Ivo Andrić, Volt Vitmen i Amerika: Najviši zanosi i najbudnija svest

Andrićeve i Vitmenove poruke važne su i za današnje i za buduće generacije. O Andriću i Vitmenu se i dan-danas pišu knjige i snimaju filmovi, a među američkim proučavaocima Vitmenovog opusa, veliku pažnju privlači činjenica da je među njegovim prevodiocima na (južno)slovenske jezike bio i tako važan pisac kao Ivo Andrić

0
Foto: Profimedia

Dobro je poznato da je Ivo Andrić svoju diplomatsku karijeru započeo službom u Vatikanu. Mnogo manje se, međutim, zna da to nije bila destinacija koju je on priželjkivao. Nakon što se uz pomoć svog gimnazijskog profesora i “travničkog zavičajca” Tugomira Alaupovića zaposlio kao činovnik Ministarstva vera, on već početkom januara 1920. godine šalje molbu ministru inostranih poslova dr Anti Trumbiću, moleći da bude postavljen u konzulat u Njujorku. Njegovu molbu podržao je i ministar Alaupović. Ukazom kralja Aleksandra I Karađorđevića od 14. februara 1920. godine, Andrić je postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevstva SHS u Njujorku.

Ipak, umesto u Njujork, rešenjem ministra inostranih poslova, upućen je na rad u Poslanstvo Kraljevstva SHS pri Svetoj Stolici. Sa diplomatskim pasošem i odgovarajućim dokumentima otputovao je u Rim, gde je u Poslanstvu pri Svetoj Stolici primio dužnost 7. marta 1920. godine. Pored poslanika dr Luja Bakotića, Andrić je tu bio jedini činovnik.

EVROPSKI ŽIVOT: Iako se u životu mnogo naputovao, iako je obišao celu Evropu, stigavši i do Rusije te Kine, Ivo Andrić nikad nije video Ameriku, zemlju u koju je umalo otišao kao dvadesetosmogodišnjak. Uzbudljivo je i zavodljivo zamišljati susret Andrića i Amerike. Njegov paradigmatski “evropski život” bio bi verovatno posve drugačiji da je kao mladić stigao u Njujork. Ostala mu je, međutim, Amerika tek pusta želja, skoro kao Njegošu. A da je kojim slučajem otišao u Ameriku, da je postao veliki pisac na tragu nekih američkih tema i poetika, to zapravo, u nekim retroaktivnim tumačenjima, i ne bi delovalo preterano iznenađujuće. U ranom Andrićevom opusu, uticaj Amerike je veliki; misli se naročito na ključnog američkog pesnika, onog čiju je poeziju Andrić prevodio i čijem je životu i delu posvetio esej, baš u vreme kada se obeležavala stota godišnjica pesnikovog rođenja. Radi se, naravno, o Voltu Vitmenu.

CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 30. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET