Prema podacima Alternative za bezbednije hemikalije – ALHem, čak sedam od 15 testiranih plastičnih igračaka i predmeta za negu dece sadrži opasne supstance – ftalate, zbog čega je pokrenuta kampanja „Igračka plačka“.
Programska koordinatorka ALHemaJasminka Ranđelović objasnila je u Danu uživo TV N1 da su ftalatigrupa organskih jedinjenja koja se namerno stavljaju u plastiku da bi ona bila mekana i savitljiva.
„Ftalati su klasifikovani kao opasni po zdravlje ljudi, izazivju negativne efekte, toksični su po reproduktivne organe, odnosno utiču na smanjenje plodnosti, i remete rad hormonskog sitema“, upozorava gošća Dana uživo.
Dodaje da su naročito kritična doba detinjstva i puberteta, i da su ftalati jako opasni po trudnice.
„Poslednja istraživanja pokazala su da ftalati usporavaju razvoj govora, i utiču na to da devojčice ranije ulaze u pubertet“, ističe Ranđelović.
Po evropskim i nacionalnim propisima, dozvoljena količina ftalata u igračkama je do 0,1 odsto, a sedam testiranih igračaka sadržalo je od 0,5 do čak 31 odsto ftalata. Detaljne rezultate istraživanja sa popisom testiranih igračaka možete pogledati na sajtu ALHema.
Ranđelović savetuje potrošačima da izbegavaju plastične igračke koje na sebi imaju reciklažnu oznaku 3 (trougao u kojem se nalazi broj 3), jer ta oznaka znači da su one napravljene od polivinil hlorida, tj. PVC plastike, i kod njih je najveća verovatnoća da sadrže ftalate.
Od takve plastike su, kako kaže, napravljene pre svega igračke za kupanje, mekane lutke, mekane lopte i konjići, ali i pojedini predmeti za negu dece, poput nekih flašica, cucli, pa čak i portikli.
Ranđelović preporučuje da se izbegavaju i predmeti sa reciklažnom oznakom 7, jer je reč o predmeti od polikarbonata koji mogu sadržati bisfenol A (BPA).
Programska koordinatorka ALHema kaže i da su testiranje igračaka sproveli u akreditovanoj laboratoriji Instituta za javno zdravlje „Batut“ i da su o rezultatima obavešteni nadležni organi, ali da nikakvog odgovora nije bilo.
„Posle dva meseca smo ih pronašli (igračke sa nedozvoljenom količinom ftalata) i kupili neke od njih, za šta posedujemo dokaz – fiskalni račun“, ističe ona.
Podseća i da se u EU na igračke stavlja znak usaglašenosti (CE) koja je garancija da je proizvod bezbedan, kao i da je u Srbiji nedanvno usvojen novi Zakon o predmetima opšte upotrebe, a posle usvajanja podzakonskog akta, na igračke će morati da se postavlja nacionalni znak usaglašenosti.
Ranđelović je skrenula pažnju i na to da na sajtu Ministarstva trgovine postoji baza podataka nebezbednih proizvoda – NEPRO, u kojoj su navedeni svi podaci i fotografije nebezbednih proizvoda, kako bi potrošač imao pravo da proizvod vrati i da mu se refundira novac.
Tagovi
