Izbori u Španiji: Puke iluzije, čarobni lekovi i strahovi o razjedinjenju

Izvesno je da će se spoljna politika Španije promeniti s novim režimom, u najgorem mogućem smislu

0
Tanjig/AP

S obzirom na to da se Narodna stranka plašila odliva glasača ka ultradesničarskoj nacionalističkoj partiji Voks, pružila se udesno koliko god je mogla. Rezultat na izborima održanim 28. aprila pokazao je da je izgubila od svoje levice skoro celokupnu centralističku desnicu koja ju je podržavala. I dobila je najgori rezultat u svojoj istoriji, izgubivši preko tri miliona šeststo hiljada glasova.

Niko ne zna za koga zapravo radi. Stranka Voks, koju je levica pretvorila u Zlog Vuka ove izborne kampanje, svojim napadima na “kukavičku desničicu” znatno je doprinela debaklu Narodne stranke. Ušla je u Parlament sa 24 poslanika, ali će verovatno tamo obitavati samo da bi socijalisti, separatisti i komunisti koristili njenu nacionalističku dernjavu, punu bahatosti i kleveta, kao uzbunu za “fašizam” u perspektivi. Takva politika će nesumnjivo opravdati neke ispravne mere, ali će doneti i pojedine sporne, odnosno mnoge veoma loše. Činjenica je da je špansko društvo već odviše demokratski orijentisano da bi primilo u svoje okrilje jedan istinski fašistički pokret. Pogodna za konzervativne porodice zbunjene modernizacijom španskog društva i grupama koje osećaju nostalgiju prema frankizmu, stranka Voks je verovatno dosegla najvišu lestvicu prihvatanja na ovim izborima: deset odsto glasova. Ali štete koje je već prouzrokovala nesumnjivo su poprilične. Između ostalog, ponudila je uslugu, nevoljnu ali veoma značajnu, katalonskom pokretu za nezavisnost, a to će vreme pokazati.

Profimedia

Stranka Alberta Rivere, Građani, za koju sam ja glasao, drugi je veliki pobednik na ovim izborima. Očajni zbog ubedljive pobede PSOE i njenog mogućeg saveza sa Podemosom, mnogi preduzetnici, ljudi na rukovodećim položajima u društvu i porodice iz visoke i srednje klase, misle da bi savez između socijalista i građana oslobodio Španiju Narodnog fronta, u koji bi i jedni i drugi morali da uključe baskijske ili katalonske separatističke partije. To što bi želeli je puka iluzija.

Šta bi Građani i Rivera dobili takvim savezom?

CELA KOLUMNA MARIA VARGASA LJOSE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 9. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET