Iz ugla seksualnog terapeuta: Kako se seks promenio u poslednjih trideset godina i šta nas danas muči

0
Foto: Profimedia

Već trideset godina seksualna terapeutkinja Deniz Nouls pomaže parovima koji imaju problema u vezi, naročito u spavaćoj sobi. Za to vreme nagledala se, istina, svega i čula štošta, a nedavno je za Gardijan otkrila da je primetila da su se seksualne navike, ali i problemi koji u vezi s tim muče parove, uveliko promenile u poslednje tri decenije.

Za početak, Nouls kaže kako ljudi, kada je seks u pitanju, danas imaju toliko mnogo opcija da se često osećaju zbunjeno. Pre trideset godina, otkrila je, javljali su joj se uglavnom pojedinci s telesnim problemima poput erektilne disfunkcije, bola prilikom snošaja ili preuranjenom ejakulacijom. Ipak, sada je njen posao, kako ga je nazvala, “bio-psiho-socijalna terapija”, piše Gardijan.

Sve je, kaže terapeutkinja, postalo mnogo komplikovanije.

Kolumnista Den Savidž takođe godinama pomaže svojim čitaocima oko seksualnosti, a kaže da su pitanja koja mu šalju značajno drugačija.

“Ranije su me pitali gde je najbliži svingerski klub, a sada svaki takav klub ima svoju internet stranicu”, ispričao je autor kolumne “Savage Love”. On je otkrio kako su ranije ljudi često pitali je li nešto u seksu normalno, dok danas shvataju da svako ima svoje sklonosti i fantazije pa se više ne zamaraju definisanjem “normalnosti”.

Zanimljivo, uprkos sve bizarnijim fetišima i šarenolikoj ponudi različitih igrački, pomagala, poza i perverzija, ljudi se sve više okreću arhetipskom seksu u misionarskoj pozi, istakao je Sevidž.

Ipak, iako se ljudi više ne dele na “normalne” i “nenormalne” kada je o seksu reč, javio se mnogo veći problem. “Ljudi se previše upoređuju jedni s drugima, sa svojim prijateljima, medijskim ličnostima i onim što društvo očekuje, bez obzira je li ono što se očekuje realistično ili ne. Nikada u istoriji nismo imali različitije poglede na seks, ali i sve što uz seks dolazi – pol, identitet, odnose, vezu”, kaže seksualna terapeutkinja Pamela Stivenson Koneli.

Mnoge to “parališe” i postaju aseksualni. Suočeni sa standardima koje nameće sve dostupnija pornografija, bombardovani informacijama s društvenih mreža i prikovani za svoje pametne telefone, ljudi su sve više suočeni sa seksualnim teškoćama zbog čega su seksualni terapeuti postali izrazito tražena roba na tržištu, piše Gardijan.

“Nikada nisam videla toliko mnogo mladih ljudi koji imaju problema s postizanjem orgazma”, kaže Kerolajn Lovet, medicinska sestra koja se područjem seksualnog zdravlja bavi već 35 godina. Nekada je to, dodala je, bio problem starije populacije, a danas je sve više mladih kojima je problem da postignu kvalitetnu erekciju i orgazam. “Polako shvatamo da se stvorila generacija mladih muškaraca kojima je lakše da razviju odnos sa tehnologijom nego stvarnom osobom”, smatra Lovet koja veruje da je jedan od krivaca za takvu situaciju pornografija.

Seksualne fantazije razvijene gledanjem pornografije teško je ispuniti u stvarnosti, zbog čega mnogo konzumenata pornografije stvarni odnos smatra razočaravajućim.

Pornografija sve više utiče i na žene koje razvijaju seksualne poremećaje u širokom dijapazonu – od nerealnih očekivanja da će ih partner do vrhunca dovesti za deset sekundi kao glumicu na porno filmu, do preterane opsesije partnerovim zadovoljstvom. Ti poremećaji, koji ulaze u spektar anksioznosti, mogu se i fizički manifestovati u obliku vaginizma, odnosno nevoljnog grčenja mišića koji onemogućava seksualni odnos.

Opsežna Gardijanova analiza današnje seksualnosti uključila je i psihološkinju dr. Lindu Papadopoulous koja je u svom istraživanju iz 2010. utvrdila kako su dečaci i devojčice suočeni s pritiskom da “moraju” da prate polarizovane rodne stereotipe. Dejting aplikacije stvorile su, rekla je ona, privid neograničene mogućnosti izbora zbog čega se mnogi, suočeni s neuspehom, osećaju loše. Psihološkinja ističe kako su slične aplikacije potpuno promenile neke sisteme vrednosti, zbog čega ljudi misle da imaju šanse sa svakim koga vide na aplikaciji, dok, na primer, ne bi tako razmišljali u klubu prepunom stvarnih ljudi.

Terapeutkinja Kejt Mekenzi ima, sa druge strane, sve više slučajeva onih koji do svoje tridesete ili čak četrdesete godine života nikada ne stupe u seksualni odnos. Upozorava i kako, kada do toga dođe, seks bude loš i kratkotrajan.

Zaključno, istraživači su otkrili kako uprkos sve manjoj stigmi seks ostaje tabu. “Nalazimo se u tom neobičnom paradoksu u kojem svi izgledaju kao da stalno imaju seks i pričaju o seksu, a u stvarnosti nema normalnog razgovora o tom pitanju”, kaže Lovet zaključujući kako je nužna još snažnija seksualna edukacija, čak i odraslih.