Nova vrsta visokozarazne respiratorne bolesti planetarno poznata pod imenom COVID-19 pojavila se u Kini decembra 2019. i odatle proširila na ceo svet. Pojedine privredne delatnosti ozbiljno su uzdrmane globalnom pandemijom, poput turizma i transporta. Međutim, virusu uspešno odolevaju delatnosti i sektori koji su zasnovani na digitalnom poslovnom modelu, i koji su u mogućnosti da svoje proizvode i usluge prodaju putem interneta.

U situaciji kućne izolacije, procvetale su usluge kojima je zajedničko da su bazirane na informaciono-komunikacionoj tehnologiji. Prva grupa usluga poznata je pod popularnim sloganom „Ostani kod kuće“ – u formi kućne zabave, kućne gimnastike, kućne dostave, onlajn striminga muzike i filmova, čitanja elektronskih knjiga. U drugu grupu spadaju usluge „Ostani povezan“; digitalne alatke za rad od kuće, učenje, gejming. Pomenute digitalne usluge su u doba COVID-19 povećale ne samo broj svojih korisnika već i vreme konzumacije.

Interesantno je da su se neke usluge i sadržaji koji su se doskoro isključivo pružali tradicionalno (offline), poput kafića, restorana, muzeja, pijaca, munjevito digitalno transformisali s ciljem povezivanja sa kupcima, ali i opstanka. Najbolji primer hibridnog poslovnog modela O2O (Online to Offline) jesu srpske pijace, koje su se same organizovale pre nego što se to dosetila država i počele uspešno da plasiraju svoju robu stalnim kupcima, uz jednu novinu – loša usluga u vidu onlajn recenzije više nije mogla da se sakrije.

Zbog činjenice da se svet privremeno „preselio“ na internet, sektor IKT ima veliku odgovornost u društvu. Pored toga što je najmanje ugrožen globalnom pandemijom, društveni akteri i nacionalne vlade od njega očekuju ne samo finansijsku pomoć već i inovativna rešenja – za neometano odvijanje nastave u školama (Google Classroom, Microsoft Teams), poslovne sastanke (Zoom, Hangouts Meet), pružanje pravovaljanih informacija stanovništvu (Viber, What’s App), za telemedicinu (Ro), 3D štampu zaštitnih vizira (Vizionari Srbije), brigu o mentalnom zdravlju (Netflix, Pornhub), pružanje podataka o mobilnosti epidemiolozima i istraživačima (Google i Facebook). U osnovi svih digitalnih rešenja su načini putem kojih digitalizacija stvara poslovnu vrednost – unapređeni proces donošenja odluka putem analitike i podataka (Big data), umreženost (sa kupcima, zaposlenima, dobavljačima, onlajn zajednicom), automatizacija gde tehnologija menja radnu snagu i inovativnost proizvoda, usluga i poslovnih modela.

UNICEF je u „Analizi stanja dece i adolescenata u Srbiji“ za svoj novi petogodišnji programski ciklus mapirao sektor IKT kao prioritetan zbog jakog uticaja na ekonomiju zemlje, ali i na prava dece na tržištu i u zajednici. Od svih analiziranih privrednih sektora, IKT je imao najveći potencijal za uspostavljanje partnerstva sa zajedničkim vrednostima sa organizacijama koje podržavaju decu i njihova prava, kroz zagovaranje, osnovnu delatnost, finansiranje i poslovnu praksu.

Foto: UNICEF

Zato i ne čudi da je upravo sektor IKT prvi solidarno reagovao na vanrednu situaciju u zemlji direktnim donacijama organizaciji UNICEF Srbija, a na ime nabavke preko potrebne medicinske opreme. Međutim, ono što izdvaja sektor od ostalih donacija privrede jesu širina i dubina odgovora.

Tokom prvog vikenda od proglašenja vanrednog stanja, planetarno popularna srpska gejming kompanija Nordeus najpre se pobrinula za zdravlje svojih zaposlenih i članova porodice prelaskom na rad od kuće, a zatim usmerila svoju energiju na pomoć zajednici. Ličnim angažovanjem zaposlenih, za taj isti vikend prikupljena su sredstva za kupovinu 15 respiratora, monitora, donirani su računari za potrebe Infektivne klinike, čime je po mišljenju direktora Nordeusa Branka Milutinovića „empatija (uspešno) zamenila birokratiju“.

Zagovaranjem Inicijative „Digitalna Srbija“ i šire IT zajednice, akciji su se odmah priključili i Symphony, Exlrt, Execom, Prozone, Vega IT, Orion Telekom, Tajfun Hil, Catena Media, Endava, Continental Automotive, Telenor, Telegroup, Kursevi Online i Quantox Technology. Apelu UNICEF-a odazvala se i kompanija Schneider Electric koja je usmerila korporativnu donaciju za podršku odgovoru na pandemiju, a čiji zaposleni su učestvovali i pružili doprinos svojim ličnim prilozima.

Zaposleni u kompanijama Nordeus, Symphony i Nutanix takođe su se angažovali i dali lične donacije UNICEF Srbija, a pored kompanijskih donacija, menadžment ovih kompanija je pozvao i svoje poslovne partnere u Srbiji i u inostranstvu da se priključe i doniraju UNICEF Srbija. Pored filantropskog davanja IT kompanija i njihovih zaposlenih, javile su se i nezavisne akcije koje šire poruke o humanosti, poput „I am not a robot“ IT društva Novog Sada koja je pokrenuta preko društvenih mreža za pomoć Kliničkom centru Vojvodine.

Današnji poslovni svet može se najbolje opisati akronimom „VUCA“; od nestabilnost (volatility), neizvesnost (uncertanty), složenost (complexity) i nestalnost (ambiguity). U ovako zahtevnom poslovnom okruženju najotporniji je sektor IKT, koji uspešno kombinuje svoju poslovnu izuzetnost sa odgovornim poslovanjem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.