Kažu oni koji se smatraju „pravim NBA fanovima“ da je Ol star glupost i da je u vreme kada se organizuju te egzibicije sa zakucavanjima, trojkama i revijalnim utakmicama, bolje gledati snimke starih dobrih NBA finala.
Međutim, u Čikagu se dogodilo nešto što do sada nije.
Utakmica je bila revijalna, dok se nije došlo u poslednju četvrtinu, a onda je prštalo na sve strane.
Bilo je određeno da se igra do 157, ne 12 minuta, ne po toliko i toliko napada, nego do 157, pa ko pre stigne.
I stigla je Lebronova ekipa. Tako što je Entoni Dejvsi dobio dva slobodna bacanja pri rezulatu 156:155, prvo je promašio, a zatim ubacio drugo.
Prethodno je Džoel Embid ubacio dva bacanja.
Bilo je u četvrtoj četvrtini vrhunske odbrane (do duše, malo je bilo) iako se trčalo na sve strane. Bilo je faulova u napadu. Bilo je zanimljivih šuteva i rešenja.
Igrači su se zaletali na sudije zbog nekih odluka, treneri protestovali, pozivali da se pregledaju snimci…
Čak i ako je sve to bilo odglumljeno, bilo je zabavno. Zabavnije nego sklanjanje protivniku da što lepše zakuca i puštanje 200 šuteva za tri poena.
Pogledajte četvrtu četvrtinu i procenite sami.
Tagovi
