Porast kamatnih stopa, poteškoće prilikom nabavke materijala i kriza izazvana regulativama u vezi sa energetskom tranzicijom i dalje stvaraju probleme građevinskoj industriji, čiji se oporavak ne očekuje ni tokom 2024. godine. Na to se nadovezuju još i sajber napadi koji su na ovu industriju sve češći, ali i kontinuirani i sve složeniji kadrovski izazovi.
U nedavnom istraživanju konsultantske kuće Horváth, u kojem je učestvovalo više od 30 članova upravnih odbora građevinskih kompanija, otkriveno je da je 2023. godina završena s prosečnim rastom prodaje od svega četiri procenta – upola nižim od prosečnog rasta u svim drugim sektorima (8,1 procenat). Takođe, rast cena materijala i stalne kadrovske promene, i dalje predstavljaju značajan ili čak veoma ozbiljan problem za 70 odsto građevinskih kompanija.
Zbog svega ovoga su predstavnici građevinskog sektora uzdržano optimistični što se prognoza za 2024. godinu tiče. Čak i uz prognoziran rast prodaje od 5,5 procenata, neće doći do oporavka građevinskog tržišta, jer, kada se u proračun uključi i efekat inflacije – ne ostvaruje se realan rast.
„Razvoj poslovanja u građevinskoj industriji zavisi od investicionog okruženja, koje nije samo pod uticajem kretanja cena i kamatnih stopa, već i veoma snažnih psiholoških faktora, poput zabrinutosti zbog slabljenja cena nekretnina ili neizvesnosti izazvanih raspravama o strožim energetskim zahtevima. Mnogi investitori trenutno primenjuju takozvanu taktiku čekanja, odlažu investicije ili ih u potpunosti dovode u pitanje – što dovodi i do zabrinutosti drugih igrača na tržištu“, objašnjava Maria Boldor iz konsultantske kuće Horváth.
Obezbeđivanje likvidnosti najvažniji zadatak
U ovom kontekstu, nije iznenađujuće što obezbeđivanje likvidnosti predstavlja glavni prioritet menadžmenta građevinskih kompanija. Dve trećine ispitanika dalo je ovom pitanju veoma visok prioritet, dok je više od polovine njih optimizaciju troškova i profita ocenila veoma važnom.
Opadanje profitabilnosti sprečava industriju da ostvari važne i hitno potrebne transformacije, zbog čega su inovacije i upotreba održivih materijala pali niže na listi prioriteta. Projekti digitalizacije takođe su izgubili na važnosti.
Dodatni akutni problemi
Prema istom istraživanju, svaka peta građevinska kompanija bila je barem jednom godišnje žrtva sajber napada sa štetnim posledicama, pa su investicije u onlajn zaštitu zaista neophodne i moraju se staviti na listu prioriteta. Dodatno, pored materijala, troškovi u vezi sa zaposlenima ne prestaju da rastu, zbog čega učesnici istraživanja očekuju gotovo šestoprocentno povećanje kadrovskih troškova. Važno je napomenuti i to da čak 82 odsto ispitanika akutno oseća efekte nedostatka radne snage čak i u ovako „mlakom“ tržišnom okruženju.
Studija zaključuje da veće plate same po sebi više nisu dovoljne da privuku i zadrže kvalifikovane radnike neophodne građevinskoj industriji. Zbog ovoga će kompanije morati da privuku kvalifikovane radnike fleksibilnijim poslovnim aranžmanima, čije osmišljavanje i realizacija, takođe iziskuju vreme i resurse.
Tagovi
