Na ulasku u svaku godinu pitamo se kako da vreme pred nama iskoristimo za unapređenje uslova poslovanja i ubrzanje ekonomskog rasta. Zato smo ponudu iz NALED-ove „kuhinje“ za 2024. koja obuhvata par tradicionalnih dobro poznatih preporuka obogatili sa još par novih specijaliteta, a jedan od njih svakako je razvoj inovacija. Kako bi se inovacioni ekosistem unapredio, potrebna su ulaganja u naučnoistraživački rad i podsticanje intenzivnije saradnje nauke i privrede. Država treba da radi na stvaranju povoljnog okruženja za firme koje su spremne više da investiraju, finansiraju istraživanja u javnom sektoru i na univerzitetima i podržavaju privatne inicijative kroz poreske olakšice, subvencije i grantove. S druge strane, suzbijanje sive ekonomije i unapređenje vladavine prava ostaju broj jedan recept za kreiranje fer tržišta na kojem će nastajati nove kompanije i nova radna mesta. Ovo sve govorimo, jer verujemo da je nakon dve godine obeležene izbornim procesom i prethodno pandemijom koronavirusa, došlo vreme da Vlada Srbije u 2024. da „gas“ kada je reformski proces u pitanju i ostvari bolje rezultate na polju zakonodavnih aktivnosti – kaže na početku razgovora za Nedeljnik Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a.
Kako biste ocenili regulatorno okruženje u Srbiji?
Da bismo mogli da damo objektivnu ocenu kvaliteta procesa donošenja i primene zakona, NALED je osmislio posebnu metodologiju – Regulatorni indeks Srbije (RIS), koja se zasniva na praćenju šest indikatora: predvidivost donošenja propisa, kvalitet pripreme propisa, uključenost javnosti u taj proces, ažurnost sprovođenja zakona, odnosno donošenja podzakonskih akata, regulatorno opterećenje privrede i otvorenost institucija za komunikaciju sa privrednom i građanima.
Prvu metodologiju razvili smo krajem 2012. a nedavno je objavljen RIS 2022/23, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“.
Ukupan rezultat RIS-a meri se na skali od 1 do 100, a prema poslednjem merenju kvalitet zakonodavne prakse ocenjen je sa 46 poena. Iako bolje nego u prvim godinama praćenja, rezultat je i dalje polovičan, što je daleko od zadovoljavajućeg stanja.
Koji su najveći izazovi sa donošenjem i primenom propisa u praksi i kako ih prevazići?
Posmatrajući sva dosadašnja izdanja ovog indeksa, rekli bismo da je kašnjenje sa donošenjem podzakonskih akata stalna boljka našeg sistema. Rezultati poslednjeg RIS-a govore da su Vlada i resorna ministarstva u proseku kasnili godinu i po dana u donošenju različitih uredbi, odluka i pravilnika bez kojih nije moguća pravilna i efikasna primena zakona, i zato je naša prva preporuka da se podzakonska akta donose uvek zajedno sa propisom ili najkasnije u roku od šest meseci. Takođe, javljaju se i neki novi problemi u praksi zbog čestih izbora i dugotrajnih tehničkih mandata Vlade što otežava rad regulatornih organa i smanjuje prostor za javne rasprave i konsultacije u pripremi propisa. Dobra vest je da donošenja zakona po hitnom postupku gotovo više uopšte da nema, a to je bio jedan od postupaka koji su nekada najviše kritikovani.
Rekli ste na početku razgovora da je potreban brži reformski tempo – koje biste teme nominovali?
Za novu vladu koja bi trebalo da ima ceo mandat pred sobom, nominovali bismo da odmah nastavi sa digitalizacijom javne uprave i krupnim temama kao što su javne nabavke, zaštita životne sredine i rešavanje procesa legalizacije i imovinsko-pravnih problema. NALED svake godine objavi i Sivu knjigu propisa sa 100 preporuka za unapređenje regulatornog okruženja, a među nerešenim prioritetima ponavljaju se iz godine u godinu reforma neporeskih nameta i ukidanje parafiskala, bolje regulisanje novih i sezonskih oblika rada i uvođenje objedinjene naplate poreza i doprinosa za preduzetnike. Jako je važno da ekonomiju baziramo na znanju da se stvore i podsticajni uslovi za inovacije.
Spomenuli ste uređenje sistema javnih nabavki, kako ocenjujete rad NALED-a na ovom polju?
NALED se aktivno bavi razvojem transparentnijeg i efikasnijeg sistema javnih nabavki i jačanjem kapaciteta ponuđača i naručioca od 2021. godine kada smo uspostavili saradnju sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Posebnu pažnju posvetili smo uvođenju ekoloških kriterijuma koji će od nove godine prvi put postati obavezni u određenim oblastima, a nadamo se da će naručioce to motivisati da češće koriste kriterijume kvaliteta i u situacijama kada ne budu morali.
U okviru naših aktivnosti na jačanju kapaciteta ponuđača i naručioca, sprovodimo veliki broj obuka za rad na Portalu javnih nabavki, pripremu ponuda, ili sprovođenje postupaka koji se zasnivaju na istraživanju tržišta i dobrom poznavanju predmeta nabavke uz vrednovanje kriterijuma kvaliteta. Pored obuka, lansirali smo i onlajn platformu za učenje na adresi www.lppp.rs, gde zainteresovana privreda i predstavnici javnog sektora mogu potpuno besplatno da prođu kroz module za učenje koji “oslikavaju” ceo sistem javnih nabavki od njihovog planiranja do zaključenja ugovora. Na kraju svakog modula nalazi se test za one koji žele da provere svoje znanje, a za godinu dana više od 1.200 korisnika je iskoristilo ovu mogućnost.
Za kraj bih da napomenem da vidimo veliki potencijal u novom Zakonu o javnim nabavkama, koji zajedno sa elektronskim portalom javnih nabavki predstavlja dobar korak ka osnaživanju konkurencije i uvođenju transparentnijih postupaka, što potvrđuje 64% ponuđača i čak 91% naručilaca u istraživanju NALED-a. Međutim, veliki izazov i dalje ostaje kontrola izvršenja ugovora, kao izuzetno važna faza u postupku javne nabavke, a od koje zavisi da li ćemo dobiti kvalitet koji smo tražili ili ne.
Pred kraj godine, NALED je objavio i predlog prve sveobuhvatne reforme imovinsko-pravnih odnosa nad nepokretnostima, šta biste posebno izdvojili?
Pojava „divlje gradnje“ godinama predstavlja problem, ali do sada još uvek nije usvojeno adekvatno rešenje za postupak ozakonjenja objekata. Naša računica kaže, ako se tempo ne ubrza, dva miliona nelegalnih objekata biće legalizovano za 40 godina. Takvih nepokretnosti je sve više, i situacija je sve lošija, jer su gubici koje država, građani i privreda trpe zbog toga ogromni. Zato predlažemo da se sprovede masovno ozakonjenje, tamo gde je moguće, uz donošenje jasnih mera koje bi zaustavile dalju nelegalnu gradnju.
Izneli smo predloge i za uvođenje mehanizma za utvrđivanje „verovatnog imaoca prava“ na nepokretnosti na osnovu raspoložive dokumentacije radi evidentiranja u katastru, kao i unapređenja postupaka komasacije i eksproprijacije zemljišta, digitalizacije urbanističkog planiranja kroz uvođenje sistema eProstor, založnih prava, upravljanja javnom svojinom, oporezivanja nekretnina, rešavanja izazova zadružnog zemljišta i drugih postupaka. Verujemo da ćemo kad-tad morati da se pozabavimo svakim od njih, zato je bolje da ne čekamo da prođu godine i da ova pitanja rešavamo u paketu, kao poduhvat od državnog značaja, imajući u vidu milijarde evra zarobljene u nepokretnostima čiji pravni status je nejasan.
Ove godine rešena je dugogodišnja preporuka NALED-a za ukidanje naknade za konverziju zemljišta, što je ne samo otvorilo prostor za nove vredne investicije i gradnju, već nas je uverilo i da resorne institucije imaju sluha za rešavanje problema o kojima sada govorimo.
I za kraj, šta je to obeležilo godinu za vama?
Na prvom mestu to su naši ljudi, svi zaposleni u Izvršnoj kancelariji NALED-a i naši članovi i partneri koji stalno unose novu energiju i inovativne pristupe rešavanju problema, digitalizaciji i modernizaciji usluga. Takođe, jako je važno, da pohvalimo donošenje jednog novog zakona, na kojem su i naši ljudi vredno radili, a to je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji. Time je otvoren put za uvođenje eKartona, u kojem će prvi put, na jednom mestu, biti objedinjena istorija bolesti i lečenja građana iz domova zdravlja, bolnica, državne i privatne prakse. Mogu da najavim da će digitalizacija u zdravstvu ostati jedan od ključnih prioriteta NALED-a i naredne godine, tako da sam siguran da ćemo se prvom sledećom prilikom ponovo dotaći ove teme.
Tagovi
