RAZBROJS’! – Posle „igre gladi“ došli smo do „igre brojki“. Prošle nedelje ponovo je postalo bitno koga ima više. Naprednjaci su uložili sve snage da dovedu što veći broj ljudi u Novi Sad. Informacije koje dolaze do Nedeljnika praktično potvrđuju ranije priče o tome da je mnogim zaposlenima u javnim preduzećima u Beogradu i Pančevu sugerisano da tog dana učestvuju u kampanji „Budućnost Srbije“. Nedeljnik je istraživao šta je istina o broju učesnika na mitinzima vlasti i opozicije, ali i na svim velikim protestima u poslednjih trideset godina.

KOLIKO JE TO LJUDI – „Ove nedelje odlučili smo da prebrojimo oba mitinga. U glavu, što bi rekao predsednik“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja. „Uzeli smo dve slike koje su se najviše šerovale po mrežama, i izdelili ih kao kada slažete pazl…“

KORENJE I SOFTVER – O aktuelnoj političkoj situaciji pisao je i Zoran Panović. „U opsesiji 5. oktobrom, da bi se dosegao mit (utopija) o ‘šestom oktobru’, Savez za Srbiju je 13. aprila napustio taktiku ‘asimetričnog rata’ koja se pokazala uspešnom. Iritirala je Vučića, i uvukla ga u kampanju ‘Budućnost Srbije’, pa i u estetiku Miloševićeve ‘antibirokratske revolucije'“, piše Panović u novom Nedeljniku.

BIKILA – Na satiričan način, onim što se događa na ulicama srpskim gradova bavio se i Mihailo Medenica. „Šetnje su sve duže a zahtevi sve kraći, ko da je Abebe Bikila lider Saveza za Srbiju“, piše Medenica.

MOND – Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika, najcenjenijeg francuskog lista za intelektualce.

SMAJLOVIĆ – „Stekla sam mnogo neprijatelja uređujući Politiku, ali me niko pre Branke Prpe nije optužio za ubistvo“, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u kojoj odgovara Branki Prpi.

MIRJANA MARKOVIĆ – Za mnoge koji u devedesetim godinama nalaze dopunu goriva u rezervoaru srpske mitomanije o nebeskom narodu, i za mnoge koji u Slobodanu Miloševiću vide izdanak istorijske vertikale od cara Lazara do Karađorđa, Mirjana Marković bila je samo simbolička naslednica proklete Jerine. Zato je, možda, i ono lepo o pokojnicima ostavljeno (nekadašnjim) ličnim prijateljima, piše Veljko Miladinović u analizi zaostavštine Mirjane Marković, koja je preminula u Moskvi pre nekoliko dana.

ASANŽ – Objave Vikiliksa pomogle su da se promene režimi u arapskim državama, a nebrojena su, i dragocena, sva svedočenja o kršenju ljudskih prava širom sveta, a ponajviše tamo gde se borila američka vojska. Bio je i čovek koji je ustao protiv Gugla (o tome će posebno govoriti u intervjuu za Nedeljnik) i verovatno koštao Hilari Klinton povratka u Belu kuću. Ali ko je zaista Asanž i da li se njegova ličnost može odvojiti od onoga što je uradio? Istraživanje u novom Nedeljniku.

SAJMIŠTE – Starim sajmištem danas se ne prolazi, osim bez preke potrebe, onih koji žive oko tmurnih ruševina, i onih koji na prostranoj livadi, kod spomenika, obeležavaju sećanje na žrtve. Kako objasniti višedecenijski odnos i nemar prema mestima stradanja? Je li društvo, ili tadašnja vlast, mislila da je vreme za zaborav, i da se zlo neće povampiriti ako ga ignorišemo?

BIBI – Benjamin Netanjahu se na prošlonedeljnim izborima borio ne samo za vlast već i za ostanak na slobodi. Jedina šansa da izbegne zatvor jeste izglasavanje zakona u Knesetu koji bi mu omogućio imunitet. A njegova dugovečnost na čelu Izraela ne može da se shvati ako se ne poznaje istorija Jevreja, piše Željko Pantelić u velikoj spoljnopolitičkoj analizi vladavine Netanjahua.

NOTR DAM – Pantelić je pisao i o Bogoridičinoj crkvi. Požar koji je napravio veliki ožiljak na Notr Damu može da bude završni udarac Francuskoj kakvu smo poznavali. Ali može da bude i signal da kao u 19. veku katedrala još jednom posluži za ozdravljenje i jačanje francuskog društva.

PESMA NAD PESMAMA – Prema legendi, kralj Solomon je imao sedam stotina žena i tri stotine naložnica. Ali nijedna od njih ga nije nadahnula kao faraonova ćerka, Sulamka, da napiše tako duboku i ovozemaljsku pesmu poput ove što će, uprkos smelim i senzualnim slikama, prvo biti recitovana na jevrejski Uskrs (premda su Jevreji mogli da je čitaju tek nakon što napune četrdeset godina) i postaće deo Starog zaveta, piše nobelovac Mario Vargas Ljosa u kolumni objavljenoj u novom broju Nedeljnika.

ŽMURKE – Koliko god da su se stekli uslovi da malodušnost omlitavi nadu, važno je što se čuje da postoji drugačije mišljenje i da se formira narod koji ipak želi da se nešto pita i odlučuje, kaže glumica Jelena Đokić koju u poslednje vreme gledamo u gotovo svim aktuelnim serijama: „Žmurke“, „Pet“, „Jutro će promeniti sve“… Sa njom je za Nedeljnik razgovarao Branko Rosić.

GILE – „Novi talas je bio posledica različitih uzroka i okolnosti. Političkih, ekonomskih, umetničkih, jednostavno bio je to jedan specifičan trenutak koji je proizveo tu eksploziju kreativnosti, koja se po meni nikad pre, a ni posle nije desila“, kaže Srđan Gojković Gile iz Električnog orgazma u intervjuu za novi Nedeljnik.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.