Američko-izraelski rat s Iranom besnio je više od pet nedelja pre nego što je 39. dana objavljeno primirje.
Bio je to drugi put u manje od godinu dana da je predsednik Tramp direktno uključio Sjedinjene Države u vojni sukob s Teheranom.
Detalje sporazuma pročitajte ovde.
Predstavljen od strane Trampa delom kao pokušaj da se Iranci podstaknu na rušenje svog teokratskog rukovodstva, sukob je ubrzo prerastao u regionalni rat koji je rezultirao hiljadama smrtnih slučajeva, uglavnom u Iranu i Libanu.
Stotine hiljada ljudi bilo je prisiljeno da napusti svoje domove, a globalna ekonomija je ozbiljno uzdrmana.
Evo nekih ključnih trenutaka u ratu:
28. februar: Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli su napade širom Irana, pogodivši vladin kompleks u Teheranu i vojne ciljeve. U eksplozijama su ubijeni Ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa nacije tokom skoro 37 godina, kao i drugi visoki vojni i obaveštajni lideri.
Najmanje 175 ljudi, od kojih su većina verovatno bila deca, ubijeno je u napadu na devojčičku osnovnu školu u južnom Iranu, saopštili su zdravstveni zvaničnici i iranski državni mediji. Napad je bio greška u nišanjenju američke vojske, prema rečima američkih zvaničnika upoznatih sa vojnom istragom.
Iran je uzvratio ispaljivanjem projektila i dronova na Izrael i na američke vojne baze u regionu, uključujući one u Kataru, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
1. mart: U napadu iranskog drona ubijeno je šest američkih vojnika u luci Šuaiba u Kuvajtu, što su bili prvi Amerikanci stradali u ratu. Hezbolah, militantna grupa koju podržava Iran, uvukla je Liban u sukob ispaljivanjem raketa prema Izraelu u znak odmazde za ubistvo iranskog vrhovnog vođe.
U kratkom telefonskom intervjuu za The New York Times, Tramp je ponudio nekoliko naizgled kontradiktornih vizija o tome kako bi se nova vlada u Iranu mogla formirati i kako će se sukob odvijati. Na pitanje koliko dugo Sjedinjene Države i Izrael nameravaju da održavaju napade na Iran, Tramp je odgovorio: „četiri do pet nedelja“.
8. mart: Pošto je nekoliko najviših iranskih lidera ubijeno u vazdušnim napadima, Iran je imenovao Modžtabu Hamneija, sina ubijenog vrhovnog vođe, za naslednika svog oca. Hamneija (56) imenovao je komitet visokih šiitskih klerika, signalizirajući kontinuitet i prkos nakon što ga je Tramp nazvao „neprihvatljivim“ izborom. Ipak, prošlo je nekoliko dana pre nego što se novi vrhovni vođa oglasio, za koga su američki zvaničnici rekli da je bio ranjen u prvim danima rata.
11. mart: Iran je eskalirao napade u i oko Ormuskog prolaza, kroz koji prolazi značajan deo svetskih zaliha nafte i prirodnog gasa, pogodivši najmanje tri broda, prema podacima britanske pomorske agencije. Iran je preuzeo odgovornost za jedan napad na teretni brod iz Tajlanda. Napadi su izazvali skok cena nafte, a Trampova administracija je pokušavala da umiri globalna tržišta.
12. mart: Modžtaba Hamnei izdao je svoje prvo pisano saopštenje kao vrhovni vođa, naređujući vojsci da nastavi sa blokadom Ormuskog prolaza. Šest američkih članova posade poginulo je nakon što se vojni avion za dopunu goriva KC-135 srušio u Iraku, čime je broj poginulih pripadnika američke vojske u ratu porastao na najmanje 13.
13. mart: Američka vojska izvela je veliki bombarderski napad na ostrvo Harg, glavno iransko čvorište za izvoz nafte. Tramp je izjavio da je napad bio usmeren na vojnu infrastrukturu, ali da nisu pogođena naftna postrojenja na ostrvu, koja su odgovorna za oko 90 odsto iranskog izvoza nafte.
17. mart: Izraelska vojska ubila je dvojicu vrhovnih lidera Irana: Alija Larijanija, šefa Saveta za nacionalnu bezbednost zemlje, i Golamrezu Soleimanija, šefa Basidža, milicije povezane sa Islamskom revolucionarnom gardom. Ove smrti predstavljale su najveće udarce iranskom rukovodstvu od 28. februara.
18. mart: Iran i američki saveznici razmenili su napade na ključnu energetsku infrastrukturu u Zalivu. Izrael je napao iransko gasno polje Južni Pars, koje čini oko 70 do 75 odsto iranske proizvodnje prirodnog gasa. Katar, američki saveznik, saopštio je da je Iran pogodio njegov industrijski grad Ras Lafan, koji je najveće postrojenje za izvoz tečnog prirodnog gasa na svetu.
23. mart: Tramp je izjavio da Sjedinjene Države i Iran razgovaraju o okončanju rata. To je bio prvi javni nagoveštaj diplomatskih pregovora od početka rata.
27. mart: U iranskom napadu ranjeno je 12 američkih vojnika u Saudijskoj Arabiji u vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan, što je bio jedan od najozbiljnijih proboja američke vazdušne odbrane od početka rata.
28. mart: Huti, militantna grupa u Jemenu koju podržava Iran, pridružili su se ratu lansiranjem balističke rakete na Izrael koja je presretnuta.
3. april: Iran je oborio lovački avion američkog ratnog vazduhoplovstva F-15E sa dva člana posade, od kojih je jedan bezbedno izvučen istog dana. Rizična operacija potrage i spasavanja drugog vazduhoplovca trajala je dva dana i odvela je komandose duboko unutar Irana. Obaranje F-15E bio je prvi put da je američki borbeni avion oboren u ovom ratu.
7. april: Tramp je najavio dvonedeljno primirje sa Iranom. Iranski savet za nacionalnu bezbednost potvrdio je sporazum, predstavljajući ga kao pobedu.
Tagovi
