Ponovo u Srbiji ne može da se diše: “Najbolje rešenje je da košava duva 365 dana u godini…”

7
Ilustracija Profimedia

I danas je vazduh u Srbiji izuzetno zagađen, a poseban problem imaju žitelji Smedereva. Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) na mapi zagađenja vazduha, kao najproblematičnije je obeležila gradove: Novi Sad, Beograd, Smederevo, Valjevo, Užice i Niš. Zagađivači u ovim mestima jesu saobracaj i “okruženje”, kako je na mapi navedeno, a svuda su “krivci” PM 10 čestice, objavio je Blic.

Svima nam je uključen crveni alarm otkako svakodnevno pratimo izveštaje koji kažu da je naš O2 “zagađen” ili “vrlo zagađen”. Zabrinutost je opravdana jer “vazduh je zajednički matriks za sve, bogate i siromašne, muškarce i žene, decu i starije”, kako je za Nedeljnik objasnio fizikohemičar Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Darko Nadić, profesor ekologije na Fakultetu političkih nauka, ističe da je važno da konačno utvrdimo ko su krivci za to i koja rešenja postoje.

Mi i danas sebi dozvoljavamo da nam kvalitet vazduha u Beogradu zavisi od košave ili da stepen zagađenosti vazduha u Pančevu zavisi od takozvane i poetične ‘banatske ruže vetrova’

“Ono što možemo da sa sigurnošću potvrdimo jeste da industrija nije krivac za trenutno zagađenje vazduha u Beogradu, ali da jeste u drugim gradovima. Srbija kao država u XXI veku nije prošla i kroz ekološku tranziciju. Mi i danas sebi dozvoljavamo da nam kvalitet vazduha u Beogradu zavisi od košave ili da stepen zagađenosti vazduha u Pančevu zavisi od takozvane i poetične ‘banatske ruže vetrova’. Zbog toga je pitanje kvaliteta vazduha problem koji nije nastao pre sedam dana i koji će se nastaviti u budućnosti”, kaže profesor Nadić.

On dodaje da nam nije zapravo ni dobar savet da ostanemo u kućama i stanovima, jer zagađeni vazduh nije ni kuga a ni kolera.

“Izvor zagađenog vazduha su sami Beograđani. Imamo neke tradicionalne antiekološke vrednosti koje negujemo i prenosimo sa generacije na generaciju. A to je da je baš super ako se vozimo non-stop kolima, a da je još bolje ako smo sami u tim kolima, a dodatni bonus je ako je relacija koju kolima prelazimo što kraća. Normalno je i to da svaka porodica u Beogradu ima jedan ili dva automobila. Kao i da je reč o automobilima kojima je u EU istekao svaki mogući rok trajanja. Takođe, normalno je da većina nas uživa u pucketanju vatre iz kamina ili ‘smederevca’ koji opet koriste drvo kao gorivo. I onda sve to iz auspuha i čunaka i dimnjaka ide u vazduh”, kaže Nadić i pita: “Ko još u Beogradu pravi izbor da li će na posao ići tramvajem (struja) ili autobusom (fosilno gorivo), ili će ući u jedan od četiri kineska električna autobusa, ili će uzeti postmoderni ekološki trotinet ili ići pešice?”

Izvor zagađenja, koji se može dokazivati, jeste da su i termoelektrane koje rade na lignit veoma blizu Beograda, kaže Nadić i zaključuje: “Dakle, dve stvari su jasne, jedan od glavnih uzroka ovog talasa zagađivanja vazduha u Beogradu jeste saobraćaj. Druga stvar koja je isto tako sigurna jeste da je sloboda ekološkog izbora u Beogradu velika ali je i ograničena.”

Prema podacima sajta Air Vizual Beograd je na 15. mestu među najzagađenijim gradovima u svetu

Profesor Nadić ističe da bi rešenje bilo da “košava duva svih 365 dana u godini”, ali kako nam to baš i nije izvodljivo, moramo da menjamo navike i ponašanja.

Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta smatra da ima više razloga zagađenja u ovom periodu, kao “kombinacije velikih i nekontrolisanih emisija samih čestica i nepovoljnih meteoroloških uslova”. “Ove čestice prvenstveno se emituju sagorevanjem fosilnih goriva, u našem slučaju su to ugalj, koji je u našoj zemlji lošeg kvaliteta, i derivati nafte, ali i paljenjem biljnih ostataka na njivama, pa i mogućim požarima na deponijama. Zbog loše regulative i ne pridržavanja zakona, većina velikih emitera, kao što su termoelektrane i toplane, i velika industrijska postrojenja, svakodnevno nekontrolisano emituju velike količine ovih zagađivača. Tu je i prilično star vozni park, i sva vozila često ostaju ‘zaglavljena’ u gradskim gužvama i postaju skoro pa stacionarni izvori ovih čestica.”

Zagađivači koji najviše utiču na zdravlje uključuju čestice (PM), ozon (O3), azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2).

Đurđević dodaje da “u manjim gradovima tokom grejne sezone, ‘smederevac’, ili jezikom stručne terminologije individualna ložišta”, jesu značajan izvor emisije PM 2,5 i PM 10 čestica, koje je teško kontrolisati, ali da bi bolja i stroža kontrola većih emitera znatno smanjila koncentraciju ovih čestica u vazduhu. “Posebno treba obratiti pažnju na toplane od kojih neke i danas koriste mazut, najnekvalitetniji derivat nafte, koji je inače zabranjen za upotrebu u mnogim zemljama”, dodaje.

Zagađivači koji najviše utiču na zdravlje uključuju čestice (PM), ozon (O3), azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2).

Međunarodna agencija SZO za istraživanje raka (IARC) ga je 2013. godine klasifikovala kao uzrok raka pluća. Takođe je najkorišćeniji indikator uticaja izloženosti zagađenog vazduha na zdravlje. Prema Studiji globalnog opterećenja bolesti (Global Burden of Disease Study) iz 2015. godine, izloženost spoljnim sitnim česticama (PM) 2,5 je peti na listi vodećih faktora rizika za smrt širom sveta.

“PM 2,5 čestice su posebno opasne, to su čestice vrlo fine prašine, koje mogu sadržati između ostalog i teške metale, čiji je prečnik 2,5 mikrometara (jedan mikrometar je hiljaditi deo milimetra) ili manji, odnosno najmanje trideset puta manji od prečnika vlasi kose, tako da ne samo da udisanjem mogu da stignu do pluća i alveola, nego neke od njih mogu da uđu i u krvotok unutar koga će nastaviti da cirkulišu, pa potencijalno mogu stići i do mozga. Kada ove čestice jedanput uđu “duboko” u organizam, neke od njih će zauvek ostati tamo, a svako novo izlaganje povećanim koncentracijama, kumulativno će doprinositi narušavanju zdravlja, i povećanju rizika od ozbiljnijih poremećaja i komplikacija posebno kod osoba koje već imaju hroničnih problema”, objasnio je Đurđević.

Studija koju je objavio Žurnal Američke medicinske asocijacije, ukazala je da dugotrajno izlaganje PM 2,5 može da dovede do nakupljanja plaka u arterijama, što izaziva vaskularnu upalu i takozvano stvrdnjavanje arterija, što dovodi do srčanog i moždanog udara

Studije su otkrile vrlo tesnu vezu između izlaganja ovakvim česticama i prerane smrti od bolesti srca i pluća. One i te kako pogoršavaju i pokreću hroničnu bolest kao što je astma, bronhitis ili neki drugi respiratorni problem, a tu je i srčani udar. Studija koju je objavio Žurnal Američke medicinske asocijacije, ukazala je da dugotrajno izlaganje PM 2,5 može da dovede do nakupljanja plaka u arterijama, što izaziva vaskularnu upalu i takozvano stvrdnjavanje arterija, što dovodi do srčanog i moždanog udara.

