I Njegoš je planirao da ode u Ameriku: “Nemojte se začuditi ako čujete da sam se navezao na Atlantski okean…”

0
ROBERT ATANASOVSKI / AFP / Profimedia

“Ja još od prsah stradam.” Tako je u pismu, koje je iz Trsta poslao u Crnu Goru 23. novembra 1850. godine, Petar Petrović Njegoš govorio o svom pokušaju da pronađe sebi lek. Odatle je produžio do Beča, da bi se odmah potom vratio u Italiju i pred kraj godine, iz Venecije, Vuku Karadžiću napisao da se sve bolje oseća.

Početkom 1851. godine u Napulju ga je sreo Ljuba Nenadović i taj će susret još kako uticati na percepciju o Njegošu svih onih koji pročitaju “Pisma iz Italije”.

U Nenadovićevim beleškama, iz marta godine u kojoj je Njegoš i preminuo, govori se i o svečanom prijemu upriličenom za “crnogorskog gospodara”, kako su ga u Napulju zvali, na američkom brodu “USS Indepedence”.

Njegoš je maštao o nezavisnosti, a američkom viceadmiralu je tokom prijema na brodu govorio i o svojim snovima o dalekoj pučini.

“Znate li vi da sam ja više puta premišljao da zažmurim, pa da ostavim Jevropu, da dođem u Ameriku, i da više ništa ne čitam o Jevropi”, upitao ga je Njegoš. “Ljutim se na tuđence, ljutim se na svoje. Sedamdeset miliona moga plemena mrtvim snom spava, kad svi narodi napreduju i uživaju plodove slobode i prosvjete… Otišao bih iz Jevrope; nije kad mi neprijatelj pritisne, nego kad vidim da ovako veliko pleme kao što je slovensko nema toliko fizičke ni moralne snage da izbavi jadnu moju braću od tiranske turske ruke…”

Već sredinom 19. veka, čak i u najvišim krugovima balkanskih, (južno)slovenskih država, Sjedinjene Američke Države bile su (nedosanjani) san i simbol nekakve slobode i novog života.

“Nemojte se začuditi ako čujete da sam se navezao na Atlantski okean i da plovim za Njujork…”, rekao je takođe Njegoš, a upravo je to bila sudbina brojnih mladića njegovog roda.

Put u nepoznato, borba “za goli život” i snovi o dalekom ostvarenju najlepših želja, ostali su i do danas važan simboli za sve one za koje je Njegoš pričao i pisao da govore “srpskim jezikom”.

Putevi koje su prelazili, snovi koje su sanjali i način života kojim su živeli bez dileme su uticali na razvoj onoga što danas zovemo “srpska dijaspora” i sledstveno tome na razvoj čitavog srpskog društva, čiji su neki od najvećih gradova bili daleko od granice srpske države.

CEO TEKST O TOME KAKO SU SE SRBI RASELILI PO SVETU ČITAJTE U LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 22. JULA. SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU KNJIGU O DOBRICI ĆOSIĆU I MOND DIPLOMATIK NA POKLON

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime