Kada je Ramuš Haradinaj podneo ostavku zbog obaveze da se pojavi pred Specijalnim sudom u Hagu, jedan deo javnosti, ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, isticali su da je u pitanju samo „dobro spinovanje zapadnih sila“, a poučeni prethodnim lošim iskustvima kada je u pitanju vođenje postupaka protiv Ramuša Haradinaja.
Bivši komandant Oslobodilačke vojske kosova već je dva puta bio pred sudom u Hagu i oba puta je iz tih sudskih bitaka izlazio kao pobednik. Ipak, bitke koje je vodio na ratištu širom Kosova i Metohije i dalje su predmet kojim moraju da se bave specijalni sudovi.
Još uvek nije poznato šta mu je sve stavljeno na teret u trećem postupku koji se protiv njega pokreće u Hagu.
Inicijalna optužnica teretila ga je za zločine tokom 1998. godine.
„U nekoliko navrata je lično naredio i nadzirao premlaćivanja lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, a koja su bila zatočena od strane njegovih snaga, te učestvovao u njima, a u drugim prilikama je, u svojstvu komandanta, svojim prisustvom i prećutnim ili otvorenim odobravanjem takvog kažnjivog ponašanja podstrekavao ili podsticao kažnjive radnje pripadnika svojih snaga“, stajalo je u toj optužnici.
Pored toga, prenosi N1, na teret mu je stavljeno i da je učestvovao u otmicama koje su se završavale smrtnim ishodom, da je „najmanje jednom prilikom“ naredio ubistvo zatočenih lica, da je znao da se u zatočeničkom objektu Jablanica primenjuje tortura…
Ipak, tokom čitavog postupka, sud je imao probleme zbog iznenadnih smrti svedoka i odustajanja od svedočenja zbog straha. U presudi od 3. aprila 2008. godine navedeno je da je ispitano gotovo 100 svedoka, ali da je Sud imao velike probleme u pribavljanju iskaza, dok su za čak 34 svedoka određene zaštitne mere.
I Srbija je protiv Haradinaja pokrenula postupak, a više puta se u javnosti govorilo o tome kakvi se sve zločini, sada već bivšem premijeru Kosova, stavljaju na teret.
„Odveli su maloletnu Tafaj Nanjimetu u hotelsku sobu gde ju je najpre Ramuš Haradinaj tukao po glavi i telu, a potom silovao. Dakle lično, on lično – a ne neko drugi, nakon čega su je tukli i silovali i ostali“, izjavio je, između ostalog, Marko Đurić u januaru 2017. godine.
Navodno su 64 registratora sa dokazima dostavljena Hagu, a za šta se sada tačno tereti Haradinaj i da li će protiv njega biti podignuta optužnica, saopštiće Specijalni sud za Kosovo, kada završi istrage. Najviše pažnje izazivaju nepotvrđene informacije da je dojučerašnji premijer Kosova na spisku potencijalno osumnjičenih za zločine u „Žutoj kući“.
Još 2009. godine, milanski nedeljnik „Panorama“ pisao je o „Žutoj kući“ – sistemu objekata u kojima su zarobljenicima, navodno, vađeni organi, a zatim prodavani na crnom tržištu. Tada je italijanski general Mauro Delvekijo, govorio o tome šta je 1999. godine imao priliku da vidi na KiM, dok je komandovao brigadom od 7.000 vojnika.
„Prvih dvadesetak dana dobijao sam svakoga jutra izveštaje o leševima Srba i Roma ostavljenim pokraj puta… Ko nije pobegao, rizikovao je smrt ili kidnapovanje. Napuštene srpske kuće spaljivane su i rušene do temelja, a što je najgore, Albanci su se iskaljivali i na srpskim crkvama i manastirima. Cilj im je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na Kosovu. Niko nije skupljao srpske leševe, koji su ostavljani na svim mogućim mestima. U industrijskoj hali u Đakovici pronašli smo i leševe Roma“, rekao je tada Delvekijo.
On je objasnio da su italijanskim vojnicima oduzimane fotografije koje su napravili tokom boravka na Kosovu, a koje su prikazivale zločine nad Srbima. Autor teksta je naglasio da je područje na kojem su fotografije napravljene, kontrolisao Ramuš Haradinaj.
U istom tekstu, može se pronaći i svedočenje peruanskog forenzičara koji je 2004. godine radio na istraživanju jedne od „žutih kuća“, nedaleko od Burelja.
Pablo Hose Barajbar prepričao je i razgovor sa jednim od „albanskih kolaboracionista“ sa kojim je tokom ispitivanja sarađivao.
„Taj svedok mi je potvrdio da su logor u Kukešu posećivali mnogi komandanti OVK, među kojima su bili i Agim Čeku i Ramuš Haradinaj“, rekao je Barajbar.
Javnosti je jedan deo zločina iz „žutih kuća“ predstavljen i kroz knjigu Karle Del Ponte „Lov“, a srpska strana je više puta isticala da je 2003. godine sačinjen izveštaj u kojem osam Albanaca sa prostora KiM i Crne Gore svedoče o događajima u „žutim kućama“.
Tagovi
