(INFOGRAFIKA) Novi podaci o epidemiološkoj situaciji, Krizni štab ne smatra da je izgubio kontrolu, otvoreno pismo nezadovoljnih lekara, kakva će biti dostupnost vakcine…

0
Foto: Profimedia

U poslednja 24 časa u Srbiji je testirano rekordnih 10.310 osoba, njih 352 bilo je pozitivno na korona virus, a preminulo je devet lica.

Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja, u bolnicama širom Srbije je na respiratorima 198 pacijenata.

Hospitalizovana su 4.722 pacijenta.

Do sada je u Srbiji preminuo 491 pacijent zaražen koronavirusom.

“DA LI SMO IZGUBILI KONTROLU U JEDNOM TRENUTKU? NE.”

Na redovnoj konferenciji za štampu građanima se obratila zamenica direktora instituta Batut doktorka Darija Kisić Tepavčević, koja je tom prilikom govorila o

Naglasila je da ne treba govoriti o kineskom ili švedskom modelu u Srbiji.

“U našoj zemlji može da bude jedino srpski model. U svakom momentu radimo ono što je najbolje za našu populaciju i za zdravlje našeg naroda. U početku je bio konzervativan, restriktivan model. Za to vremene poboljšani su uslovi, ojačan je zdravstveni sistem. Kada je došlo vreme za koje smo mislili da će uticati na dodatno smanjenje virusa, postepeno smo ukidali konzervativan pristup”, rekla je dr Kisić Tepavčević.

O reakcijama više od 300 lekara i njihovom otvorenom pismu dr Darija Kisić Tepavčević rekla je da “svako ima pravo na svoj stav i da 33.000 lekara u Srbiji mogu da imaju drugačije mišljenje”.

“Među kolegama koje su se javile otvorenim pismom nema epidemiologa, imunolga, ali verujem da imaju dovoljno kompetencija da govore o virusu. Nisam videla konkretne zamerke. Direktno nas je kontaktirao veliki broj kolega koji su želeli da povuku ime sa svog spiska”, rekla je ona.

Na pitanje novinara o ličnoj odgovornosti članova Kriznog štaba, doktorka Kisić Tepavčević rekla je da su mere popuštene na osnovu tadašnjih pokazatelja koji nisu bili karakteristični samo za Srbiju već za ceo svet.

“Da li osećam odgovornost i da li mislim da smo izgubili kontrolu nad epidemiološkom situacijom? Ne.”

Kasnije je objasnila da je to pitanje vrlo nezgodno “zbog toga što je ista situacija u čitavom svetu i jer niko zapravo nije znao kakav je ovo virus”.

OTVORENO PISMO NEZADOVOLJNIH LEKARA

Grupa od više od 300 lekara okupljenih u neformalnoj grupi “Ujedinjeni protiv kovida” u otvorenom pismu upućenom Vladi Srbije i ostalim nadležnim institucijama oštro se ogradila od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 i zatražila njegovu smenu, navodeći da se Srbija našla u javno-zdravstvenoj katastrofi.

Lekari koji su svojim potpisima stali iza otvorenog pisma zahtevaju i da se formira novi Krizni štab, da se istraže navodi o zataškavanju podataka, kao i da se “stane na put zastrašivanju i politizaciji koji narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika”.

Kao lekari koji su položili zakletvu u kojoj, između ostalog, piše “održavaću svim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja”, potpisnici proglasa smatraju da im je “moralna i profesionalna obaveza da ukažu na ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze”.

“Naša ljudska i profesionalna reakcija na stvarnost sa kojom se medicinski radnici svakodnevno susreću u svom radu dovela je do ove inicijative”, navela je ova grupa lekara.

Kako su istakli, tehnički organizatori su prvi potpisnici proglasa. “Ne postoje formalni organizatori mimo potpisnika proglasa, i on pripada svima nama”, naglasili su inicijatori, dodajući da inicijativa ostaje otvorena za sve lekare koji svojim potpisima žele da pruže podršku nastojanju da se vrati poverenje građana u zdravstveni sistem Srbije.

Otvoreno pismo koje je dosad potpisalo više od 300 lekara iz zdravstvenih ustanova širom Srbije prenosimo u celosti:

“Mi, dole potpisani medicinski radnici Republike Srbije, odlučujemo se na javno istupanje jer ne vidimo drugo rešenje za javno-zdravstvenu katastrofu u kojoj se naša država nalazi. Ne samo Hipokratova zakletva, već i opšta etika nalaže da ukažemo na probleme koji su zdravstvene radnike doveli u ovu situaciju i otežavaju im dalji rad. U interesu je javnosti da se ovi problemi istraže, odgovorni pojedinci i institucije procesuiraju i naprave koraci ka zdravstvenom sistemu bez straha i prevage politike nad stručnošću.

