Institucije u Srbiji sve manje otvorene za građane

    0
    Foto: Dragana Pešić – Lević

    Na konferenciji “Transparentno ka većoj odgovornosti institucija“ održanoj 16. juna u Beogradu, organizacija Partneri Srbija predstavila je rezultate dva istraživanja koja ukazuju da su institucije u Srbiji među najzatvorenijima u regionu, i da je pandemija koronavirusa dodatno uticala na smanjenje transparentnosti organa vlasti, posebno kada su u pitanju javne nabavke medicinske opreme i materijala.

    U okviru Regionalnog indeksa otvorenosti mreža nevladinih organizacija: Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija) zajedno sa Partnerima Srbija, sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Monitoring je prvi put sproveden 2017, i od tada se redovno sprovodi.

    Otvorenost institucija izvršne i zakonodavne vlasti se sprovodi kroz 4 tematske oblasti: transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost, a svaka od ovih oblasti sadrži niz indikatora. Princip transparentnosti podrazumeva da su organizacione informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni. Pristupačnost se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za slobodan pristup informacijama, te poboljšanje dostupnosti informacija kroz mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije s građanima, kroz različite e-usluge, i digitalnu komunikaciju sa građanima. Integritet obuhvata dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije, dok se učinkovitost odnosi na praćenje i evaluaciju politika koje sprovode institucije.

    U Srbiji je monitoring sproveden na uzorku koji čine Narodna skupština, Vlada, pokrajinska Skupština i Vlada, sva ministarstva (njih 21), i 44 organa uprave.

    Rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija sa 26,74% ispunjenih svih posmatranih indikatora na 3. mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona. Na začelju ove liste je Bosna i Hercegovina sa 21.31% ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana kada je otvorenost u pitanju je Severna Makedonija sa 33.14% ispunjenosti svih kriterijuma.

    Kada posmatramo rezultate po vrstama institucija, situacija nije mnogo bolja.

    Ukupna otvorenost kada se posmatraju svi parlamenti sve četiri države pokazuje da su naše dve skupštine najzatvorenije, ispunjavaju 43% indikatora, zatim sledi BIH sa 46, 25%, a ispred su Severena Makedonija sa 72 % i Crna Gora sa 85%. Što govori da prvorangirana država ima skoro duplo otvoreniji parlament od srpskih parlamenata.

    Kada posmatramo otvorenost vlada ove 4 države, Srbija opet zauzima poslednje mesto sa procentom od 38%, dok prvoplasirana Vlada Severna Makedonija ima 82%.

    Sve države ovde su prilično izjednačene kada se radi o ispunjenosti indikatora jer najlošije rangirana država, BiH, ispunjava 38%, Srbija je ocenjena sa 37%, dok najbolju ocenu ima Severna Makedonija, oko 58% ispunjenosti indikatora.

    Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji, i u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31% indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42% svih indikatora.

    Ovo su samo statistički podaci i oni nam zapravo ne govore mnogo, dok ne pogledamo šta to sve naši državni organi ne ispunjavaju od standarda otvorenosti i transparentnosti pa tako: ni republička ni pokrajinska Vlada ne objavljuju agende, zapisnike i transkripte sa sednica, kao ni dokumenta koja se na sednicama razmatraju. Sajtove obe institucije odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa i predloga budžeta.

    Trend smanjenja nivoa transparentnosti pokazale su i analize javnih nabavki medicinske opreme i materijala tokom pandemije koronavirusa. Tako su medicinske ustanove češće pribegavale pregovaračkim postupcima bez javnog poziva koji su manje transparentni, pozivajući se na hitnost situacije izazvane pandemijom. Česti su bili i postupci sa jednim ponuđačem, čak i situacijama kada je na tržištu postojao veći broj subjekata koji su mogli da daju ponudu naručiocima. Istraživanja su ukazala i na  čestu praksu zaključivanja okvirnih sporazuma, nakon kojih po pravilu sledi zaključenje ugovora o javnoj nabavci, po uslovima definisanim u sporazumu. Tako, iako je u periodu pre pandemije zaključenje okvirnog sporazuma sa samo jednim dobavljačem bio izuzetak, u javnim postupcima analiziranih javnih nabavki materijala za održavanje čistoće, sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala za potrebe COVID bolnice u Kruševcu, čak 54% njih okončano zaključenjem okvirnog sporazuma sa samo jednim privrednim subjektom. Medicinske ustanove nisu adekvatno vršile ni analizu tržišta, pa su očigledne i razlike u cenama iste vrsta dobara nabavljanih od strane različitih ustanova, kao i razlike u procenjenim i ponuđenim, odnosno ugovorenim cenama.

    Konferencija je organizovana u okviru projekta “Tajnost u oblasti javnog zdravlja”, a uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Na konferenciji su učestvovali Slavoljupka Pavlović pomoćnica generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nataša Petrović ispred Balkanskog fonda za demokratiju, Ana Toskić Cvetinović izvršna direktorka Partnera Srbija, Milica Kovačević programska direktorka Centra za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zoran Strika novinar portala 021, Kristina Kalajdžić istraživačica u Partnerima Srbija, Marina Mijatović iz organizacije Pravni skener, Katarina Baletić novinarka iz Nove ekonomije, Damjan Ožegović iz organizacije Transparency International BiH i Rade Panić predstavnik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.