Hrvatski imunolog: “Nije oslabio. Očekujem teže kliničke oblike u narednim nedeljama”

0
Foto. Profimedia

Jedan od vodećih hrvatskih imunologa i redovni profesor fiziologije, patofiziologije i imunologije na Medicinskom fakulteta u Rijeci dr Zlatko Trobonjača smatra da ne treba širiti paniku među građanima, ali da tokom narednih nedelja očekuje teže kliničke oblike COVID-19, zbog čega je i dalje važno poštovati epidemiološke mere, prenosi Jutarnji list.

On je objavio status na Fejsbuku u kom objašnjava evoluciju novog koronavirusa.

“Da li je SARS-CoV-2 oslabio i kako bi se uopšte manifestovalo slabljenje virusa ?”, napisao je dr Trobonjača.

“Slabljenje virusa moglo bi se manifestovati bolešću sa blažim simptomima i povoljnijim ishodima, odnosno, sa manje ostataka bolesti i manjom stopom smrtnosti”, dodaje dr Trobonjača.

On smatra da bi se to zaista moglo dogoditi ukoliko bi se virus bolje prilagodio biologiji čoveka i biologiji ćelija u kojima se virus razmnožava.

“To bi, ipak, značilo da virus nema jako citopatogeno delovanje, ne izaziva smrt ćelija i razvija mehanizme izbegavanja ili subverzije delovanja imunog sistema. Dakle, to bi značilo da bi infekcija mogla proći sa manjim oštećenjima i bez smrti domaćina”, smatra dr Trobonjača.

“U dugoročnoj evoluciji i životnom ciklusu virusa to je povoljnost i prednost, jer bi se u tom slučaju, sa jedne strane, virus teže prepoznavao, napadao i eliminisao mehanizmima imunološkog sistema, a sa druge strane, preživljavanjem domaćina imao više vremena i više šansi da se prebaci na drugu jedinku. Na primer, neki se virusi teško šire u ljudskoj populaciji jer su preagresivni, izazivaju tešku bolest i smrt domaćina pre nego što pređe na drugu jedinku”, dodaje dr Trobonjača.

Kako ističe, ova evolucijsko prilagođavanje događa se zbog mutacija u virusnom genomu, čime nastaju virusne forme otpornije na delovanje selekcijskog pritiska, pa samim time stiču prednost u životnom ciklusu u odnosu na slabije prilagođene virusne forme, pri čemu bolje prilagođene forme opstaju, a lošije prilagođene propadaju.

“To je u osnovi baza evolucije svih živih bića pa tako i virusa. Prema tome, očigledno je da je dinamika evolucijskog prilagođavanja u direktnoj vezi sa dinamikom nastanka mutacija u genomu virusa”, smatra dr Trobonjača.

“SARS-CoV-2 virus relativno sporo mutira. Izolovane forme virusa u odnosu na izvorni virus iz Vuhana imaju maksimalno tridesetak mutacija, a forme iz hrvatske populacije desetak do petnaest. To je u virusnoj evoluciji praktično zanemarivo, pogotovo ako te mutacije pogađaju one delove virusnog genoma koji nisu važni za replikacijski ciklus virusa”, dodaje dr Trobonjača.

Međutim, dr Trobonjača je napisao da je koronavirus zoonotski virus, odnosno, da je svojstven životinjama i relativno slabo prilagođen biologiji čoveka, zbog čega i izaziva “nekakvu čudnu bolest”.

“Ovom dinamikom mutacija SARS-CoV-2 virusu trebalo bi verovatno više desetina, možda i stotina godina kruženja među jedinkama za evolucijsko prilagođavanje biologiji čoveka i nemoguće je očekivati da se to dogodi u samo par meseci. Zato SARS-CoV-2 virus nije oslabio. Virus je isti, i mi smo isti, pa je i COVID-19 bolest ista kakva je bila i pre meseci”, tvrdi dr Trobonjača.

On smatra da nije dobro stvarti paniku među ljudima, ali da nije dobro ni rešenje prekomernoih restrikcija mera ograničenja zbog neutemeljenih podataka da virus slabi, jer u tom slučaju može doći do “nepotrebnog opuštanja građana i širenja epidemije”.

“Utisak o slabljenju virusa može biti posledica činjenice da je zahvaćena mlađa populacija, koja i inače oboleva od blažih oblika bolesti, ili činjenica da se još nisu razvile komplikacije kod inficiranih osoba u ovom drugom talasu, budući da je potrebno obično sedam do deset dana (ili više) od početka bolesti da se razviju komplikacije”, naglašava dr Trobonjača.

“Zato ćemo u narednim nedeljama najverovatnije svedočiti teškim kliničkim oblicima ove bolesti i neželjenim ishodima naročito među starijim građanima, koji imaju hronična oboljenja. Zato je jako važno biti oprezan i sve epidemiološke mere su i dalje izuzetno važne da bi se izbegla infekcija”, zaključuje dr Trobonjača.