„Izmene su kozmetičke, ne bave se ključnim problemima“: CRTA o predlozima izmena izbornih zakona

U skupštinsku proceduru su 21. aprila ušli predlozi izmena četiri zakona – Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o Ustavnom sudu i Zakona o izboru predsednika Republike, koje se predstavljaju kao usklađivanje sa preporukama ODIHR-a i Saveta Evrope.

Međutim, iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) navode da ključne odredbe koje se odnose na sprečavanje izbornih zloupotreba i izbornog inženjeringa ostaju neizmenjene.

„Predložena rešenja se u velikoj meri svode na parcijalne i tehničke intervencije, dok se preporuke koje se odnose na strukturne probleme izbornog procesa uglavnom zaobilaze“, pojašnjavaju.

Imajući u vidu aktuelni društveno-politički kontekst u Srbiji, napominju iz CRTE, tri predložena rešenja izdvajaju se kao posebno rizična.

1) UKIDANJE OGRANIČENJA „JEDAN BIRAČ – JEDNA IZJAVA O PODRŠCI IZBORNOJ LISTI“

Prvo rešenje je ukidanje ograničenja „jedan birač – jedna izjava o podršci izbornoj listi“.

Ukida se ograničenje prema kojem je „birač ranije mogao da potpiše izjavu o podršci samo za jednu izbornu listu“.

U uporednoj praksi, navode, ukidanje ovog ograničenja načelno se posmatra kao mera koja može doprineti jačanju političkog pluralizma,

Ipak, u postojećim okolnostima u Srbiji iz CRTE naglašavaju da takva izmena „može olakšati kandidovanje tzv. fantomskih lista i dodatno podstaći manipulativne prakse“.

2) STATUS LISTA NACIONALNIH MANJINA

Drugo rešenje je predlog kojim se omogućava da se grupa građana kandiduje kao lista nacionalne manjine.

„Predlog prividno pooštrava kriterijume za sticanje statusa liste nacionalne manjine – predviđa uslove u pogledu naziva izborne liste i obaveze da politička stranka/koalicija budu upisani u poseban registar stranaka nacionalnih manjina“, napominju.

Međutim, prema oceni CRTE, ovo rešenje otvara „dodatni prostor za manipulacije“.

„Imajući u vidu da liste nacionalnih manjina podležu povoljnijim uslovima kandidovanja i sticanja mandata (manji broj potpisa podrške i niži prirodni prag), ova izmena može dovesti do veštačkog povećanja broja izbornih lista i uticati na raspodelu mandata na način koji ne odražava autentičnu političku reprezentaciju manjinskih zajednica“, ukazuju.

3) HITNOST POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM

Treće rešenje je uvođenje hitnosti u postupke pred Ustavnim sudom u izbornim sporovima.

„Uveo bi se rok od tri dana za organe za sprovođenje izbora da Ustavnom sudu dostave potrebnu dokumentaciju, dok je rok Ustavnom sudu da odluči u izbornom sporu 20 dana od kada je primio svu potrebnu dokumentaciju“, pojašnjavaju.

Iz CRTE navode da praktična delotvornost ovog rešenja ostaje upitna u svetlu dugotrajnih problema u radu Suda, uključujući „neefikasnost i percepciju njegove institucionalne pristrasnosti, naročito imajući u vidu nedavne promene u sastavu sudija“.

PROCEDURALNI I INSTITUCIONALNI NEDOSTACI

CRTA dodaje i da Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nisu obuhvaćeni predlozima koji su upućeni u skupštinsku proceduru, iako su njihovi nacrti bili izrađeni.

U proceduru, kako navode, nisu ušla ni pojedina rešenja koja je Crta ocenila pozitivno, poput preciziranja organa za podnošenje žalbi u izbornom postupku i jasnijeg definisanja rokova za osporavanje odluka o izbornim listama, iako su bila predviđena u početnoj fazi.

„Proces pripreme izmena prate ozbiljni proceduralni i institucionalni nedostaci, uključujući nejasnošće u vezi s tim ko je sačinio inicijalni predlog i po kojim kriterijumima su oni formulisani“, ukazuju iz CRTE.

Predlozi su, kako objašnajvaju, prosleđeni neaktivnoj Radnoj grupi, čiji su članovi iz civilnog društva i opozicije ranije istupili zbog netransparentnosti i kršenja procedura, čime su isti obrasci ponovljeni.

Napominju i da je sam proces izmena izbornih zakona iniciran 2. februara 2026. godine, uprkos tome što je Reformskom agendom bilo predviđeno da se izmene pet ključnih zakona u ovoj oblasti sprovedu do kraja 2025. godine.

„PREDLOŽENE IZMENE SE NE BAVE KLJUČNIM PROBLEMIMA IZBORNOG PROCESA“

Među preporukama ODIHR-a nalaze se i uvođenje obavezne obuke za članove biračkih odbora i lokalnih izbornih komisija, kao i ukidanje osnova za automatsko odbacivanje izbornih lista (bez mogućnosti otklanjanja nedostataka) – novim izmenama uveo bi se rok od 48 sati za otklanjanje nedostataka.

Iz CRTE naglašavaju da, iako predložene izmene imaju za cilj adresiranje pojedinih preporuka ODIHR-a, a neke od njih su usklađene sa preporukama CRTE, „one su pretežno tehničke, odnosno ‘kozmetičke’ prirode“.

Ovi nalazi, kako zaključuju iz CRTE, ukazuju na „postojanje fantomskih izbornih lista, falsifikovanje potpisa birača, nedovoljan nivo profesionalnosti izborne administracije i neefikasnu zaštitu biračkog prava“.

„Predložene izmene ne bave se ključnim i strukturnim problemima izbornog procesa u Srbiji, koje je Crta identifikovala na osnovu nalaza svojih posmatračkih misija sprovedenih na svim izbornim nivoima“, poručuju iz CRTE.