U Francuskoj se danas održavaju predsednički izbori, koji bi mogli da budu naneizvesniji, ako je verovati poslednjim anketama, u poslednjih par decenija.
Kandidatkinja desnice Marin Le Pen je prema istraživanjima mnog bliža aktuelnom šefu države Emanuelu Makronu, nego što je to bilo u njenim prethodnim pojušajima da se domogne Jelisejske palate.
Nikola Sarkozi i Fransoa Oland, dvojica predsednika koji su taj posao obavljala pre Makrona nisu uspela da izbore drugi predsednički mandat. Za razliku od njih, Makron je favorit da to učini, ali poslednja ispitivanja javnog mnjenja nagoveštavaju da će trka biti uzbudljiva.
Marin Le Pen je u oktobru prošle godine imala podršku od oko 15 odsto birača, ali je u finišu kampanje smanjila zaostatak za Makronom na tri odsto. Poslednje ankete, objavljene pre nekoliko dana, pokazuju da bi Makron u prvom krugu mogao da dobije 26 odsto glasova, a Le Pen 23.
I ranije je Le Penova bila u prvom krugu blizu „mejnstrim“ kandidatima, ali ovog puta se za drugi krug predviđa odnos od 53 prema 47 odsto za Makrona.
Ankete su pokazale da, kao nikada do sada, nekoliko dana pre izbora ima značajan broj neopredeljenih birača.
Takođe, moguće je da na birališta mogao izađe rekordno mali broj birača, što bi odgovaralo Le Penovoj.
Prema anketama, treći favorit je večiti kandidat levice Žan Luk Melanšon sa oko 17 odsto, dok kandidatkinja umerene desnice Valeri Pekres i kandidat ekstremne desnce Erik Zemur bi mogli da imaju oko 9 odsto.
