7 fudbalera poreklom iz Srbije igraju na Svetskom prvenstvu 2026.

Fudbalska reprezentacija Srbije nije uspela da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo u Severnoj Americi, ali na Mundijalu igra na Mundijalu ove godine nastupa 7 fudbalera koji su poreklom iz Srbije.

Većina ovih fudbalera dovodila se u vezu sa „Orlovima“, neki od njih su čak i nastupali za mladu reprezentaciju, ali su na kraju odabrali boje drugih zemalja.

Četvorica sa ovog spiska igrala su za srpske klubove u određenim delovima svoje karijere, a neki od njih su uspeli da ostave dubok trag u domaćem fudbalu.

BAJERNOV VUNDERKIND

Vezni igrač Aleksandar Pavlović rođen je 2004. godine u Minhenu od oca Srbina i majke Nemice, a dres Bajerna nosi od svoje sedme godine, piše Gardijan u tekstu koji opisuje svakog igrača na Mundijalu.

Otkako ga je Tomas Tuhel pre tri godine priključio prvom timu Bajerna, Pavlović je postao standardni član postave.

Pavlović je debitovao za Nemačku sredinom juna 2024. godine, na prijateljskoj utakmici protiv Ukrajine.

Od tada je zabeležio četiri zvanična nastupa u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Mesecima pre nego što je debitovao za Nemačku, spekulisalo se da bi mogao da se pridruži reprezentaciji Srbije.

„Lep je osećaj zbog toga što se Fudbalski savez Srbije baš potrudio oko mene. Odluka nije bila laka, jer imam osećaj i prema drugoj zemlji. Naravno, normalno je, potičem iz Srbije“, izjavio je Pavlović nakon što je odabrao da igra za Nemačku.

Tadašnji selektor Srbije Dragan Stojković Piski rekao je da je Srbija uradila sve kako bi Pavlović zaigrao za „Orlove“, ali da ga nije izgubila, pošto ga „nikada nismo imali“.

ARNAUTOVIĆ SKORO 20 GODINA PREDVODI NAPAD AUSTRIJE

Iskusni napadač Crvene zvezde Marko Arnautović skoro dve decenije veoma je važan šraf u ofanzivnom redu reprezentacije Austrije.

Tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, Arnautović prestigao Tonija Polstera i postao najbolji strelac u istoriji reprezentacije Austrije, a poznat je i kao jedan od glavnih lidera u svlačionici.

Arnautović je rođen u severnom delu Beča, od oca Srbina i majke Austrijanke.

Pored nemačkog jezika, Arnautović tečno govori srpski, holandski i engleski.

Objašnjavajući zašto ne igra za zemlju iz koje dolazi njegov otac, Arnautović je izjavio da svi znaju koliko voli Srbiju.

„Nije moja greška što ne igram za Srbiju, za to su krivi neki drugi ljudi“, rekao je tada Arnautović.

Markov otac Tomislav govorio je za srpske medije da je Radomir Antić u periodu kada je bio selektor Srbije jednom predložio da Arnautović igra za „Orlove“, ali to se nikada nije dogodilo.

Tokom karijere je nastupao za Inter, Verder, Stouk, Vest Hem, Šangaj Port i Bolonju.

Arnautović je više puta naglasio kako je u Crvenu zvezdu došao kako bi ispunio želju legendarnog Siniše Mihajlovića, koji je preminuo u decembru 2022. godine.

Marko Arnautović je u dresu Crvene zvezde do sada odigrao 16 zvaničnih utakmica, zabeleživši sedam pogodaka i osam asistencija.

JOŠ JEDAN AUSTRIJSKI NAPADAČ SRPSKOG POREKLA

Pored Arnautovića, u Austriji igra još jedan fudbaler srpskog porekla.

U pitanju je Saša Kalajdžić, napadač koji trenutno nastupa za austrijski LASK, na pozajmici iz Vulverhemptona.

Kada je zdrav, Kalajdžić s pravom može da se smatra najboljim napadačem Austrije, piše Gardijan.

Visok dva metra, poseduje kontrolu lopte i pregled igre koji su daleko iznad onoga što se očekuje od igrača njegove građe.

Kalajdžić više podseća na plejmejkera zarobljenog u telu centarfora, a njegove tehničke sposobnosti svedoče o tome da je fudbalski odrastao kao vezni igrač.

Kalajdžić je pre sedam godina, igrajući mladu reprezentaciju Austrije na Evropskom prvenstvu za igrače do 21 godine, izjavio da ne bi slavio ukoliko postigne pogodak protiv Srbije.

Na pitanje da li bi se odazvao pozivu reprezentacije Srbije, Klajdžić je rekao da su to samo spekulacije, kao i da će se izjasniti kada dođe vreme.

Kalajdžić je na kraju odabrao Austriju, za koju je do sada zabeležio 21 nastup i postigao četiri gola.

