(INFOGRAFIKA) Pad broja novozaraženih u Srbiji, “spremamo se za najgori scenario”, “najoštrije mere ako dnevni broj inficiranih pređe 1.500”

1
Foto: Profimedia

U poslednja 24 sata u Srbiji su na koronavirus testirane 6.503 osobe, 341 bila je pozitivna, dok je nažalost preminulo jedno lice.

U bolnice je primljeno 107 osoba.

Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta “Batut”, na respiratorima u bolnicama širom Srbije nalazi se 39 pacijenata.

Član vladinog Kriznog štaba za subijanje epidemije koronavirusa, epidemiolog Branislav Tiodorović ocenio je da o uvođenju “najoštrijih” mera treba razmišljati ukoliko broj novoinficiranih na dnevnom nivou dođe do 1.500. 

On je za današnji Blic naveo da na osnovu trenutne epidemiološke situacije i broja obolelih u Srbiji, “još uvek nije trenutak da se uvede policijski čas”. 

“Mi smo sada još uvek na broju koji je daleko ispod onog koji postoji oko nas i u Evropi jer mi spadamo u tri zemlje koje imaju najnižu stopu na 100.000 aktivnih slučajeva, a tu su još Estonija, Norveška i Turska dok su svi ostali u daleko većem riziku”, naveo je Tiodorović.

Ocenio je da se u narednih 10 do 15 dana može očekivati skok broja novoinficiranih.

“Ako ne budemo uspeli da suzbijemo bahato ponašanje koje se dešava, žurke, noćne izlaske i muzičke spektakle, možemo očekivati da će doći do povećanja broja”, dodao je epidemiolog.

Dr Kisić Tepavčević: “Trebaju nam rigorozne mere, realno je da ćemo imati više od hiljadu zaraženih dnevno…”

Zamenica Instituta “Batut” dr Darija Kisić Tepavčević je rekla da se “Srbija sprema za najgore moguće scenarije”.

“Predviđanja da će biti preko hiljadu zaraženih jesu realna ako se nastavi ovim tempom. To nam logično govori da imamo više rezervoara i da nam preti veći broj zaraženih”, rekla je Kisić Tepvačević, a prenosi Blic.

Ona je komentarišući izjavu njenog kolege profesora Branislava Tiodorovića da će se policijski čas uvesti ako bude zaraženih više od 1.500 u danu rekla da su to neke arbitrarne granice gde bi se očekivalo da se mere pooštre.

“Da se pridržavamo mera ne bi nam bile potrebne rigorozne mere, pošto se ne pridržavamo, trebaju nam. Ne mogu da vam preciziram odgovor kada će biti nove mere”, istakla je ona.

Kaže i da neće dozvoliti da se virus nekontrolisano širi.

“Oko 730 ljudi je u bolnicama. Počela je i Arena da prima kovid pozitivne… To ne znači da su puni kapaciteti u postojećim bolnicama, a glavna strategija SZO je hospitalizacija samo srednje teških i teških pneumonija”, navela je dr Kisić.

Ona je istakla da je “noćna mora” situacija kada ne možete da zbrinete sve pacijente.

“Vidimo koliko se eksplozivno širi korona, cela populacija jeste otpornija. Ne znamo još ništa o dužini imuniteta. Dosta se čini kao da tapkamo u mestu”, objasnila je dr Kisić Tepavčević.

Ona je rekla da su u čitavom svetu pa i kod nas uočena rezaražavanja pa i treći put.

“Leti smo se opuštenije ponašali, to i jeste ljudski, ali to virus sačeka”, rekla je doktorka.

Kisić Tepavčević je istakla i da je Evropa sada žarište.

“Vidimo kako je Kina brzo počela da drži virus pod kontrolom, jedino ovim merama o kojima stalno pričamo” – zaključila je dr Kisić Tepavčević.

Lončar: “Srbija se sprema za najgori scenario, mislim da smo se previše opustili…”

Kandidat za ministra zdravlja dr Zlatibor Lončar je izjavio da je jedna od tema na sastanku sa direktorima kovid bolnica bila i priprema za rad bolnica u Batajnici i Kruševcu.

“Treba se pripremiti, tu je hiljade lekara, i drugih medicinskog i nemedicinskog osoblja da bi te bolnice finkcionisale”, rekao je Lončar.

“Spremamo se za najgori scenario. Gledamo šta se dešava u Evropi i regionu. Mislim da smo se opustili više nego što je trebalo. Imali smo i imamo i jedan dobar rezultat, ali to može da se poništi ako nastavimo dalje ovako”, izjavio je Lončar, prenosi RTS.

Apelovao je na sve građane da “pokušamo da prestanemo da se igramo mačke i miša”.

“Kao što ste videli, kada smo poštovali mere imali smo najbolji rezultat u Evropi. Imamo problem tamo gde se one ne sprovode. A to je tamo gde su masovna okupljanja. Molim u ime svih lekara i medicinskih sestara, imajte na umu da postoji 90 procenata ljudi koji nemaju koronu i moraju da se leče”, rekao je Lončar.

“Privremena bolnica u Areni krenula sa radom

Kandidat za ministra zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je nakon sastanka sa direktorima kovid bolnica da je povećan broj pregleda i povećan broj onih koji ostaju na bolničkom lečenju.

“Kada imamo te brojeve, onda možemo da pretpostavimo da će biti i većeg broja ljudi na respiratorima i onih koji će, nažalost, preminuti. Ne postoji zdravstveni sistem koji može da primi pola građana te zemlje. Privremena bolnica u Areni je krenula sa radom juče od podneva. Tamo već imamo 14-15 pacijenata. Popunjenost kovid bolnica u Beogradu je prešla 60-70 procenata”, rekao je Lončar.

Ne postoji namera da u toj bolnici budu pacijenti na respiratoru, ali, kako ističe, “u svakom momentu će svako pogoršanje moći da se tretira, jer ćemo tu imati adekvatne stručnjake, opremu i uslove”.

“Ubuduće imaćemo preraspodelu pacijenata i u VMC “Dr Dragiša Mišović” i na Bežanijskoj kosi gde ćemo videti u kakvom su stanju pacijenti. Oni koji su u boljem stanju oni će ići u Arenu, a oni koji su u težem stanju, ostaće u bolnici. To važi za nove pacijente i to važi na nivou cele Srbije”, rekao je Lončar.

Apelovao je na sve pacijente da se čim posumnjaju na koronu jave kod lekara.

O novim vakcinama…

U domove zdravlja u Srbiji u narednih dan ili dva stižu dodatne količine od 50.000 doza uvozne vakcine protiv sezonskog gripa, rekao je Lončar, a prenosi portal B92.

On je, nakon sastanka sa direktorima kovid bolnica, rekao novinarima da u domovima zdravlja trenutno ima Torlakovih vakcina protiv sezonskog gripa i da su one apsolutno bezbedne. Mogu da ih prime građani od 18 do 65 godina.

“Naši kamioni danas idu po dodatne količine, to je dodatnih 50.000 doza koje treba u narednih dan ili dva da stignu. Nakon toga na svakih nekoliko dana stizaće dodatne količine”, rekao je Lončar.

Savetuje građanima, koji žele da se zaštite od gripa, da se upišu u nadležnom domu zdravlja da žele da se vakcinišu i biće pozvani čim stigne vakcina.

“U naredni dan, dva očekujemo dodatnih 50.000 doza koje će biti raspoređene u svim domovima zdravlja u Srbiji. Stižu nam i dodatne količine Torlakove vakcine”, rekao je ministar.

On je naveo da će građani moći da biraju da li će da prime Torlakovu ili vakcinu iz uvoza.

“Ima dosta ljudi koji insistiraju baš na Trlakovoj vakcini.Imamo rekordan obuhvat vakcinacijom i to je dobar preduslov da nam se ne ukrste sezonski virusi (kao što je grip) sa koronom”, zaključio je ministar.

Dr Ostojić: “Imamo bebu od pet meseci zaraženu koronavirusom…”

Dr Olivera Ostojić, rukovodilac Dečje klinike KBC “Dr Dragiša Mišović” ističe za RTS da su deca koja se nalaze na lečenjeu u toj ustanovi u dobrom stanju i da se broj ne povećava drastično, prenosi RTS.

“Trenutno je u našoj bolnici sedmoro pacijenata. Za vikend je bilo devetoro. Nema puno dece. Imamo dete od pet meseci koje je visoko febrilno koje nije lošeg opšteg stanja, ali je kovid pozitivno i primljeno je u bolnicu da se isprati njegovo stanje”, istakla je Ostojićeva.

Na lečenju su, navodi, deca od pet meseci do 18 godina.

Profesor koji stoji iza projekta oksfordske vakcine: “Iznenadio bih se ukoliko na proleće pandemija ne bude pod kontrolom”

Medicinski radnici i visokorizični pacijenti najverovatnije će primiti vakcinu protiv COVID-19 do kraja godine, izjavio je direktor oksfordskog Instituta Džener Edrijan Hil, koji učestvuje u razvoju vakcine u saradnji s farmaceutskom kompanijom AstraZeneca.

Dr Hil je potvrdio da će hitno odobrenje vakcine omogućiti da najugroženije grupe dobiju vakcinu dok je ona još uvek u poslednjoj kliničkih fazi ispitivanja, prenosi Jutarnji list.

Nakon toga će uslediti finalno odobrenje za masovnu upotrebu, što znači da bi ostatak populacije mogao da se vakciniše početkom 2021. godine.

Dr Hil predvodi naučni tim za razvoj vakcine. On je priznao da je u toku trka s vremenom, ali veruje da je zaista moguće da vakcinacija započne pre katoličkog Božića.

U toku je proizvodnja milijardu doza vakcine u deset pogona kompanije AstraZeneca širom sveta.

“Bio bih jako iznenađen ako se pandemija ne bi primirila do kraja proleća, barem u Britaniji… Doći ćemo do faze u kojoj ćemo imunitet krda postići putem vakcinacije”, izjavio je optimistično dr Hil.

Dve faze uspešnog klinčkog ispitivanja potvrdile su da je oksfordska vakcina sigurna i da izaziva snažan odgovor imuniteta. Treća faza je u toku i prilično je poodmakla. U trećoj fazi ispitivanja potvrđuje se delotvornost i bezbednost vakcine, odnosno, utvrđuje se da li vakcina ima negativne posledice po zdravlje učesnika studije. Ova faza obuhvata hiljade ispitanika i može trajati nekoliko godina.

Oko 10.000 dobrovoljaca uključeno je u ispitivanje vakcine u Velikoj Britaniji koje sprovodi Institut Džener. Uključeni su i dobrovoljci iz Brazila i Južne Afrike. Ispitivanja sprovode i partneri Instituta u Indiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Naredna kritična faza u procesu ispitivanja vakcine jeste “razotkrivanje” rezultata ispitivanja, kada će se analizirati rezultati istraživanja učesnika koji su primili pravu vakcinu u odnosu na dobrovoljce koji su primili placebo.

Sve do tada, niko od učesnika, pa čak ni članovi naučnog tima neće znati ko je primio vakcinu, a ko placebo.

Profesor Hil je istakao da je “razotkrivanje” stvar koja će biti sprovedena u bliskoj budućnosti, ali regulatorne agencije u različitim zemljama imaju različite zahteve koji se moraju ispuniti pre odobrenja vakcine.

Naučni tim planira da traži hitno odobrenje za ugrožene pacijente na osnovu privremenih rezultata, dok ispitivanja još uvek traju.

“Privremena dozvola će se odnosti samo za hitnu upotrebu, a ne i za odobrenje za masovnu upotrebu”, nagalasio je dr Hil.

“Regulatorna tela žele više podataka o sigurnosti i delotvornosti vakcine pre nego što daju dozvolu za masovnu upotrebu. Prioriteti u ovoj zemlji su prilično jasni. Vakcinisaćemo najpre rizične osobe, a onda mlade, sposobne i zdrave osobe koje su manje rizične za razvoj teške infekcije COVID-19. Mislim da će to učiniti većina zemalja. Dakle, za ovu godinu tražimo odobrenje za hitnu upotrebu vakcine, za najugroženije, a zatim početkom sledeće godine za sve ostale”, naglasio je dr Hil. 

Medicinari i drugi radnici na udaru takođe bi imali prednost pri vakcinisanju na osnovu privremene dozvole.

Profesor Hil je sugerisao da bi podaci dobijeni na malom uzorku od tek 20 slučajeva mogli da ponude statistički značajne dokaze da je vakcina delotovrona, ali da ni to možda neće biti dovoljno za odobrenje u svim zemljama.

Britanski list San je danas saopštio kako je osoblju londonskih bolnica rečeno da bude spremno za primanje prve serije vakcina koje su razvili Univerzitet u Oksfordu i kompanija AstraZeneca.

List prenosi da je zaposlenima bolnice, čije se ime ne navodi, rečeno da se pripremi za vakcinaciju “u prvoj nedelji novembra”.

Oksfordska vakcina, koja se smatra najbližoj cilju u trci za zaštitu ljudi od koronavirusa, izazvala je dobar imunološki odgovor kod starijih ljudi, prenosi Fajnenšl tajms navode izvora upućenih u rezultate treće faze istraživanja.

Otkriće da vakcina stvara antitela i T ćelije i kod ljudi starijeg doba, izazvalo je opravdani optimizam među naučnicima koji rade na razvijanju vakcine.

Starost je jedan od glavnih otežavajućih faktora u borbi sa koronavirusom, piše FT, i dodaje da je poznato da imuni sistem slabi kako ljudi stare i da je ta činjenica plašila istraživače koji su mislili da će stariji ljudi teže stvarati antitela ili da ih makar neće stvarati u dovoljnoj količini.

Ipak, podaci pokazuju da je imunološki odgovor starijih ljudi posle primanja vakcine veoma dobar.

Ovakvi podaci ne garantuju da će vakcina biti efikasna u zaštiti starijih ljudi, dodaje FT, a takve garancije nećemo moći da dobijemo sve dok ne budu analizirani puni podaci ispitivanja za tu starosnu grupu.

Međutim, razloga za optimizam ima, a to će postati jasno kada podaci budu objavljeni i u medicinskim časopisima.

Džonatan Bol, profesor sa Univerziteta Notingem, rekao je da bi ovo mogao da bude dobar znak.

“Ako vakcina zaista pokazuje dobre rezultate kod starijih od 55 godina, onda je to veliko ohrabrenje”, rekao je Bol.

Očekuje se da će detalji ispitivanja uskoro biti objavljeni u nekom stručnom medicinskom časopisu, ali FT ne navodi o kojoj je publikaciji reč. 

Vakcina koju razvijaju AstraZeneca i istraživači s oksfordskog Univerziteta, smatra se vodećom u trci za proizvodnju vakcine protiv COVID-19.

Očekuje se da će ova vakcina biti jedna od prvih među velikim farmaceutskim kompanijama koja će dobiti odobrenje regulatornih tela, zajedno s Pfizerovim i BioNTechnovim kandidatima.

Izvršni direktor AstraZeneca Paskal Soriot u junu je rekao da će vakcina najverovatnije pružati zaštitu oko godinu dana.

Vakcinu su razvili naučnici sa Univerziteta u Oksfordu, a u aprilu su je odobrili i u kompaniji AstraZeneca.

Britanski proizvođač lekova do sada je potpisao nekoliko ugovora o snabdevanju i proizvodnji vakcina s kompanijama i vladama širom sveta.

Dva simptoma koronavirusa zbog kojih se povećavaju šanse za hospitalizaciju

Ne postoje “dobri” simptomi koronavirusa. Međutim, neki su zasigurno gori od drugih.

Dok naučnici otkrivaju sve više o ovom misterioznom virusu, sve je jasnije da, ako imate određene simptome, vaša bolest se može razvijati drugačije.

Jedna nedavna studija, koja doduše još nije prošla recenziju, pokazala je da dva simptoma koronavirusa mogu dovesti do veće šanse za hospitalizaciju među onima koji pate od tzv. “dugotrajnog” covida, iako se možda ne čine gori od drugih. Ti simptomi su dugotrajna visoka temperatura i gubitak apetita, prenosi N1.

Tim istraživača koristio je aplikaciju, putem koje su prikupili podatke više od 4.100 pacijenata, koji su preboleli koronavirus i otkrili da je oko 13 posto pacijenata bolovalo od tzv. “dugotrajnog” covida-19, dugotrajnog tipa bolesti koji traje duže od 28 dana.

Dodatnih 20 posto bilo je bolesno duže od osam nedelja, a jedan od 50 duže od 12 nedelja. Od tih pacijenata koji su imali dugotrajni koronavirus, oni koji su imali pet ili više simptoma tokom prve nedelje bolesti imali su veću šansu da boluju duže. Međutim, čak i među njima dva simptoma su se izdvojila.

“Kod onih pojedinaca koji su bolovali od dugotrajnog koronavirusa, dugotrajna visoka temperatura i gubitak apetita bili su snažni pokazatelji da će osoba možda morati ići u bolnicu”, pojašnjava studija.

Ovo znači da su, među onima koji su patili od tzv. dugotrajnog covida, ljudi s ova dva simptoma bili najteže pogođeni. Studija upozorava da ne smemo generalizovati na temelju njihove analize, a ističe i sopstvena ograničenja – posebno činjenicu da su ispitanici, tj. oni čiji su podaci prikupljeni bile uglavnom žene, mlađe od 70 godina i same su prijavljivale svoje podatke, piše bestlifeonline.

Izrael započinje prva klinička ispitivanja vakcine protiv COVID-19: “Pokazala se delotvornom…”

Izrael će početkom novembra započeti svoja prva klinička ispitivanja vakcine protiv novog koronavirusa, objavile su vlasti koje pokušavaju da obuzdaju drugi talas zaraze.

Na samom početku pandemije izraelski premijer Benjamin Netanjahu dao je zadatak državnom Institutu za biološka istraživanja (IIBR) da razvije vakcinu protiv virusa koji je toliko ljudi usmrtio širom svetsa, prenosi N1.

Vlasti su objavile da će prva klinička ispitivanja potencijalne vakcine nazvane “BriLife”, početi 1. novembra.   

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) trenutno navodi četrdesetak “kandidata za vakcinu” za koju traju klinička ispitivanja na ljudima širom sveta.  

Deset vakcina je u najnaprednijoj, 3. fazi, u kojoj se meri delotvornost vakcine među desetinama hiljada dobrovoljaca na nekoliko kontinenata.   

Laboratorije biološkog instituta proizvele su vakcinu koja  je izazvala “delotvoran imunološki odgovor” kod malih životinja poput miševa, hrčaka i kunića i većih poput svinja, rekao je dr Šmuel Šapira, direktor IIBR.  

U novembru će laboratorija početi prvu fazu kliničkih ispitivanja na dva dobrovoljca stara između 18 i 55 godina koje su izabrale bolnice Šeba i Hadssa, naglasio je Šapira.   

U zavisnosti od prvih reakcija vlasti će preći sa 2 dobrovoljca na 80 u prvoj fazi, i zatim u decembru na 980 u drugoj fazi i na 25.000 u trećoj, i posljednjoj fazi kliničkih ispitivanja predviđenih za aprili, odnosno maj sledeće godine.   

Do sada je proizvedeno 25.000 doza, a proizvodnja bi trebala da se poveća na 15 miliona doza, ili više od broja stanovnika ( devet miliona). 

Koronavirus u regionu, Evropi i svetu

U Hrvatskoj pad broja novozaraženih u poslednja 24 sata: Preminulo 15 osoba

Hrvatska je u poslednja 24 sata zabeležila 828 novih slučajeva zaraze koronavirusom, te je broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj danas ukupno 10.919, saopštio je Nacionalni štab civilne zaštite.

Među njima su 864 pacijenta na bolničkom lečenju, dok je na respiraotrima širom zemlje ukupno 65 pacijenata.

Od posledica zaraze koronavirusom, u poslednja 24 sata na teritoriji Hrvatske je preminulo 15 osoba.

Podsetimo, juče je u Hrvatskoj zabeleženo 2.421 novi slučaj zaraze virusom.

Slovenija ponovo registrovala više od 1.000 novozaraženih: Procenat pozitivnosti 30 odsto

Slovenija je u poslednja 24 sata registrovala 1.113 novozaraženih koronavirusom, dok je od posledica virusa preminulo sedam osoba.

U poslednja 24 sata, na prisustvo virusa testirano je 3.682 osobe, a procenat pozitivnosti – broj pozitivnih slučajeva u odnosu na broj testiranih – iznosi više od 30 odsto (30,22), saopštila je slovenačka vlada, a prenosi Blic.

