Izgleda da nismo sami: Postoji 300 miliona potencijalno nastanjivih planeta poput Zemlje samo u Mlečnom putu

Piše Denis Overbaj, The New York Times International Report

0
Središte Mlečnog puta, osmotreno teleskopom Habl. Fotografija: NASA

Pre jedne decenije, grupa astronoma poželela je da istraži jedno od najstarijih pitanja koje muči filozofe, naučnike, sveštenike, astronome, mističare i ostatak ljudske rase: koliko drugih Zemalja ima tamo, ako ih uopšte ima? Koliko udaljenih planeta može da odneguje život kakav znamo?

Njihov glavni adut bila je svemirska letelica Kepler, koja je lansirana u martu 2009, na troipogodišnju misiju da osmotri 150.000 zvezda u jednom delu Mlečnog puta. Tražio je sitne padove u zvezdanoj svetlosti izazvane prolaskom egzoplanete ispred njene matične zvezde.

Pre nego što je letelica završila svoju misiju 2018, otkrila je više od četiri hiljade “svetova-kandidata” među ovim zvezdama. Zasad se ni na jednoj nisu videli znaci života ili habitacije. Ova brojka sugeriše da postoje milijarde egzoplaneta u galaksiji Mlečni put. Ali koliko je njih je potencijalno nastanjivo?

Nakon što je Keplerove podatke proučavao dve godine, tim od 44 astronoma predvođen Stivom Brajsonom sa Nasinog Istraživačkog centra Ames misli da ima odgovor, makar zasad. Njihov rad je prihvaćen i uskoro će biti objavljen u časopisu “Astronomical Journal”.

Keplerov formalni cilj bio je da izmeri broj koji se zove eta-Zemlja: procenat zvezda nalik Suncu oko kojih objekat veličine Zemlje orbitira u nastanjivoj zoni, gde je dovoljno toplo da se na površini održi tečna voda. Tim je izračunao da makar jedna trećina, a možda čak i 90 odsto, zvezda sličnih po masi i snazi našem Suncu imaju planete nalik Zemlji na ovakvoj udaljenosti.

Prema Nasinim proračunima, u Mlečnom putu postoji najmanje stotinu milijardi zvezda, od kojih je oko četiri milijarde nalik Suncu. Ukoliko svega sedam odsto ima nastanjive planete – što je ozbiljno konzervativna procena – to bi značilo da postoji 300 miliona potencijalno nastanjivih planeta poput Zemlje samo u Mlečnom putu.

“Želimo da budemo konzervativni, u slučaju da nas priroda iznenadi glede nastanjivosti”, kaže Ravi Kumar Koparapu, istraživač u Nasinom Godard centru u Grinbeltu, Merilend, i jedan od autora izveštaja. “Zato smo namerno umanjivali svoje procene.”

U proseku, izračunali su astronomi, najbliža takva planeta mogla bi da bude udaljena oko dvadeset svetlosnih godina, a na udaljenosti do trideset svetlosnih godina od Sunca postoje četiri takve.

“Trebalo je da prođe jedanaest godina od lansiranja letelice do ovog zaključka, ali to je to”, kaže Natali Batala, astronomkinja sa Univerziteta Kalifornija u Santa Krutu, koja je upravljala Keplerovom misijom i takođe jedna od potpisnica ove studije. “Ovo su naučni rezultati koje smo očekivali – ovo je i razlog zbog kojih se Kepler otisnuo na svoje putovanje.”

Novi rezultati znače da je galaksija najmanje dva puta plodnija nego što su pokazivale prve analize Keplerovih podataka, 2013. godine.

U mejlu koji nam je poslao, Dejbid Šarbono, sa Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku, ipak je bio pomalo skeptičan.

“Keplerova misija nije pronašla mnogo (a možda niti jednu) planetu istinski analognu Zemlji, odnosno planetu sa istim radijusom kao Zemlja koja orbitira u istom periodu, što bi značilo da dobija istu količinu svetlosti od zvezde oko koje se kreće.”

Premda Keplerove planete jesu veličine Zemlje – od polovine do jedan i po put radijus naše planete – i jesu čvrste površine, niko ne zna kakve su u detalje, niti da li išta živi na njima, ni da li je to uopšte moguće. One su previše udaljene da bi se sprovelo istraživanje. Zasad znamo da postoji samo jedna planeta sa životom, ova na kojoj smo.

No to ne znači da ne postoje prilike da se pronađu druge stvari. Keplerovo merenje eta-Zemlje odnosi se samo na zvezde poput Sunca, ali u galaksiji su takve zvezde mnogo ređe od manjih i tamnijih zvezda, poznatih kao crveni patuljci. Jedna četvrtina do jedne polovine svih crvenih patuljaka takođe imaju planete koje se okreću oko njih u nastanjivom pojasu, iako pojedini astronomi brinu da bi radijacijski talasi mogli da onemoguće bilo kakav život na njima. Crveni patuljci nisu bili uključeni u analizu eta-Zemalja.

Dr Batala kaže da bi mladi naučnici u budućnosti mogli da pronađu načine da nadograde ova saznanja.

“A dotad će ovo biti defakto standard.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. decembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs