Njujork tajms: Hoće li Putin primeniti metode Nursultana Nazarbajeva?

1
Foto: Profimedia

U svom novogodišnjem govoru o naciji u sredu, ruski predsednik Vladimir Putin uzdrmao je zemlju i njene političare, pozivajući na ustavne promene koje će mu dati novu priliku da zadrži vlast i onda kada više ni teorijski za to ne bude više šanse, piše Njujork tajma.

Zbog toga se dojučerašnji premijer Rusije Dmitrij Medvedev osetio ugroženim i podneo neopozivu ostavku, piše Njujork tajms i dodaje da je njegov naslednik Mihail Mišustin “malo poznat, ali veoma vešt tehnokrata”.

Tragovi Putinovih poteza koje je napravio tokom srede, pokazuju kakvi su njegovi planovi – a plan mu je da zadrži vlast bez premca, po cenu toga da promeni Ustav, piše američki list.

Da bi održao svoj stepen moći, kao što je nagovestio da namerava da uradi, Putin mora da pronađe način da osmisli prelaz u vođstvu koji će mu to omogućiti. Iz tog razloga, čini se, predložio je izmene Ustava koje bi oslabile predsedničku poziciju i istovremeno povećale značaj Parlamenta, Vlade i premijera.

Koju će funkciju zauzeti? To nije sasvim jasno.

Putin bi opet mogao da bude premijer. Neki analitičari su ukazali na manevar koji je osmislio Nursultan Nazarbajev, dugogodišnji predsednik Kazahstana, druge bivše sovjetske republike. U 2018. godini Nazarbajev je povećao moć Kazahstanskog saveta bezbednosti i postavio sebe na funkciju predsedavajućeg saveta bezbednosti. Doživotno.

Kada je prošle godine podneo ostavku na funkciju predsednika u korist izabranog naslednika, položaj na čelu Saveta bezbednosti omogućio mu je da se drži ključnih poluga vlasti.

Državni savet – trenutno savetodavno telo koje čine guverneri ruskih regiona – trebalo bi da ima svoj “status i ulogu” utvrđenu Ustavom, rekao je Putin.

To je brzo pokrenulo špekulacije među ruskim političkim analitičarima da bi prepravljeni Državni savet mogao postati njegovo sredstvo za održavanje na vlasti.

“Mnogi se pitaju i zbog čega se Putin jednostavno ne proglasi doživotnim predsednikom. Povratna reakcija mogla bi da bude burna”, tvrdi Njujork tajms.

Rusija je u poslednje vreme morala da se suoči sa razvijenim građanskim aktivizmom i najvećim protestima posle 2012. godine. Ankete pokazuju da birači imaju sve manje poverenja u one koji vode državu, a Putinov apel “za patriotizam” gubi svoju moć usled ekonomskih problema u koje je Rusija zapala.

I lična popularnost predsednika Rusije je opala sa 82 odsto 2018. godine na 68 odsto. Zbog toga “čak ni on”, kako to ističe Njujork tajms, ne bi smeo da proglasi doživotno predsednikovanje zemljom.

Naslednik Dmitrija Medvedeva, Mišustin smatra se jednim od najefikasnijih ruskih tehnokrata. On je na čelu ruske Federalne poreske službe od 2010. godine, a sa te pozicije modernizovao je zloglasno neefikasan i korumpiran sistem naplate poreza.

Fajnenšel tajms nazvao ga je svojevremeno “poreznikom budućnosti”.

Za razliku od ruskih istaknutijih ekonomskih reformatora, 53-godišnji Mišustin nema svoju sopstvenu političku bazu, pa je Vladimir Vladimirovič time smanjio verovatnoću da će moći da koristi ovlašćenja svoje nove kancelarije da se odbaci od Putinove vlasti.

1 KOMENTAR

  1. Titula cara Srbije! I onako nam je drzava golo g…o, pa nema veze hoce li poglavica biti Putin ili Vucic!

Comments are closed.