Britansko istraživanje sprovedeno u saradnji sa Univerzitetima u Oksfordu i Mančesteru, kao i „Public Health England-u“ (državna agencija za javno zdravlje) pokazalo je da srednjoškolci prednjače po procentu ukupnog broja zaraženih, prenosi Večernji list.
Takođe, istraživanje u Indiji na 80.000 obolelih od kovid-19 i pola miliona njihovih kontakata pokazalo je da su najveći prenosioci zaraze mladi od 18 do 29 godina i deca od 5 do 17 godina, među kojima najviše srednjoškolci.
Hrvatski epidemiolog prof. dr Branko Kolarić saopštio „da je broj britanskih srednjoškolca koji prednjače u procentu zaraženih upozerenje za sve države“.
„Zbog toga mislim da bi bilo dobro da i u Hrvatskoj, do božićnih praznika, nastavu u srednjim školama đaci pohađaju onlajn. Mladim ljudima je komunikacija virtualnim putem ionako svakodnevica. Iako sam, kao nastavnik, uvek zagovarao klasične modele nastave u kojoj imamo ‘stvarniju’ interakciju, trenutno je od većeg interesa da srednjoškolci nekoliko nedelja ne ulaze u javni prevoz i tako smanje mogućnost zaraze starijih ukućana“, rekao je dr Kolarić.
On nije jedini zagovornik ideje da se srednje škole i fakulteti u Hrvatskoj privremeno prebace na onlajn nastavu. Za to su se zalagala i lekarska udruženja, kao i virusolozi.
I dok nastava na fakultetima u Hrvatskoj većinom i jeste onlajn, u srednjim školama nije ista situacija.
Države u kojima je epidemija izmakla kontroli, privremeno su zatvorile škole, poput Slovenije, Austrije, Belgije, Češke, a školske ustanove ostale su otvorene u Nemačkoj, Britaniji i Francuskoj, koje su na vreme, novim merama, sprečile porast zaraženih i preminulih.
Britansko istraživanje pokazalo je da se tokom poslednje nedelje istraživanja, od 15. do 21. novembra, povećanje broja pozitivnih primećivalo samo kod srednjoškolaca, a stope pozitivnih smanjene su kod odraslih od 35 godina.
Prvobitna praksa u Britaniji bila je da se u izolaciju šalju učenici koji su bili u blizini zaraženog. Međutim, prošle nedelje je lokalna srednja škola u kojoj je bilo nekoliko pozitivnih učenika zatvorena na dve nedelje zbog dubinskog čišćenja. I celi razred je bio u samoizolaciji, iako su pre tog događaja u izolaciju slali samo učenike u blizini zaraženog.
„Najmanje što nam sada treba jeste lažna slika udela pozitivnih i negativnih učenika. Umesto prebacivanja odgovornosti na razne organizacije u kojima je najmanje stručnjaka, i na županijske krizne štabove, ili škole, nije li vreme da se poslušaju epidemiolozi, virusolozi i drugi lekari i naučnici koji znaju najviše o suzbijanju epidemije“, zapitao se dr Kolarić.
Britanski rezultati pokazuju da mere uspešno kontrolišu zarazu kod odraslih. Međutim, očito je da se zaraza još širi u mladoj populaciji, pogotovo u srednjim školama i na fakultetima.
S obzirom na to da u Hrvatskoj, kako je istakao dr Kolarić, već postoji preporuka da se nastava na fakultetima odvija onlajn, to bi sada trebalo i da se primenjuje, a onda preostaje da se na neki način uspori širenje virusa u populaciji mladih u srednjim školama.
„Čitao sam da se već razmatra produženje zimskih praznika za srednje škole. Ako se to sprovede, bilo bi jako važno da se to dogodi što pre. Dakle, ne da se praznici produže i u januaru, nego da se na praznična putovanja krene ranije. Time ćemo srednjoškolcima omogućiti da, na neki način imaju nedelju dana razmaka između školskog druženja i porodičnih okupljanja koja bi mogla biti uzrok povećanom širenju bolesti“, rekao je dr Kolarić.
„Božićna okupljanja će definitvno biti vrlo rizična ove godine, pa bi bilo pametnije da se preskoče ili umanje takve aktivnosti, tako da se zadrže u krugu najuže porodice“, komentarisao je britansko istraživanje profesor na švajcarskom ETH-u dr Nenad Ban.
„Ne bih kategorično tražio da se škole zatvore, već bih radije predložio da se, koliko god je moguće, nastava odvija putem interneta. Razumljivo je da bi bilo jako loše da se škole zatvore za porodice s malom decom, gde roditelji rade. Međutim, to bi bilo jedino rešenje za srednjoškolce koji mogu ostati sami kod kuće umesto da provode dane u razredima od 30 ljudi. Iako kovid-19 manje šteti mladim ljudima, oni mogu širiti virus dalje, a na ovaj način bi se to moglo prekinuti“, rekao je dr Ban.
On je istakao da u Nemačkoj fakulteti već rade onlajn, a predavanja se slušaju preko aplikacije Zoom.
Takođe, imunolog dr Luka Čičin-Šain iz „Helmholc“ Centra za infektivna istraživanja u Braunšvajgu smatra da bi trebalo razmišljati o tome da se, barem za srednje škole primeni onlajn nastava, a možda i za više razrede osnovne škole, od petog pa naviše.
„To su deca koja mogu ostajati sama kod kuće, a poznato je da i više doprinose širenju infekcije od predškolske dece ili đaka prvaka, kojima je teže ostati kod kuće sami dok su roditelji na poslu. Tako, o onlajn nastavi treba razmisliti za nešto starije školarce“, rekao je dr Čičin-Šain.
Tagovi