Na bolničkom lečenju nalazi se 523 osoba, od kojih je 82 na odeljenju intenzivne nege, a stopa incidencije je 727 na 100.000 zaraženih, prenosi portal 24UR.

Zbog povećanog broja obolelih vlada je uvela nove mere, a jedna od njih je da ukoliko se nalazite u zelenoj oblasti ne morate da nosite masku ukoliko držite distancu od tri metra.

U BIH 701 novozaraženih koronavirusom, preminulo 17 osoba

(Beta) – U pоslеdnjа 24 čаsа u Bosni i Hercegovini potvrđen je 701 novi slučaj zaraze koronavirusom među 1.833 laboratorijska uzorka.

Registrovano je 17 smrtnih slučajeva, 12 u Federaciji BiH i sedam u Republici Srpskoj.

U Federaciji BiH u protekla 24 časa koronavirus je potvrđen kod 383 od 952 testirana laboratorijska uzorka.

Novi slučajevi zabeleženi su u svim kantonima u tom entitetu.

U RS je testiran od 881 laboratorijski uzorak, a koronavirus je potvrdne u 318.

I dalje je najveći broj novih slučajeva u Banjaluci – 184, a novooboleli su registrovani u još 25 gradova i opština u RS.

Od početka pandemije u BiH je od koronavirusa obolela 41.591 osoba, a 10.099 je umrlo.

U Rusiji novi rekord – više od 17.000 novoificiranih koronavirusom…

U Rusiji je za poslednja 24 sata registrovano novih 17.347 novih slučajeva infekcije koronavirusom, što je novi rekord od početka epidemije.

Aktivnih slučajeva je trenutno 358.959, dok su od početka pandemije registrovane ukupno 1.531.224 inficirane osobe.

Za poslednja 24 sata preminulo je 219 osoba, ozdravila su 7.574 pacijenta.

Najviše zaraženih je u Moskvi (5.224), Sankt Peterburgu (715) i u Moskovskoj oblasti (499).

U Moskvi će u okviru mera borbe sa koronavirusom biti zabranjen ulazak osobama sa povišenom temperaturom u gradski prevoz, saopštile su gradske vlasti.

Na autobuskim i stanicama metroa pojavili su se aparati termovizori koji pokazuju temperaturu putnika. Ako je temperatura povišena, putniku neće biti dozvoljeno da uđe u vozilo.

Tokom prošle nedelje na svim stanicama metroa instalirano je više od 400 termovizora.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je situacija sa širenjem COVID-19 u Rusiji teška, i da predesednik Vladimir Putin dobija informacije iz svih regiona.

Merkel: “Situacija je dramatična, postoji opasnost da nećemo imati dovoljno kreveta…”

Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je danas da je situacija u Nemačkoj opasna i da je svaki dan u borbi protiv koronavirusa odlučujući.

Ona je nagalsila da aktuelne mere protiv širenja infekcije COVID-19 nisu dovoljne i da postoji opasnost od preopterećenja intenzivnih odeljenja u bolnicama.

Trenutno se u Nemačkoj udvostručuje broj novozaraženih na nedelju dana, što pokazuje da mere nisu dovoljne i da nema usporavanja epidemiološkog razvoja, prenosi RTS.

Merkelova je partijskim kolegama rekla da bi se zemlja uskoro mogla naći pred teškim stanjem po pitanju slobodnih kreveta u intenzivnoj nezi.

“Ovaj rast mora biti zaustavljen. Sitiuacija je veoma dramatična”, rekla je ona, prenosi Bild.

Šef kabineta Helge Braune je rekao da je strah od korone u stanovništvu opao.

I on je upozorio da će u jednom trenutku intenzivna odeljenja biti puna, zbog čega je apelovao na građane da smanje socijalne kontakte, kako bi širenje virusa ponovo bilo stavljeno pod kontrolu.

U petak je planiran novi sastanak kancelarke Merkel i premijera 16 nemačkih pokrajina.

Merkelova je najavila da želi ovaj put oštrije, zajedničke mere u borbi protiv koronavirusa.

1 KOMENTAR

  1. Duži tekst nisam video
    Ao ispiranju mozga nemam komentar
    Opet ista šema ko sa Tomicom i njegovim vakcinama…kao besplatne pa to će svenarod daplati…gadite mi se Lihvari samo pare.

Comments are closed.