Potpuno popuštanje protivepidemijskih mera u predizbornom periodu (mitinzi, utakmice, turniri, proslave i sl.) dovelo je do gubitka kontrole nad epidemiološkom situacijom i to se nikako ne može opravdati stručnim motivima. Konfuzija povodom broja obolelih i preminulih je izazvana neslaganjem sa statističkim i epidemiološkim očekivanjima, saznanjima iz svakodnevnog rada, te kontradiktornim izjavama u javnosti. Sve to je ozbiljno uzdrmalo zdravstveni sistem i narušilo poverenje i građana i zdravstvenih radnika u isti. Iz tog razloga želimo da se oštro ogradimo od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19.

Njihove zahteve pogledajte OVDE.

“NE ZNAČI DA ĆE BITI DOVOLJNA KOLIČINA VAKCINA ZA SVE…”

“Polažemo velike nade u vakcinu, i nadamo se da bi prve vakcine možda mogle da budu na tržištu do kraja ove godine. Međutim, to ne znači da će biti dovoljno količina vakcina za sve”, izjavio je u Novom danu Marijan Ivanuša, direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji za N1.

“Još uvek je situacija jako kritična, pogotovo u Americi. Tu ne mislim samo na SAD, već i na južnoameričke države poput Brazila, Perua i Čilea. Takođe, u Južnoafričkoj republici jako brzo raste broj novoobolelih. Imamo povećanje brojeva obolelih i u Iranu, Rusiji, Indiji, tako da ima jako puno zemalja gde se virus brzo širi. Za razliku od njih, ima i zemalja gde su vrlo dobro radili i gde imaju malo obolelih. To su Vijetnam, Gruzija i Slovačka”, navodi Ivanuša.

Dodaje da se epidemiološka slika u zemljama širom sveta menja jako brzo, i situacija se generalno pogoršava.

“Na razvoju vakcine se puno radi. Trenutno se radi na nekih 160 vrsta vakcina, a oko 20 je u kliničkim ispitivanjima. Polažemo velike nade u vakcinu, i nadamo se da bi prve vakcine možda mogle da budu na tržištu do kraja ove godine. Međutim, to ne znači da će biti dovoljno količina vakcina za sve. Ako pođe, kako bi trebalo, očekujemo širu vakcinaciju tek polovinom sledeće godine”, kaže Ivanuša.

Govoreći o načinu na koji će se distribuirati vakcina, kao i koje zemlje će imati prioritet, on navodi da je to važno pitanje na kome SZO zajedno sa partnerima intenzivno radi, jer podseća da postoje zemlje koje imaju dovoljno novca da potencijalno kupe sve količine vakcina u narednom periodu.

“Radimo na tome da sve zemlje dobiju potrebne vakcine, odnosno da se raspoložive vakcine podele koliko god je to moguće. Upućen je poziv zemljama koje bi potvrdile da li su zainteresovane za ovakvu aktivnost, kako bi se nabavila vakcina za sve zemlje zajedno, pa bi se podelile po dogovorenim pravilima”, napominje Ivanuša.

Govoreći o grupama populacije koje će prve dobiti vakcinu, on ističe da će to biti zdravstveni radnici i ostale profesije koje su najugroženije.

“Čini se da je vakcina i blizu, i daleko, tako da moramo primeniti zdravstvene mere, i učiti od onih zemlja koje su dobro odradili posao”, poručuje Ivanuša.

On je kritikovao zdravstvenu politiku koju je sprovodila Velika Britanija na početku epidemije, vezanu za masovno prokužavanje, i ističe da umesto toga zemlje samo treba da sprovode pravila zaštite, pre svega socijalne distance i higijene.

Ivanuša je podvukao da nema jakih dokaza da je virus ojačao, kako se to u poslednje vreme predstavlja, već je “stabilan”.

“Istina je da kada imate veliki broj obolelih, imate i veći broj ljudi koji imaju teži oblik infekcije”, izričit je on.

Upozorava da je ono što je potvrđeno da su hronični bolesnici ugroženiji od ostalih kategorija, kao i da kod pojedinih obolelih pacijenata “imunski odgovor tela nakon infekcije napravi veliki deo štete, veću nego sam virus”.

Govoreći o koronavirusu kod trudnica, kaže da se pokazalo da se kod pojedinih trudnica može razviti težak oblik bolesti, kao i da bolest može imati kobne posledice za plod.

Ivanuša je naveo i da je infekcija kod pojedinih bolesnika ostavlja duže posledice, a da su na udaru najviše pluća, jetra, bubrezi i srce.

“Ljudi moraju da shvate da se radi o ozbiljnoj bolesti i da primenjuju mere predostrožnosti i zaštite”, zaključio je Ivanuša.