ŠAPČANIN U REDOVIMA BOSNE I HERCEGOVINE

Napadač Kluža Jovo Lukić rođen je u Šapcu 1998. godine, a na Svetskom prvenstvu u Severnoj Americi nastupa za reprezentaciju Bosne i Hercegovine.

Lukićev put do mesta u reprezentaciji Bosne i Hercegovine za Svetsko prvenstvo bio je sve samo ne jednostavan, piše Gardijan.

Dok su mnogi napadači iz njegove generacije još rano otišli u inostranstvo, on je godinama gradio karijeru u bosanskohercegovačkom fudbalu, pre nego što je 2024. prešao u Rumuniju.

Njegova prva sezona u Krajovu bila je razočaravajuća – postigao je samo dva gola na 31 utakmici, a sve više se postavljalo pitanje da li uopšte pripada tom nivou.

A onda se sve iznenada promenilo. Od prelaska u Kluž prošlog leta, Lukić je eksplodirao – sezonu je završio kao najbolji strelac rumunskog prvenstva i izborio mesto u planovima selektora Sergeja Barbareza.

„Čak i ako ne budem igrao, za mene je velika stvar što sam ovde“, rekao je Lukić.

Lukić se ove sezone našalio da nije postigao het-trik „već pet godina“, sve dok to konačno nije uspeo protiv Hermanštata u decembru. Sva tri gola posvetio je svom malom sinu, a proslavio ih je onako kako je dečak od njega tražio.

BAŽDAR DEBITOVAO ZA SRBIJU, PA ODABRAO BIH

Napadač Bosne i Hercegovine Samed Baždar rođen je 2004. godine u Novom Pazaru.

Prošao je omladinsku školu Partizana, u kom je i debitovao za prvi tim 2021. godine.

U prvom timu Partizana proveo je tri sezone, zabeleživši 58 utakmica, na kojima je postigao 11 golova.

Navijači Parizana prozvali su Baždara „novim Vlahovićevm“ još pre nego što je napunio 18 godina, u vreme kada je „originalni“ Vlahović imao tek 22 godine, piše Gardijan.

Nakon što je prošao sve mlađe selekcije Srbije i upisao čak i jedan nastup za seniorsku reprezentaciju u prijateljskoj utakmici protiv Kipra u martu 2024. godine.

Njegova odluka da promeni sportsko državljanstvo i zaigra za Bosnu i Hercegovinu pod vođstvom Sergeja Barbareza i Emira Spahića postala je jedna od najvećih reprezentativnih priča u regionu.

Ipak, njegova klupska karijera u poslednje vreme izgubila je zamah nakon početne euforije koja ga je pratila, pošto je od januarskog dolaska na pozajmicu u poljsku Jagjeloniju Bjalistok uglavnom dobijao priliku kao povremeni starter.

DEGENEK NASTUPAO ZA „ORLIĆE“

Štoper Australije Miloš Degenek rodio se u Kninu, da bi se njegova porodica tokom ratova devedesetih godina prvo preselila u Aranđelovac, a potom u Sidnej.

Degenek je prve fudbalske korake napravio u srpskom klubu Beli Orlovi iz Sidneja.

Zabeležio je i osam utakmica u dresu reprezentacije Srbije do 19 godina, a kasnije se pridružio selekciji Australije.

Domaća publika pamti Degeneka po sjajnim partijama za Crvenu zvezdu, u kojoj je igrao u dva navrata, kao i po dve asistencije protiv Salzburga 2018. godine, koji je beogradskim crveno-belima obezbedio plasman u Ligu Šampiona.

Posle Zvezde, Degenek je igrao za TSC Bačka Topola, a trenutno je član kiparskog APOEL-a.

STAMENIĆEV VRHUNAC U ZEMLJI NJEGOVOG OCA

Marko Stamenić, vezista koji nastupa za reprezentaciju Novog Zelanda, takođe je u jednom delu svoje karijere igrao za Crvenu zvezdu, u koju je stigao iz Kopenhagena.

Iz Zvezde je prešao u Notingem Forest, za koji nije zabeležio nijedan nastup, pošto ga je engleski klub poslao na pozajmicu u Olimpijakos, za koji je zabeležio 14 nastupa.

U avgustu 2025. godine postpisao je za Svonzi i u prošloj sezoni je zabeležio 32 nastupa u Čempionšipu, uz tri gola i dve asistencije.

Britanski Gardijan izdvaja Stamenića kao jednog od najvažnijih igrača Novog Zelanda, zahvaljujući njegovoj fizičkoj snazi i tehničkim kvalitetima.

Dodaje se takođe da je jedan od vrhunaca njegove karijere bila prilika da živi u očevoj domovini – Srbiji, i upozna njenu kulturu, hranu i običaje.

„Upoznao sam veoma malo ljudi koji su istovremeno Samoanci i Srbi… To je za mene bilo nešto posebno. Volim da negujem obe kulture“, izjavio je Stamenić jednom prilikom.