Naučnici iz ove studije procenili su da se uvećanjem zagađenja ovim česticama na svakih 10 mikrograma po kubnom metru (µg/m3) uvećava i rizik od smrtnosti od svih uzroka, kardiopulmonalnog i raka pluća, za četiri, šest i osam procenata — tim redom.

Mirjana Perišić, naučni saradnik sa Instituta za fiziku u Beogradu, kaže da se svakodnevno beleže prekoračenja (nekoliko dana u nizu je koncentracija PM 10 i preko 100 µg m3), a tome prvenstveno doprinose nepovoljni meteorološki uslovi.

“Veliki gradovi su opterećeni brojnim izvorima zagađujućih supstanci u vazduhu (prvenstveno saobraćaj, loženje za potrebe grejanja i mala lokalna privreda), ali ekstremne temperature za ovo doba godine, odsustvo padavina i vetra doprinose da se emitovano zagađenje zadržava u prizemnim slojevima atmosfere. S druge strane, dodatni izvori u ovim poznim jesenjim danima su spaljivanje ostataka useva po njivama u okolini Beograda i tinjavi požari na deponiji u Vinči.”

“Modeliranjem podataka o hemijskom sastavu čestica na više lokacija u Beogradu (od 2003. do 2016. godine), kao dominantni izvori zagađenja nameću se saobraćajne aktivnosti i loženje koje u zimskim mesecima ima udeo i preko 40% u ukupnom zagađenju. Propisane granične vrednosti (satne, dnevne ili godišnje) najčešće premašuju koncentracije PM 10, PM 2,5 i azotovih oksida, a u oblastima koje su opterećene postojanjem industrije u okruženju i SO2 i pojedina isparljiva organska jedinjenja (VOC)”, kaže naša sagovornica.

Profesor dr Predrag Minić, pulmolog sa Instituta za majku i dete “Dr Vukan Čupić”, objašnjava da je zagađenje veliki problem na globalnom nivou i da na to ukazuje i Evropsko respiratorno udruženje. Naša deca, kaže on, ugrožena su kao i sva ostala u regionu, i imamo procenat od oko 7,8 do 8 odsto školske dece obolele od astme. On kaže da je problem sa takozvanim PM 2,5 česticama što su toliko male, napravljene kao u farmaceutskoj industriji da dopru do najperifernijih delova i tu ostanu.

“Ove veće PM 10 zaglave se u disajnim putevima i tu prave problem”, kaže profesor Minić. Dalje navodi da zaboravljamo i na različite gasove (CO2, SO2…) koji su vrlo štetni i deluju prozapaljenski kod onih koji već imaju hronične bolesti pluća. “Nesumnjivo je da pomenute čestice dovode do uvećanja rizika od dobijanja kancera pluća, što je dokazano studijama gde ljudi ne puše ali žive u zagađenim sredinama. Takođe, u određenom procentu utiču i na trudnice, gde visoke koncentracije mogu da dovedu do zastoja u razvoju pluća fetusa”, kaže profesor Minić za Nedeljnik.

Kvalitet vazduha i zagađenost u gradovima u Srbiji: Smederevo je na prvom mestu prema podacima Air Vizuala

Jasna metodologija za utvrđivanje koji je najzagađeniji grad u svetu ne postoji, objašnjava Andrej Šoškić. Ocena kvaliteta vazduha, za svaku sredinu, vrši se na godišnjem nivou.

“U tom smislu, možete da uporedite godišnje izveštaje za svaku sredinu i utvrdite koji je najzagađeniji grad na svetu. A u tom slučaju, Beograd svakako nije najzagađeniji grad na svetu. Određeni internet sajtovi imaju rang-liste na kojima se praktično u realnom vremenu smenjuju gradovi po zagađenosti, a ono što je problematično kod njih je to što one koriste podatke sa različitih strana. Pored monitoringa koji mi imamo u Srbiji, a koji je usklađen sa evropskim standardima, oni koriste i satelitska merenja i neke druge nereferentne metode. Kvalitet podataka na globalnom nivou nije isti, i takve rang-liste se ne mogu smatrati validnim”, kaže Šoškić.

Može se reći da je sada kvalitet vazduha bolji nego što je bio pre 20-30 godina, jer su ukinuta mnoga individualna ložišta, smanjena je potrošnja uglja, ne koristi se olovni benzin. “Iz iskustva, može se sa sigurnošću reći da će, sa promenom meteoroloških uslova, doći do poboljšanja kvaliteta vazduha. Ovakve epizode zagađenja karakteristične su za sve velike gradove. Koncentracije zagađujućih materija nisu takve da postoje akutni problemi koji bi se rešili maskama. Kad bi došlo do takve situacije, ja bih prvi stavio masku”, tvrdi Šoškić.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj kaže da je nedopustivo da o stanju zagađenosti vazduha u Srbiji budemo obavešteni sredinom sledeće godine, kada institucije koje se bave merenjem sumiraju sve prikupljene podatke i objave zvanične izveštaje.

On kaže i da je na bazi merenja kvaliteta vazduha moguće kažnjavati prekršitelje, bilo operatere, bilo lokalne samouprave koje se ne staraju da smanje zagađenje, kao što je to u zapadnim, odnosno EU državama.

7 KOMENTARA

  1. Ja sam već 20 i kusur godina u bgu, ne znam da li ikad bilo ovako, da se od smoga i dima ne može disati.

  2. Pošto se na nivou države niko ne bavi ovom problematikom, već se očekuje da savladamo neki vid magije pa da kao Hari Poter prizovemo košavu ne bi li prodisali, jedino što nam preostaje je da molimo Boga za zdravlje. Druga varijanta je da ne bi li opstali, počnemo da koristimo sredstva za detoksikaciju poput detoxamina i u stanove ubacimo prečišćivače vazduha da makar u stanu udišemo čist vazduh i pročistimo pluća na nekih par sati. Kako je krenulo kupovaćemo boce sa kiseonikom ako želimo da preživimo.

  3. Resenja izgleda skoro nece biti.Dok cekam da se nesto preduzme po tom pitanju globalnije ili da zaduva kosava ja sam sa ruskim fotokatalitickim preciscivacem vazduha pro100 resila problem u svom domu.Luftirati kucu -sta to danas znaci?

    • Svi cemo uskoro morati da imamo po jedan preciscivac vazduha u svom domu, kakvo je doslo vreme.

    • Решења скоро неће бити јер је решење у овом тренутку, за Београд: бар 300 км нових деоница градских саобраћајница, одмах, електорфилтери, (где их још нема), на: колубарским, костолачким и обреновачким ТЕ, субвеницонисане цене гаса и централног грејања, ради максималног стимулисања оних који користе индивидуална ложишта, за прелазак на еколошки прихватљивија. Цех, “цијена права ситница”, шестоцифрена, у еврима. Колико сам могао да прочитам, ускоро ће се министар устремити на грађане и кренути са “прикупљањем средстава”, ради решавања ових проблема, али методама које он једино зна, а то су: наметима, таксама, порезима, забранама, кажњавања… итд.

  4. re: Ponovo u Srbiji ne može da se diše: “Najbolje rešenje je da košava duva 365 dana u godini…”

    Možda je svrha travnatih terena u Jovanjici bila da navuče Košavu da duva svaki dan.

  5. Najbolje resenje je da se zaustave strane banke i online kladionice i kazina, od njih cemo pre stradati nego li od zagadjenog vazduha. E, ako bi drzava stala na put ovoj mafiji, pa uzela pola od njih sto otimaju od gradjanstva, bilo bi resenja i za taj vazduh. Ovako, ostaje samo da pricamo o tome i stojimo, mogli bismo sesti, taman. A to Casino Guru pise da onlajn kazina otimaju desetine miliona evra to nikoga nije briga, i sto banke svima naplacuju obrade kredita i neke troskove nacionalne korporacije, ni to nikoga ne zanima.

Comments are closed.