U vremenu kada su pažnja i fokus sve kraći zbog stalnih digitalnih stimulansa, naučnici sve češće traže jednostavne načine da ih poboljšamo. Iako se često govori o tehnikama produktivnosti ili mentalnim vežbama, istraživanja pokazuju da jedno vrlo jednostavno rešenje može imati snažan efekat — boravak u prirodi.
Još 2008. godine, grupa od 38 studenata sa Univerziteta u Mičigenu učestvovala je u zanimljivom eksperimentu. Polovina njih prošetala je gotovo pet kilometara kroz šumu u En Arboru, dok je druga polovina istu razdaljinu prešla kroz prometne gradske ulice. Nedelju dana kasnije, grupe su zamenile rute.
Pre i posle šetnje, svi su radili test pažnje i radne memorije, u kojem su morali da pamte i unazad ponavljaju nizove brojeva. Rezultati su bili jasni: šetnja kroz grad donela je blago poboljšanje, dok je boravak u prirodi povećao rezultate za gotovo 20 odsto.
Nema veze s uživanjem
Zanimljivo je da nije bilo važno da li su učesnici uživali u šetnji. Kako je objasnio psiholog Mark Berman, efekti su bili isti i tokom hladnog januarskog dana kao i usred leta.
Ovo nije usamljen slučaj. Brojna istraživanja ukazuju na to da boravak u zelenim okruženjima poboljšava kognitivne sposobnosti, kreativnost i raspoloženje. Mnogi ljudi to prepoznaju i iz ličnog iskustva — osećaj mentalne jasnoće nakon boravka u prirodi ili bolja koncentracija posle kratke šetnje u parku.
Jedno od najuticajnijih objašnjenja ovog fenomena je tzv. „teorija obnove pažnje“, koju su još osamdesetih godina razvili Rejče Kaplan i Stiven Kaplan. Prema toj teoriji, naša sposobnost fokusiranja je ograničen resurs koji se lako troši, a priroda predstavlja efikasan način da se taj resurs obnovi.
Mozak „odmara“
Ključni element prirode je ono što istraživači nazivaju „blaga fascinacija“ — okruženje koje privlači pažnju, ali je ne preopterećuje. Posmatranje talasa, krošnji drveća ili livade sa cvećem angažuje um na nežan način, za razliku od urbanih sredina koje zahtevaju stalnu budnost i brzu obradu informacija.
Postoji i teorija da fizičke karakteristike prirode igraju važnu ulogu. Zakrivljene linije, prirodni oblici i ponavljajući obrasci, poput pahulja ili rečnih tokova, lakši su za obradu nego oštre, pravolinijske strukture gradova. To može omogućiti mozgu da se „odmori“.
Ipak, ne slažu se svi stručnjaci u potpunosti sa ovim objašnjenjem. Glorija Mark sa Univerziteta u Kaliforniji ističe da dokazi potvrđuju pozitivan efekat prirode, ali da još nije jasno koji je tačan mehanizam iza toga.
Šta donosi korist?
Sličan stav ima i istraživačica Ejmi Mekdonel, koja je u novijem eksperimentu pratila moždanu aktivnost ispitanika. Njeni rezultati pokazuju da se mozak nakon boravka u prirodi prvo „smiri“, a zatim postaje efikasniji i snažnije reaguje tokom zadataka koji zahtevaju pažnju.
Ostaje otvoreno pitanje šta tačno donosi ove benefite. Da li su u pitanju vizuelni obrasci prirode, fizička aktivnost, odsustvo svakodnevnog stresa — ili čak mirisi iz okruženja, poput hemikalija koje biljke oslobađaju?
Verovatno je odgovor kombinacija svega toga. Kako ističe Rut Gersade, možda upravo ta složenost čini prirodu toliko blagotvornom za naš mozak — i deo „magije“ može se izgubiti ako pokušamo da je u potpunosti razložimo.
Ono što je sigurno jeste da jednostavna šetnja u prirodi može biti jedan od najlakših načina da poboljšamo koncentraciju — bez posebnih tehnika, aplikacija ili napora.
Tagovi
