše nezavisna za njen ukus; postaviti političkog direktora u Narodnu biblioteku; što se tiče određenih nevladinih grupa za ljudska prava, vlada ima jasan i poprilično efektivan plan: oporezivati ih do nestanka.
Izraelski lideri samopouzdano tvrde da sprovode volju birača, ali oko 100.000 izraelskih građana najverovatnije se ne bi složilo s tim. Čitava serija demonstracija koja je potresla Izrael uspela je da privuče izuzetan niz društvenih i profesionalnih zajednica: ekonomisti, hi-tech preduzetnici, medicinari, ekološke grupe, žene i LGBTK+ grupe digli su svoj glas.
Prošle srede, nakon 8 nedelja gotovo bezopasnih i mirnih protesta, demonstranti su odlučili da blokiraju glavni put između Tel Aviva i Jerusalima, i tom prilikom došlo je do nemilih scena. Policija je upotrebila vodene topove i šok bombe, ranivši skoro desetak demonstranata. Prošle nedelje uveče, palestinski grad Havara osvanuo je u plamenu, dok su Jevreji ekstremističkih osvetnika divljali gradom, palili zgrade i automobile i ubili jednog Palestinca, nakon palestinskog napada u kojem su ranije tog dana ubijena dva Jevreja. Brojni Izraelci nazivaju napade na Havari pogromom, jer nema boljeg opisa.

Sledećeg dana, Palestinac je ubio jevrejskog izraelskog Amerikanca u blizini grada Jerihona. Ovo je usledilo nakon izraelske racije u februaru u kojoj je ubijeno 11 Palestinaca u Nablusu i izazvalo zabrinutost SAD, u ciklusu koji je počeo mnogo pre formiranja vlade, ali koji se samo pogoršao.
Ekonomska šteta se nazire: finansijske institucije upozoravaju da bi reforme pravosuđa mogle uplašiti investitore i smanjiti kreditni rejting Izraela; visokotehnološke firme izvlače sredstva; a vrednost šekela je naglo opala.
Šta će se desiti? Za razliku od gotovo svih drugih demokratija, Izrael nema jasnih ograničenja u pogledu izvršne vlasti sa parlamentarnom većinom, osim pravosuđa. Uprkos visceralnoj odbrani demokratije od strane građana, ne postoji zakonska obaveza da vlada sluša.
Dve strane zaglavljene su u zastoju. Pre,otprilike, dve godine, popularna satirična emisija šalila se da je Izraelu potreban građanski rat da bi rešio svoje podele, ali sada se niko ne smeje. Mnogi su uplašeni.

Izuzevši taj najekstremniji scenario, Izrael ima dva puta: u jednoj verziji, prodemokratski, umereni desni, centralni i levičarski elementi sarađuju i pobeđuju na sledećim izborima; oni možda neće rešiti izraelsko-palestinski sukob, ali mogu da sačuvaju izraelske institucije i međunarodno pozicioniranje.
U drugom, ova vlada uspeće da razori i ono malo demokratskih institucija koje su joj preostale i centralizovaće svoju moć. Izrael će na taj način barem uspeti da se oslobodi dosadnih i utopijskih zahteva kao što su ostvarivanje ljudskih prava ili oslobađanje Palestinaca, pa da konačno sklizne u despotiju.