Istraživanje o mozgu: Naučnici su otkrili način da poboljšaju “radnu memoriju” starijih ljudi

Piše BENEDIKT KERI

0
Profimedia

Istraživanje o stimulaciji mozga toliko brzo napreduje i otkrića su toliko zbunjujuća da se oni koji se bave tom problematikom zaista muče da povežu sve kockice.

Naučnici su otkrili način da poboljšaju radnu memoriju starijih ljudi uz pomoć električne struje koja se pušta kroz skalp, a uspeli su i da jednoj ženi sa oštećenim mozgom povrate neke kognitivne funkcije implantacijom elektroda. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je stimulator veličine pametnog telefona koji ublažava problem sa manjkom pažnje uz pomoć strujnih talasa preko flastera na čelu.

Grupa naučnika prošle godine je kreirala moždani implantat koji poboljšava skladištenje memorije, a čitava supkultura ljudi koji eksperimentišu ugradnjom elektroda u svoje lobanje kako bi “naštimovali” mozak nastavlja da raste i broji sve više sledbenika.

Oblast neurostimulacije je definitivno vredna pažnje zato što se fokusira na elementarna svojstva moždane funkcije. Za razliku od psihijatrijskih lekova ili psihoterapije, strujni talasi mogu uticati na ponašanje ljudi veoma brzo, ali i pouzdano.

Naučnici često poistovećuju moždanu funkciju sa simfonijom.

“Ukoliko posmatrate izvođenje orkestra, videćete da kada nastup počne, čelista gleda u osobu pored sebe umesto u dirigenta”, kaže Majkl Gacaniga, psiholog na Univerzitetu u Kaliforniji. “Za mene je ključno pitanje ima li mozak dirigenta.”

Najbanalniji oblik električne intervencije je elektrokonvulzivna terapija ili ECT, koja podrazumeva slanje strujnih talasa koji indukuju napad kroz mozak, pružajući tako makar privremeno olakšanje ljudima koji boluju od teške depresije. Lekari su koristili ECT skoro čitav vek, iako je taj način “lečenja” depresije oduvek smatran prilično konzervativnim.

ECT zaista funkcioniše nalik orkestru koji muzičare pošalje kući da se odmore i vrate se sveži.

Ciljaniji oblik električne terapije je duboka stimulacija mozga, ili DBS, koja se koristi za ublažavanje simptoma Parkinsonove bolesti i epilepsije. Elektroda se postavlja u onu oblast mozga koja kontroliše bolest; stimulacijom te oblasti, paradoksalno, njena aktivnost se smanjuje.

Poslednja istraživanja o stimulaciji mozga bave se tehnikom koja se razlikuje od ECT i DBS, premda se ona svejedno može razumeti u kontekstu poređenja sa orkestrom. U jednom od istraživanja naučnici sa Univerziteta u Bostonu utvrdili su da bi se radna memorija kod starijih ljudi mogla optimizovati nečim što se zove ritmično “sparivanje” frontalnog i temporalnog režnja u mozgu.

Aktivnosti udaljenih oblasti u mozgu koordinišu se uz pomoć niskofrekventnih teta talasa.

Istraživači su koristili električnu stimulaciju preko skalpa kako bi pojačali intenzitet tih talasa, odnosno podstakli koordinaciju između frontalnog i temporalnog režnja čime se, kod starijih ljudi, radna memorija poboljšala.

“Mislimo da je ovo što radimo suštinski sinhronizovanje dveju odvojenih oblasti u mozgu”, kaže Robert M. G. Rajnhart, neurolog za Univerziteta u Bostonu i jedan od autora istraživanja.

U drugom istraživanju naučnici su utvrdili da bi mogli da ublaže vrtoglavicu, lošu koncentraciju i zbunjenost kod žene koja je pretrpela tešku povredu mozga u saobraćajnoj nesreći pre 18 godina. Kroz dve elektrode na krajevima talamusa pustili su talase srednjeg intenziteta. Metaforički rečeno, pojačali su zvuk.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime