Hrvatska je blizu “češkog scenarija” od preko 9.000 novozaraženih: Čeka li to i Srbiju koja je prebrodila drugi nalet virusa u julu?

0
Foto: Profimedia

Hrvatska je danas zabeležila 1.096 novozraženih, a juče sa 1.131 novim slučajem zaraze oborila je crni rekord. Iz dana u dan uvode se nove epidemiloške mere, a stručnjaci se pribojavaju da će brojke i dalje dramatično rasti i da bi ta zemlja za desetak dana mogla da bude tamo gde je danas Češka, država s najgorim pokazateljima u Evropskoj uniji.

Rekrodan broj od 1.131 novozaraženog od juče , znači da je Hrvatska veoma blizu eksponencijalnog rasta, odnosno dnevnog udvostručavanja broja novozaraženih, ogromnog povećanja broja kontakata i potpunog gubitka kontrole nad epidemijom, piše Jutarnji list.

Hrvatska u ovom trenutku nema ni jedno veće žarište, što posebno brine epidemiologe. To znači da je virus u cirkulaciji među stanovništvom, u celoj zemlji i da je bilo koje druženje i okupljanje potencijalno opasno.

U odnosu na zemlje EU, Hrvatska se nalazi na sredini lestivice, a kumulativni broj zaraženih na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana – glavni je kriterijum koji prati Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i na kom se temelje mere u većini država EU – juče je dosegao 160, što je dvostruko veća vrednost nego pre sedam dana. Najgore stoji Češka, u kojoj je ta vrednost veća od 700.

Udeo pozitivnih među svim testiranim, ukazuje na stvarne razmere epidemije. Što je taj udeo veći, pretpostavlja se da je veći i stvarni broj zaraženih u populaciji. ECDC u crvenu zonu stavlja sve države u kojima je taj udeo veći od četiri odsto. U Hrvatskoj je taj udeo juče iznosio 20 odsto.

Naučne projekcije hrvatskog doktora Ozrena Polašeka s Medicinskog fakulteta u Splitu, koji je član Naučnog saveta hrvatske Vlade, pokazuju da će, ako se ništa ne promeni, brojke početi strmoglavo da se dižu. Za dve nedelje ukupni broj aktivnih slučajeva mogao bi da bude 9.000, a broj hospitalizovanih 1.000.

Naučnici kažu da je mnogo verojatniji češki, odnosno crni scenario, te da Hrvatska za tom državom kaska između 5 i 10 dana. Prema podacima, Češka je 4. oktobra imala 1.834 zaražena u 24 sata, što bi, s obzirom na broj stanovnika, odgovaralo brojci od 700 u Hrvatskoj, kakav je bio pre dva dana. Te su se brojke sad u Češkoj učetverostručile i sada su narasle na više od 9000 dnevno.

U Srbiji je, pak, zaraza vrhunac doživela tokom jula, kad je broj dnevno zaraženih narastao na više od 450, da bi nakon toga pao na ispod 100. Iako je u poslednja dva dana taj broj ponovno veći od 200, deo analitičara smatra da je vrhunac iza njih i da neće doći do novog značajnijeg rasta. Taj zaključak izvode iz pretpostavke da su države koje su imale velik broj zaraženih tokom leta zaštićenije i da će izbeći novi, jesenji talas.

No, većina naučnika se s tim ne slaže, već predviđa da će Srbiju i druge države južnije od Hrvatske takođe zahvatiti novi, jaki talas, i to nešto kasnije od Hrvatske. Zaraza, veruju, zavisi od klime i dolaska jeseni. U Češkoj je hladna jesen stigla ranije, sad zahvata Hrvatsku, a uskoro bi trebalo i Srbiju, piše Jutarnji.

Zašto je u onda u Istri situacija dobra, dnevno se registruje jednocifreni broj novih slučajeva zaraze? Jednoznačnog i sasvim pouzdanog objašnjenja nema, ali analitičari to objašnjavaju kombinacijom mentaliteta tamošnjih stanovnika (mnogo se manje druže po domovima, drže distancu, disciplinovanije se drže mera), poverenja u lokalni Stožer, čije preporuke slušaju bez puno dilema i relativno visokog nivoa uspeha u hvatanju kontakata zaraženih.

Naučnici kažu da su i u Dalmaciji brojke dobre zbog geogradskog faktora. Iako jug Hrvatske stoji prilično dobro u odnosu na kontinent i beleži daleko manji broj novozaraženih, naučnici upozoravaju da bi za nekoliko dana, s dolaskom hladnoće, mogao da sustigne Zagreb.

“Lockdown” bi sigurno zaustavio epidemiju, kao što je to učinio i proletos. Ali to je gotovo neprihvatljiva opcija, jer bi ekonomske posledice bile nenadoknadive.

Mere kažnjavanje bi verovatno urodile plodom, kao što su i u nekim drugim zemljama. Činjenica je da bi se sigurno mnogo više ljudi pod pretnjom novčanih kazni pridržavalo mera, piše Jutarnji.

Druge zemlje su, u odnosu na Hrvatsku, definitivno bile restriktivnije po pitanju mera. Članice EU plan uvođenja mera donele su davno, i to temeljem jasnih i merljivih kriterijuma, dok Hrvatska nije.

U Ministarstvu obrazovanja Hrvatske i dalje se nadaju da do zatvaranja vrtića i škola neće doći. Preferiraju metodu zatvaranja “od škole do škole”. Uporište im je još relativno mali broj  učenika pozitivnih na COVID-19. Ovakvu meru dosad su propisale Češka i Slovenija.

Hrvatski Nacionalni stožer, pandan srpskom Kriznom štabu, veruje da je bi do smanjenja novozaraženih moguće doći jedino pridržavanjem mera. Budu li svi držali distancu, prali ruke i nosili maske, za deset dana Hrvatska bi mogla da očekujei stabilizaciju, a nakon toga, možda, i pad broja novih slučajeva.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime